Ne nazire se kraj izbegličke krize

Dojče vele: Šta biste izdvojili iz poslednjeg izveštaja OECD-a u vezi sa izbeglicama?

Žan-Kristof Dimon: Beležimo porast međunarodnih migracija prema zemljama članicama OECD-a (većina zemalja EU, kao i SAD, Japan, Južna Koreja, Novi Zeland) za nekih šest odsto 2014. godine, što je marginalan broj u poređenju sa trenutnom izbegličkom krizom u Europi. Zanimljivo je da je većinu izbegličkog talasa primila Nemačka, što dalje uslovljava kretanja u Evropskoj uniji.

Prema vašem izveštaju, EU trenutno prima više izbeglica koji u njoj nameravaju i da ostanu, nego što je to slučaj sa Sjedinjenim Američkim Državama. Dok su SAD uvek važile kao zemlja imigranata, EU nema takvu istoriju. Da li je Evropska unija spremna za takvu ulogu?

Očigledno je da je Evropska unija prihvatila mnogo izbeglica u prošlosti, ali nije utemeljena na migracijama, kao što je to bilo u Sjedinjenim Državma. SAD su velika zemlja i godišnje primaju oko milion novih doseljenika. Evropska unija je na to donekle spremna. Ona ima vrlo aktivne integracione programe, ali se još uvek susreće sa teškoćama u vezi sa uslovima na tržištu rada u mnogim zemljama-članicama, što svakako otežava proces integracije. To nije slučaj u Nemačkoj, čija se privreda najdinamičnije razvija i koja prima najviše izbeglica. Oko pola miliona ljudi slilo se 2014. godine u Nemačku, u kojoj nameravaju i da ostanu.

Kakva su Vaša predviđanja, kakav će biti dalji trend migracija u Nemačkoj?

Mislim da je porast broja pridošlica u Nemačkoj donekle uslovljen i demografskim promenama, dosta dobrom ekonomskom situacijom, ali i potrebom za kvalifikovanom radnom snagom. Situacija će sigurno takva i ostati. Osim toga, u Nemačkoj se i iduće godine može očekivati 200.000 do 300.000 izbeglica. To će biti veliki izazov budući da je teže integrisati izbeglice nego integrisati ljude koji su došli u Nemačku u potrazi za poslom. To košta i za to je potrebno vreme, ali, imajući u vidu da nemačka populacija veoma brzo stari, došljaci će svakako doprineti nemačkoj privredi.

Tvrdite da je globalna migrantska strategija neophodna kako bismo se nosili s trenutnom situacijom, ali i sa migracijama u budućnosti. Uz različite reakcije na trenutnu krizu, čak i unutar same EU, da li je realno očekivati globalnu migracionu politiku?

Mi uglavnom govorimo o globalnoj politici u smislu odgovora na trenutnu krizu. Istina je da ne postoji zemlja koja sama može da je reši. To ne može čak ni Nemačka, najveća i najdinamičnija zemlja Evropske unije Možda čak ni Evropa nije u stanju da odgovori na tu krizu sama. Stoga je neophodno da sa tim velikim prilivom izbeglica, koji traže utočište u Evropi, postoji koordiniran i globalni pristup na nivou EU, ali i šire. Ali saradnja se može uspostaviti i u drugim oblastima migracione politike, kao što je priznavanje stranih kvalifikacija. To je oblast u kojoj države mogu da rade zajedno, da dele iskustva u vezi sa integracijom izbeglica i stvaraju zajedničke standarde u smislu priznanja kvalifikacija. Očigledno je potrebno uzeti u obzir jedinstvenost i specifičnosti svake zemlje i imati u vidu da su migracije usko vezane za geografske, istorijske i ekonomske faktore. To znači da nema jedinstvenog odgovora za sve. Ipak, više saradnje na međunarodnom nivou svakako može da pomogne u rešavanju nekih od najvećih izazova koje migracija donosi.

U izveštaju se trenutna izbeglička kriza opisuje kao „nezapamćena“. Može li se očekivati da će broj izbeglica početi opadati nakon ovog udarnog talasa?

Procenjujemo da će u 2015. godini azil zatražiti više od milion ljudi. Tako nešto je nezapamćeno do sada, jer se radi o brojevima sa kojima se nismo susretali u novijoj istoriji. Jedna od karakteristika ove krize, što bitno otežava njeno rešavanje, jeste to što se kraj tog procesa ne nazire. Niko ne zna kada će se situacija u Libiji stabilizovati ili kada će u Siriji opet zavladati mir. Eto zato je teško sagledati kraj krize. Sve to dodatno otežava situaciju, ali je sigurno da zemlje Evropske unije, ali i šire, moraju hitno da reaguju.

Žan-Kristof Dimon je predsednik Odeljenja za međunarodne migracije pri OECD-u.