Nemačka i Hrvatska jačaju odnose
20. mart 2019.
Ova poseta saveznog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera Hrvatskoj događa se mesec dana nakon što je hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović boravila u radnoj poseti Berlinu. Kako je najavio nemački ambasador u Hrvatskoj Robert Klinke, jedna od ključnih poruka koju donosi nemački predsednik je ona o nužnosti pomirenja sa susedima i hvatanja u koštac s pretnjom „aveti prošlosti“, kako na regionalnom, tako i na evropskom nivou.
Iako su hrvatskoj javnosti lik i delo nemačkog predsednika relativno nepoznati, političari vladajućeg HDZ-a smatraju da je službena poseta dokaz da se odnosi Zagreba i Berlina popravljaju i to nakon niza turbulencija, posebno za vreme vlade Zorana Milanovića (SDP).
Nije sve uvek išlo glatko
Podsetimo, kao indikator najlošije tačke odnosa uzima se nedolazak savezne kancelarke Angele Merkel u Zagreb na ceremoniju ulaska Hrvatske u Evropsku uniju 2013. godine. To su hrvatski analitičari protumačili kao jasnu poruku povodom tzv. lex Perkovića, zakona koji je trebalo da sprečiti izručenje nekadašnjeg jugoslovenskog, ali i hrvatskog obaveštajca Josipa Perkovića Nemačkoj. Perković i njegov nadređeni, šef jugoslovenske Državne bezbednosti izručeni su 2014. godine i osuđeni na doživotni zatvor zbog učešća u ubistvu hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića u Bavarskoj 1983. godine.
Ne treba zaboraviti ni varnice povodom migrantske krize 2015. godine. „Merkel je ovih dana povukla ručnu kočnicu. To je učinila, a nije svesna da je u vožnji u kojoj se skupilo toliko automobila na putu napravila haos“, kritikovala je hrvatska predsednica Grabar-Kitarović nemačku kancelarku kanalizujući stav hrvatske javnosti da Nemačka migrantskom politikom neselektivno u Evropu vabi nerazumno veliki broj ratnih i ekonomskih izbeglica sumnjive prošlosti. Zagreb i Berlin imali su nesuglasica i oko hrvatskog nepriznavanja arbitraže sa Slovenijom oko Piranskog zaljeva. U pogledu razvoja gradnje telekomunikacione infrastrukture razilazili su se Banski dvori i Hrvatski telekom, glavna telekomunikaciona kompanija u Hrvatskoj, a čiji je većinski vlasnik nemački Dojče telekom.
Akcioni plan za bolju budućnost
No problemi su, ako je suditi prema signalima vladajućih, ostavljeni u prošlosti. Hrvatska osim nemačkih turista želi da privuče i nemačke investitore, a tome bi trebao da pomogne i akcioni plan koji su prošle godine dogovorili kancelarka Angela Merkel i predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković (HDZ) u Berlinu. Uoči dolaska nemačkog predsednika u Hrvatsku, u Berlinu su ga potpisali ministri spoljnih poslova Marija Pejčinović-Burić i Haiko Mas. Dokument se, za sada, drži u tajnosti, no iz detalja koji cure iz hrvatskog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova jasno je da je reč o svojevrsnoj strategiji koja bi trebalo da zatvori otvorena pitanja i pojača saradnju na više razina: od vojne i policijske preko pravosudne do privredne.
Sprovođenje ovog plana značilo bi za Hrvatsku jačanje bezbednosnih kapaciteta i korak ka ulasku u šengenski prostor. Za to su pripreme već daleko odmakle, a Zagreb priželjkuje da se dogodi najkasnije iduće godine. Privredni aspekt plana trebalo bi da pogurati Hrvatsku prema evrozoni, ali i da omogući nemačkim kompanijama lakši ulazak na hrvatsko tržište energetike, saobraćaja i proizvođačkih industrija. Okvir je to za win-win situaciju: Hrvatska bi ostvarila glavne evropske ciljeve, a nemačke investicije dobile bi jaču podršku Zagreba.
Ne treba zaboraviti ni da je Nemačka Hrvatskoj jak spoljnotrgovinski partner, uporediv jedino s Italijom. U Italiju je u 2018. iz Hrvatske izvezeno robe za više od 2,1 milijarde evra ili 10,7 odsto više nego u 2017. godini, dok je izvoz u Nemačku porastao za 11,1 odsto, na 1,9 milijardi evra. Iz Italije je, pak, uvezeno robe za 3,1 milijardu evra ili 10,7 odsto više, a iz Nemačke za 3,6 milijardi evra ili 7,2 odsto više.
Čvrste i višeslojne veze
Uz sve nabrojano, veza Nemačke i Hrvatske je emotivno obojena, bar iz smera Zagreba prema Berlinu. Upravo se Nemačka doživljavala kao vodeći saveznik Hrvatske u borbi za samostalnost, ali i u sprečavanju humanitarne krize u ratu devedesetih godina. Nemačka je bila dragocen partner i u procesu ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. No kasniji angažman Angele Merkel oko „evropeizacije“ Srbije, a što se tumačilo pokušajem smanjenja ruskog uticaja, u Hrvatskoj je proizveo kratkotrajan refleks odbačene miljenice. Kratkotrajan – jer u ovom trenutku u Hrvatskoj malo ko veruje da postoji iskrena namera proširenja Evropske unije.
Nemačka se zato u javnosti interpretira višestruko: kao saveznik, evropski policajac i nedostižni uzor u radnoj etici. Suverenisti i borci protiv tržišta bez granica zameriće joj da je moderni kolonizator i „gospodar evropskih lutaka na koncu“.
No uz sve to ne treba smetnuti s uma da je Nemačka brojnim Hrvatima drugi dom. U ovom ih trenutku u Nemačkoj ima oko pola miliona. Jer „otići na rad u inostranstvo“, je u Hrvatskoj pet decenija bilo sinonim za „otići raditi u Nemačku“. Iako je članstvo u Evropskoj uniji Hrvatima otvorilo vrata nekih drugih država, prema podacima Saveznog ureda za migracije, u Nemačku se samo u 2016. i 2017. godini doselilo više od 110.000 hrvatskih građana. Više doseljenih je samo iz Rumunija, Poljske, Bugarske i Italije.
Elektro-automobili i turizam
Glavne protokolarne obaveze, sastanak s hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović te s predsednikom Sabora Gordanom Jandrokovićem, savezni predsednik Štajnmajer će obaviti u četvrtak u Zagrebu. U metropoli će i položiti venac na Zid bola, mesto komemoracije žrtvama Domovinskog rata, a potom će obići nemačko-francusku školu Eurocampus i razgovarati s učenicima. Štajnmajer će posetiti i hrvatsko tehnološko čudo „Rimac automobili“ u Svetoj Nedelji.
U petak će obići Split gde će se družiti s predstavnicima lokalne samouprave i preduzetnicima, a „glavni grad“ Dalmacije biće i mesto razgovora o turizmu. Naime, Nemci čine čak 16,7 odsto od ukupno ostvarenih stranih dolazaka i 24 odsto od ukupno ostvarenih noćenja stranih turista u Hrvatskoj u prošloj godini.