Napad na sport: Južna Afrika nije kao Angola?

Povodom napada u Angoli na togoanske fudbalere koji su putovali na Afrički kup nacija list Nojes Dojčland o istoj temi piše:

„Smrtonosni napad zaprepastio je sportiste, zvaničnike i navijače i ponovo nametnuo pitanje bezbednosti tokom Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Dok igrači više reprezentacija strahuju od puta, Afrički fudbalski savez CAF i FIFA deluju mirno i odlučno. Razmišljanja o otkazivanju Afričkog kupa trajala su samo nekoliko sati. U pitanju su prestiž i veliki novac – i na sadašnjem turniru, a pogotovo na onom na leto.

Na kritička pitanja odmah je usledio odgovor da Južna Afrika nije Angola. Napad na tim Togoa u Kabindi, enklavi Angole bogatoj naftom, između dva Konga, motivisan je regionalnim političkim razlozima i ne može se povezivati sa bezbednošću tokom prvenstva u Južnoj Africi.

Međutim, i demokratski stabilna Južna Afrika suočena je sa velikim problemom kriminala. Zbog velikih socijalnih razlika cele četvrti u Johanesburgu ili Kejptaunu utonule su u nasilje i svakodnevno ginu desetine ljudi. Svakako da Južna Afrika zaslužuje da joj se pruži šansa. Ne bi trebalo unapred ni osuđivati, ali ni radovati se“, piše Nojes Dojčland.

Setite se Minhena 1972.

O istoj temi Zidojče cajtung piše:

„Tragično je što Južna Afrika strada zbog napada u Angoli, iako domaćin Svetskog prvenstva nema ništa sa tim. Sudeći prema svemu što se zna, Južna Afrika se dobro pripremila za prvenstvo. Tačno je da zemlja ima velikih problema sa kriminalom, ali to ne sprečava turiste da tamo provode odmor. Ko se pridržava određenih pravila lako može da izbegne rizik, jer zemlja čini sve kako bi zaštitila goste.

Međutim, u Kabindi je reč u pojavi koja nije karakteristična samo za Afriku. Naoružane grupe i teroristi napadaju svet sporta kako bi privukli maksimalnu pažnju i širili strah. Valja se setiti minhenske Olimpijade 1972. godine ili napada na kriket tim Šri Lanke u Pakistanu u martu prošle godine. Sport se kidnapuje za ciljeve oružane borbe. Kao i svaki miran spektakl i on je lak plen. Niti je to novo, niti specifično za afrički kontinent“, piše Zidojče cajtung.

Zašto se uopšte igralo u Kabindi!?

Najzad, list Vestdojče cajtung piše:

„Nije nikakvo iznenađenje što se nakon napada u Angoli ponovo rasplamsala polemika o bezbednosti na prvenstvu u Južnoj Africi. Ta debata počela je, zapravo, čim je prihvaćena kandidatura Južne Afrike. Napad u Angoli samo je dolio ulje na vatru. Rezerve se ne mogu tek tako odbaciti kada je reč o afričkim zemljama koje potresaju građanski ratovi, ali se mora imati u vidu da politička situacija u Angoli ni u kom slučaju ne može da se upoređuje sa onom u Južnoj Africi.

Predsednik FIFA Jozef Blater ni u jednom trenutku nije doveo u pitanje ni Afrički kup, ni Svetsko prvenstvo. „Nadamo se da je fudbal jači od terora“, izjavio je Švajcarac. Angolski premijer Antonio Kasoma garantovao je oštrije mere bezbednosti. Ostaje pitanje zašto to nije garantovao od početka. Osim toga, zašto utakmice Afričkog kupa moraju da se igraju u području krize kakvo je Kabinda? Razlog je možda u tome što je afričkim političarima pre svega stalo do prestiža, dok je bezbednost, koja ima i svoju cenu, u drugom planu.

Tokom Svetskog prvenstva u Južnoj Africi biće angažovano 190 hiljada pripadnika službi bezbednosti i 200 mobilnih sistema nadzora i aviona. Održavanje međunarodnih sportskih takmičenja u Africi svakako predstavlja rizik. Ali, to sigurno nije razlog da se crni kontinent još više izoluje od sportskih događaja. U svakom slučaju teroristički napad povećava pritisak na Južnu Afriku i FIFA“, piše list Vestdojče algemajne cajtung.

na sledećoj strani:

Vlada se trese, Merkelova samo ćuti

Vlada se trese, Merkelova samo ćuti

Berlinski Velt, kao i većina drugih nemačkih listova, komentariše situaciju u crno-žutoj koaliciji i neuobičajeno ćutanje kancelarke Angele Merkel:

„Od pre tri meseca Nemačka ima novu vladu i čovek se pita koliko će ona još potrajati imajući u vidu svakodnevne sporove i natezanja. Da li je u pitanju diletantizam, nesposobnost ili nebriga?

