Nedelju dana pred izbore: diskusija kvarteta najjačih

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, samo četiri stranke će izvesno preći izborni prag, pa su samo njihovi kandidati za kancelara učestvovali u TV-debati, održanoj u nedelju (16.2.) na privatnoj televiziji RTL: Fridrih Merc iz trenutno vodećegCDU/CSU, aktuelni kancelar Olaf Šolc (SPD), Robert Habek (Zeleni) i jedina žena u ovom četvercu, Alis Vajdel, liderka Alternative za Nemačku (AfD).

Ova debata od početka je bila sasvim drugačija od one između Šolca i Merca prošle nedelje na javnom servisu ARD: tamo su obojica političara uglavnom veoma pristojno čekali da sagovornik završi pre nego što bi odgovorili. Međutim, u ovoj debati voditeljski dvojac očigledno nije ni pokušavao da obuzda polemiku i međusobno upadanje u reč.

Već prvo pitanje bilo je vruća tema:migracije u Nemačku, ali to je bio samo uvod u još važnije pitanje – da li će neka stranka prihvatiti AfD kao političkog partnera?

Nema saradnje s AfD-om

Liderka AfD-a podsetila je da je američki potpredsednik Vens u petak u Minhenu upozorio Nemačku da ne bi smelo da bude nikakvih ograničenja u saradnji, s obzirom na volju oko petine građana koji će verovatno glasati za Alternativu za Nemačku.

Kancelar Šolc je već u prvim minutama debate rekao da je Nemačka bolno naučila lekciju iz doba nacionalsocijalizma i naglasio da nikakva saradnja s ekstremnom desnicom ne dolazi u obzir. U tom kontekstu, podsetio je na izjavu počasnog predsednika AfD Aleksandra Gaulanda, koji je 2018. rekao da su Hitler i nacisti „samo ptičji izmet u preko 1.000 godina uspešne istorije Nemačke".

Podjednako oštar i odlučan bio je i Fridrih Merc: naglasio je da mu ne pada na pamet da bude u istoj prostoriji s nekim poput Bjerna Hekea, lidera AfD u Tiringiji, koji prema Mercovim rečima, baš kao i cela AfD očigledno ne poštuje temeljne vrednosti demokratskog sistema zasnovanog na Ustavu.

Šta „želi narod"?

U tom tonu protekla su dva sata debate u studiju RTL-a. Čak i kada su se stavovi Alis Vajdel i Merca delimično poklapali, to nije bilo dovoljno za saglasnost.

Prvo se raspravljalo o pitanju migracija: nakon što je kancelar izjavio da želi da „učini sve kako bi ograničio neregularne migracije u Nemačku", Merc je upozorio da je Nemačka sada jedina zemlja koja još uvek prima migrante izAvganistana.

Alis Vajdel je kancelara ispravila, tvrdeći da se ne radi o „neregularnim", već o „ilegalnim" migrantima, te da je nad tim prilivom potpuno izgubljena kontrola. „Građani žele ponovnu uspostavu prava i zakona u ovoj zemlji" – to je fraza koju je liderka AfD često ponavljala.

Bilo je još osetljivih i teških tema koje su izazvale burne reakcije – od penzija, stanja u ekonomiji i državnih finansija do konkretnih pitanja o skupom stanovanju.

Kada je reč o Ukrajini, Nemačka nije neutralna

Da AfD zaista zastupa drugačiji stav od ostatka nemačke politike videlo se kod pitanja podrške Ukrajini: ta stranka smatra da bi Nemačka „mnogo bolje stajala kada bi ostala neutralan posrednik u međunarodnim sukobima".

Na to je lider Zelenih, Robert Habek upozorio da se u Ukrajini odvija „frontalni napad na sistem vrednosti Zapada, na pravnu državu i demokratiju" i da je Rusija odgovorna za desetine hiljada žrtava.

I Fridrih Merc je vrlo jasno izrazio svoj stav: „Mi nismo neutralni. Mi smo na strani Ukrajine, mi branimo politički sistem koji imamo." Rusija – protiv koje liderka AfD-a nije rekla ni reč – prema Mercovom mišljenju vodi „agresorski rat suprotan svakom međunarodnom pravu" i teži nekoj vrsti „velike Rusije" iz prošlih vremena.

Uticaj ovog „kvarteta" na izbore

Učinak ovog „kvarteta" na izborne rezultate tek treba videti, a ovo nije poslednja debata: već večeras na javnom servisu ARD ovi kanidati se ponovo sastaju, kako bi odgovarali na odabrana pitanja građana.