NATO: „Visoki stepen gotovosti“ i veliki pritisak Rusije

„On je najveći poklon NATO od kraja Hladnog rata“, kaže bivši direktor američke Centralne obaveštajne agencije Dejvid Petreus o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. „On je naumio da ponovo učini Rusiju velikom, ali ono što je zaista uradio jeste da svojim postupcima ponovo učini NATO velikim“, rekao je Petreus za DW. „Ta pretnja je ujedinila NATO na način na koji se to nije desilo od pada Berlinskog zida i raspada Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza.“

Ali ako NATO kao vojni savez 30 zemalja ima koristi od zajedničke procene pretnje, onda će takođe preispitati kako da reaguje na odluku Rusije da pošalju trupe u Ukrajinu, što su Sjedinjene Američke Države već nazvale pokretanjem rata. Iako NATO nema obavezu da vojno brani Ukrajinu koja nije članica, saveznici osećaju moralnu dužnost da podrže ukrajinski suverenitet i međunarodno pravo, čak i ako je to indirektno, pošto nijedna zemlja nije pristala da pošalje svoje trupe u slučaju napada.

Kada je reč o teritoriji alijanse, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ističe da su pojačane vojne snage: „Imamo preko 100 mlaznjaka u pripravnosti i imamo više od 120 savezničkih brodova na moru“, rekao je on u utorak, „od krajnjeg severa do Mediterana. Nastavićemo da činimo sve što je neophodno da zaštitimo alijansu od agresije.“

„Ne postoji direktna pretnja baltičkim državama“

Kao odgovor na Putinovo priznanje ukrajinskih otcepljenih regiona Donjeck i Lugansk i njegovu odluku da pošalje vojsku u istočnu Ukrajinu, SAD su dodale još hiljadu vojnika svom već pojačanom kontigentu na Baltiku.

Govoreći iz Estonije, Kadri Lik, viša savetnica u Evropskom savetu za spoljne odnose, pozdravila je taj potez. „Mislim da trenutno ne postoji direktna pretnja baltičkim državama“, rekla je ona za DW pre nego što je Putin preko noći objavio, kako je rekao, „vojnu operaciju“ na teritoriji pod kontrolom Ukrajine. „Ali u isto vreme, situacija je puna nervoze. Budemo li u narednim danima ili nedeljama gledati rat velikih razmera u Ukrajini, onda bi to, naravno, učinilo situaciju mnogo napetijom u svim zemljama u okruženju i takođe bi povećalo opasnost od pogrešnog tumačenja i slučajnih sukoba na svim frontovima.“

Lut: „Gde je vrh koplja?“

Dok je u velikoj meri na pojedinačnim saveznicima da odluče šta mogu da doprinesu istočnom krilu NATO, ne misle svi da Alijansa jača svoje zajedničke resurse. „Gde je Objedinjena operativna grupa povišene gotovosti – VJTF?!“, uzvikuje bivši američki ambasador u NATO Dag Lut, govoreći o trupama Alijanse za brzo reagovanje (NRF). Oni čine nešto manje od polovine od 40.000 ljudi koliko iznose ukupni kapaciteti za brzo reagovanje alijanse. „Ako je to ’vrh koplja’, kako ga generalni sekretar NATO naziva“, objasnio je Lut, „onda je vreme da se i formira vrh koplja!“

Taj penzionisani general s tri zvezdice, koji je takođe služio kao zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost za Irak i Avganistan, veruje da bi NATO odmah trebalo da okupi snage — sastavljene od kopnenih, vazdušnih, pomorskih komponenti kao i snaga za specijalne operacije. Sada bi te trupe mogle da se stacioniraju negde u Evropi, rekao je Lut. Iako bi VJTF bio raspoređen samo u slučaju pretnje po saveznike, „postoji potencijal da sukob u Ukrajini ima efekte prelivanja na teritoriju NATO“, upozorio je general. „Ako imate takvu snagu, a u ovom slučaju, u krizi generacije... ako je ne koristite ili je barem ne pokažete, onda zaista nemate tu snagu.“

Prelivanje u sajber prostor

Jedan od efekata prelivanja mogao bi doći i od sajber napada, koje Ukrajina intenzivno doživljava poslednjih dana, a protiv kojih NATO već godinama radi s Kijevom. Kolin Klark, direktor istraživanja u Centru Soufan, naglašava da je ključno izgraditi odbrambenu sposobnost. „Mislim da bi prioritet za Ukrajinu u ovom trenutku trebalo da bude predviđanje oblasti u kojima bi Rusi mogli da pokrenu sajber napad“, rekao je on, dodajući da to znači da bi „metama prvog reda trebalo posvetiti dodatnu pažnju u smislu aktivne sajber odbrane, posebno ugrožene infrastrukture.“

Klark kaže, iako se sajber-napadi često posmatraju kao odvojeni od vojnih akcija, „bilo bi primereno da Ukrajina shvati ruske sposobnosti u širokom spektru, sa sajber elementom kao jednim od mnogih alata koji su na raspolaganju Moskvi“. On dodaje da je „informacioni rat“ – „kritičan faktor“ za Kremlj i poziva ukrajinsku vladu da pripremi svoj narod na to da će „Rusija biti veoma aktivna u narednim danima i nedeljama u „sivoj zoni“ i da ljudi budu na oprezu zbog niza narativa pogrešnih i netačnih informacija.“

Šta treba dati?

Najbliži susedi Ukrajine u Evropskoj uniji i NATO, Litvanija i Poljska, uputile su u sredu apel da se Kijevu da hitna ponuda statusa kandidata za članstvo u EU. Predsednici tri zemlje su u trilateralnom saopštenju naveli da, „s obzirom na značajan napredak u primeni Sporazuma o pridruživanju i unutrašnjih reformi, kao i aktuelne bezbednosne izazove, Ukrajina zaslužuje status kandidata za članstvo u EU, a Republika Poljska i Republika Litvanije će podržati Ukrajinu u postizanju ovog cilja“.

Istovremeno, međutim, Mihajlo Bocjurkiv, viši saradnik u Atlantskom savetu sa sedištem u Vašingtonu, kaže da se Ukrajinci pitaju da li bi trebalo da pristanu na Putinove zahteve da odustanu od nade da uđu u NATO. Ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji pomenuo je tu ideju u intervjuu za Bi-Bi-Si poslednjih dana. Bocjurkiv, koji se trenutno nalazi u Lavovu u Ukrajini, kaže da ta izjava nije bila slučajna.

Bocjurkiv kaže da bi Kijev ovo ozbiljno razmotrio samo ako dođe do pritiska iz samog NATO, kako bi se omogućilo Rusiji povlačenje iz krizne situacije: „S jedne strane, razgovarate sa ljudima ovde koji kažu ’ako se to ikada desi, ljudi će biti na ulici’, ali ja više nisam tako siguran u to. Mislim da glavna stvar koju ljudi žele jeste da izbegnu upravo sveopšti rat.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.