I za sve bi sada trebalo da bude kriva samo jedna jedina osoba? Kancelarka Angela Merkel? Oni koji su joj u prvom mandatu zamerali da je pasivna, da nema jasan profil i program, danas smatraju da su bili potpuno u pravu.

Činilo se da se u velikoj koaliciji zadovoljava ulogom moderatora između dva podjednako jaka partnera. Bila je to uloga koja je i na spoljnom planu donosila poene i nemačka kancelarka stekla je veliki ugled u inostranstvu. Kod kuće Merkelova je vladala iz pozadine.

Sada, u potpuno novoj strateškoj situaciji, kada se zaista traže fleksibilnost, ideje i spremnost na rizik, Merkelova deluje bespomoćno. Merkelova mora da se menja. Ali, da li će to moći?“, pita se komentator Velta.

Katolici i tradiocionalisti u stranci nezadovoljni Merkelovom

O istoj temi list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Razvedena i ponovo udata, bez dece, protestantkinja, iz istočnog dela Nemačke – konzervativcima u strankama Unije Angela Merkel je oduvek bila strana, pre svega katolicima. Čulo se gunđanje u stranci, naročito nakon što je kritikovala papu. Prema spolja sve je bilo mirno, jer je to odlika građanskih stranaka.

Zato bi Angela Merkel morala da se zabrine kada je sada, uoči zasedanja predsedništva CDU, konzervativci javno kritikuju. Nezadovoljstvo je raslo godinama. Prvo je izrazito katoličko socijalno krilo bilo ogorčeno turbokapitalističkim programom stranke usvojenim u Lajpcigu, a onda je okretanje stranke u levo, prema velikim gradovima, mladim ženama i radnicima izazvalo nesigurnost tradicionalista u stranci.

Zahladnelo je u CDU Angele Merkel i mnogi se pitaju šta je uopšte još stranka. Moderatorka Merkel zaboravila je da moderira između stranačkih krila“, piše Vestdojče algemajne cajtung.

Koalicioni sporazum je koren svih zala

A minhenski Zidojče cajtung primećuje:

„U ovoj vladi koren svih zala nije stil rukovođenja kancelarke, niti nepredvidivost CSU Horsta Zehofera, ni tvrdoglavost šefa liberala Gida Vestervelea. Koren zla je koalicioni sporazum. Tokom pregovora u oktobru Angela Merkel je napravila suštinske greške. Štošta je ostalo neraščišćeno, ostavila je liberalima suviše manevarskog prostora, a CSU učinila nerazumne ustupke. Angela Merkel bila je neobjašnjivo indolentna, nezainteresovana, bez žara i lenja u razmišljanju“.

na sledećoj strani:

Drugačije pristupiti Kini!

Drugačije pristupiti Kini!

List Frankfurter algemajne cajtung zalaže se za više realizma u politici prema Kini i podsećajući na svetsku Konferenciju o klimi krajem decembra prošle godine u Kopenhagenu:

„Industrijski razvijene zemlje napravile su grešku što su svoje odluke u Kopenhagenu vezale za saglasnost Kine. Ukoliko Narodna Republika ne želi da preuzme svoj deo odgovornosti, drugi moraju uprkos tome da idu napred. Uz pomoć vešte diplomatije, ekonomskih podsticaja i političkog pritiska – moguće je pridobiti Peking. Kina učestvuje u pregovorima o severnokorejskom nuklearnom programu i u borbi protiv gusara ispred obala Somalije. I Peking je uoči konferencije u Kopnehagenu izneo sopstvene, istina manje ambiciozne, ciljeve u zaštiti klime – samo dan posle Vašingtona.

Poslednji slučaj: izvršenje smrtne kazne nad Britancem

Poslednji šok za Evropljane predstavljalo je pogubljenje umno poremećenog britanskog građanina kod koga su pronađena četiri kilograma heroina. Peking se oglušio o zahteve Londona da ga pregledaju psihijatri. Za komunističko rukovodstvo suverenitet zemlje je važniji od diplomatskih gestova.

Zato je u ophođenju sa Kinom potrebno više realizma, a manje razmišljanja o tome šta bi bilo poželjno. Vlasti u Pekingu retko kada samo tako ispunjavaju želje Zapada. Shvatiti to, prvi je korak u realnijoj politici prema Kini“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević