Nekim ukrajinskim izbeglicama privremeno oduzimaju decu

„Mama, vodi me odavde, hoću kući, mnogo mi nedostaješ“, kaže na ukrajinskom sedmogodišnja Svitlana, na snimku koji je DW-u pokazala njena majka Irina*. Ta 52-godišnjakinja kontaktirala je novinarku DW putem društvenih mreža, žaleći se da joj je nemačka Služba za zaštitu dece i mladih (Jugendamt) „oduzela ćerku“.

Novinarka DW se potom i sastala sa Irinom u gradu G. u Severnoj Rajni-Vestfaliji, i ona joj je detaljno ispričala slučaj koji se dogodio nakon što je sa ćerkom došla u Nemačku kada je počeo rat u Ukrajini. Rekla je da je ćerka već nekoliko dana u „centru za decu“ pod nadzorom Službe za zaštitu dece i da će ostati tamo dok sud ne donese odluku. Do tada ne sme da je vidi. Suđenje će biti za nekoliko dana.

Irina ne govori nemački, u komunikaciji sa državnim službenicima koristi Gugl-aplikaciju za prevođenje i ne razume tačno zašto je odvojena od deteta. Htela je, kaže, na kratko sa detetom da ode u Ukrajinu, pa da se posle vrati u Nemačku.

Sve po propisu?

U dokumentu gradske uprave koji nam Irina pokazuje, između ostalog stoji da će Služba za zaštitu dece grada G. izaći na sud da „majci koja ima starateljstvo oduzme makar pravo da odredi detetu mesto boravka i to pravo prenese na službenog staratelja“.

U drugom dokumentu stoji: „Radi se o želji majke, koja je pod velikim stresom, da se vrati u ratnu zonu Ukrajine (Kijev), zajedno sa ćerkom koja pokazuje veoma velike probleme u ponašanju“. Ističe se i da je, prema proceni nemačkog Centra, „dobrobit deteta ozbiljno ugrožena“.

Na internet-sajtu Službe za zaštitu dece i mladih između ostalog stoji: „U ekstremnim slučajevima, Služba mora da uzme decu na staranje“. To se ističe i u odgovoru nadležnog ministarstva Severne Rajne-Vestfalije dostavljenog na zahtev DW. Glavni kriterijum je „opasnost po dobrobit deteta“. U slučaju Irine, njena želja da se vrati u Ukrajinu ocenjena je kao „neposredna pretnju po život deteta“.

Irina kaže za DW da je socijalna radnica nije razumela i da je Služba za zaštitu dece dala pogrešne informacije o njenom navodnom povratku u Ukrajinu. Prema rečima Irine, ona nije želela da se trajno vrati u Ukrajinu, već samo da iskoristil pravo da otputuje kući, pa da se potom vrati u Nemačku.

Kako je Služba za zaštitu dece ušla u Irinin život?

Irina je jedna od preko milion ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj. Većina njih su žene i deca. Irina, koja ima troje dece, kaže da je u Ukrajini 30 godina radila kao medicinska sestra, ali je u vreme kada je Rusija napala Ukrajinu bila samostalna preduzetnica.

Po dolasku u Nemačku, Irina je raspoređena u grad G, zajedno sa svojom najmlađom ćerkom (starija deca žive odvojeno). Privremeno su smeštene u jedan hotel. Tražile su pomoć i obratile su se Službi za zaštitu dece.

„Mojoj ćerki je potrebno društvo, usamljena je. Rekli su mi da Služba za zaštitu dece i mladih tu može da pomogne. Otišla sam tamo i zamolila ih da pomognu mom detetu pod stresom, tako što bi je uključili u dečije grupe ili grupe za npr. plivanje, kako bi mogla nečim da se bavi“, kaže Irina. Dodaje i da im je objasnila da se muči, jer joj je dete hiperaktivno. „Potpisala sam papire, a rečeno mi je da je to dokument s kojim sam tražila pomoć“, kaže Irina.

Prema njenim rečima, posle toga su joj došli socijalni radnici. Prema dokumentima, Irina se žalila da to „nije bila prava pomoć“. Takođe se Službi nekoliko puta žalila na školu koju je pohađala njena ćerka. Zbog lošeg ponašanja, devojčica je tri puta isključena sa nastave. Prema pismima nemačkih lekara koje nam pokazuje Irina, „dete pati od poremećaja u emocionalnom i socijalnom razvoju“.

Na zahtev majke, nemačka Služba odlučila je da devojčicu pošalje u školu za decu sa posebnim potrebama i to u drugom gradu. Irini kaže da njena ćerka veoma voli tu školu, da je zahvalna nastavnicima i ističe da škola ima potpuno drugačiji pristup deci.

„Želela sam samo najbolje za svoju ćerku, ali mi je ona sada oduzeta“, žali se sada Irina, okrivljujući pritom Centar za brigu o deci grada G.

Zašto se oduzimaju deca?

Julija Čerepnina, šefica ukrajinske fondacije „Generacija 4“ koja pomaže izbegličkim porodicama, zna za jedan sličan slučaj: „Majka koja je htela da se vrati u Ukrajinu zatražila je od Službe da joj vrati dete, jer je bilo depresivno. Majci su delimično oduzeli pravo da kao roditelj odlučuje o mestu boravka deteta, jer je htela da odvede dete u državu u kojoj se vodi rat.“

Razlozi koje Služba za zaštitu dece i mladih može da vidi kao pretnju po dobrobit deteta mogu da budu sledeći: „Fizički znaci da dete tuku ili da je preplašeno, da se ponaša neprikladno, ima neki zdravstveni problem ili zaostaje, jer je nezbrinuto, iscrpljeno, a roditelji tome ne pridaju nikakav značaj“, objašnjava Čerepnina i dodaje da zna i za neke druge slučajeve kada su nemačke vlasti oduzimale decu ukrajinskim porodicama:

„Na primer, majka je otišla da kupi namirnice i ostavila decu samu. U drugom slučaju, majka je vodila dete lekarima, koji su pak rekli da je dete zdravo. Potom su lekari prijavili Službi da majka pati od ’Minhauzenovog sindroma’ i da izmišlja bolesti svog deteta.“

DW ima informacije o još dva slučaja oduzimanja dece kod kojih je navedeno da je majka narkomanka, odnosno da je tukla svoju decu.

„Naravno da postoje i slučajevi kada su majke zavisne od alkohola i viču na svoju decu“, kaže Čerepnina. Međutim, njena fondacija smatra da je neprihvatljivo da se porodicama oduzimaju deca: „To traumatizuje decu i nanosi nenadoknadivu štetu porodici. Evropski sud za ljudska prava je otuđenje roditelja i dece klasifikovao kao zlostavljanje dece, jer se radi o psihičkom nasilju nad njima.“

Koja ovlašćenja ima Služba za zaštitu dece i mladih?

U ukrajinskim porodicama situaciju često pogoršava nepoznavanje zakona i mentaliteta. Čerepnina navodi nekoliko primera: „Majka viče na dete na igralištu ili ostavlja decu samu. To je radila i u Ukrajini, ali to tamo nije zabranjeno. Ili: porodica već više od šest meseci živi u Nemačkoj, a deca ne idu u školu, što je kršenje nemačkog zakona.“

To, međutim, nikako ne znači da će u takvim slučajevima Služba intervenisati i odmah oduzeti decu. Privremeno oduzimanje deteta je ekstremna mera, zasnovana na odluci suda. Pre nego što se to dogodi, Služba pokušava da pomogne porodici.

Međutim, u slučaju neposredne pretnje, Služba reaguje odmah. Na primer, službenici i policija izveli su jedno dete iz kuće bez saglasnosti roditelja, jer je postojala osnovana sumnja da ga je majka otrovala. U drugom slučaju policija i službenici provalili su vrata, jer su se komšije žalile da deca dugo vrište, a roditelji dugo nisu bili kod kuć. Ali, takvi slučajevi su retki.

Dakle, s pravne tačke gledišta, Služba za zaštitu dece ima pravo da preduzme mere kada su ugroženi dobrobit, život i zdravlje deteta. Pitanje je samo da li njeni službenici za to ima valjane razloge. Upravo to je često problematično i mora se ispitati u sudskom procesu.

Da li nemačke vlasti smeju da oduzmu decu i strancima?

Irinin slučaj nije jedini, potvrđuju za DW i iz ukrajinske ambasade u Berinu. I ističu: „Morate znati da su ovo opšta pravila koja važe za nemačke državljane i za državljane stranih država.“ To proizilazi i iz odgovora nadležnog Ministarstva Severne Rajne Vestfalije, takođe na zahtev DW.

Prema rečima komesara za ljudska prava ukrajinskog parlamenta Dmitra Lubinjeza, zaključno sa junom 2023. od ukrajinskih izbeglica u Evropskoj uniji privremeno je oduzeto ukupno 240 dece. Ne navodi se koliko od toga u Nemačkoj.

Da li decu vraćaju roditeljima?

Kako je za DW saopštila ukrajinska ambasada u Berlinu, „prema podacima koji su nam dostupni danas (početak avgusta 2023), u većini slučajeva deca su vraćena roditeljima ili starateljima, i skoro sve te porodice su se potom vratile u Ukrajinu“.

A šta je s Irinom i njenom ćerkom? Neposredno pre objavljivanja ovog članka, Irina je za DW potvrdila da joj je ćerka vraćena. Dokumenti pokazuju da je postignut dogovor između nje i Službe za zaštitu dece i mladih: ona se obavezuje da obezbedi dobrobit svoje ćerke, a u suprotnom – dete joj može ponovo biti oduzeto.

*imena majke i deteta su promenjena

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.