Narod brani predsednika
16. novembar 2020.
U subotu naveče je prelazni predsednik Perua Manuel Marino najavio ostavku na televiziji. Time je reagovao na proteste zbog smene njegovog prethodnika Martina Viskare kao i na zahteve parlamenta na kriznoj sednici da ode sa dužnosti.
Prema predsedniku Kongresa Luisu Valdezu, situacija u zemlji je „neodrživa“. Na protestima je došlo do nasilja. Preko sto demonstranata je povređena, policija je ubila dvojicu mladića kojima su bile svega 22 i 24 godine.
Za reč se javio i peruanski književni nobelovac Mario Vargas Ljosa: „Apsurdno je i glupo. Dvojica mladića su mirno demonstrirala i policija nije imala pravo da ih usmrti“, izjavio je on za špansku novinsku agenciju efe. „Ta represija mora da prestane“, dodao je Vargas Ljosa.
Manuel Merino, bivši predsednik peruanskog Kongresa, preuzeo je dužnost predsednika države dan posle smenjivanja predsednika Martina Viskara 9. novembra zbog „trajne moralne nepodobnosti“.
Viskara je optužen da je primio mito od građevinske kompanije u vreme kada je bio guverner na jugoistoku zemlje od 2011. do 2014.
Popularan u narodu, neomiljen u parlamentu
Ali za razliku od raspoloženja koje vlada u Kongresu, Viskara je izuzetno popularan u narodu. Poslednje ankete pokazuju da ga podržava oko 60 odsto građana, a peruanski parlament ima samo 15 odsto podrške.
Posle smene predsednika u zemlji se razvila polemika o tome da li je smena bila zakonita. Kritičari prebacuju Kongresu zloupotrebu vlasti i govore o državnom udaru.
„Postoje sumnje u to da li je Viskara kriv, ljudi koji su izašli na ulice hoće da se to reši sudskim putem“, kaže za DW politički analitičar Alfonso Gurmendi sa Pacifičkog univerziteta u Limi. On dodaje da peruanski Ustav nalaže da se sudski postupak pokrene na kraju mandata, pa ljudi zato odbijaju Merina kao predsednika.
Za politikologa Fernanda Tuestu sa peruanskog Katoličkog univerziteta smena Viskare „sasvim jasno nije u skladu sa Ustavom“. On objašnjava da nije moguće da se objektivno dokaže „moralna nepodobnost“. „Ovakvim glasanjem u Parlamentu, dvadeset godina peruanske demokratije bačeno je u đubre.“
„Problematičan presedan“
Prema članu 113 peruanskog Ustava mesto predsednika države sme da ostane upražnjeno samo kada predsednik umre, podnese ostavku svojom voljom, neovlašćeno napusti zemlju i ne vrati se u propisanom roku ili Kongres kod njega ustanovi „trajnu moralnu nepodobnost“.
Sledeći razlog za smenu predsednika države bila bi krivična dela, koja ne spadaju pod predsednički imunitet i precizirana su u članu 117.
Predsednik tokom svog mandata može biti sudski gonjen samo za pet stvari: veleizdaja, sprečavanje izbora, raspuštanje parlamenta ili sprečavanje njegovog okupljanja i sprečavanje rada izbornih organa.
Novinarka i stručnjakinja za ustavno pravo Rosa Maria Palatios smatra da je Kongres stvorio „problematičan presedan“. „Pretpostavljena krivična dela Viskare ne smeju se istraživati za vreme njegovog mandata. Smena je maskirani državni udar“ kaže ona.
Politički analitičar Alonso Gurmendi se slaže sa njom: „Ako od sada parlament dvotrećinski odlučuje o tome kada predsednik deluje nemoralno, onda je član 117 suvišan“, kaže on za DW i dodaje: „Naime, nigde nije definisano šta je nemoralno za Kongres.“
Poslednja reč
Naposletku će odlučiti peruanski Ustavni sud, koji 18. novembra odlučuje o žalbi Viskare. Stručnjaci se nadaju da će sudije parlamentarcima pokazati gde su granice upotrebe pojma „trajna moralna nepodobnost“ kod smenjivanja šefa države.
I Organizacija američkih država (OAS), čije su članice 35 zemalja Severne i Južne Amerike, zamolila je peruanski Ustavni sud da proceni zakonitost parlamentarne odluke. Viskara, prema odluci, suda ne da napusti zemlju sme u narednih 18 meseci zbog pokrenute istrage.