Napad Hezbolaha na Izrael: strategija malih koraka

„Potpuni uspeh“ – tako je lider Hezbolaha Hasan Nasralah u svom govoru u nedelju uveče 25. avgusta opisao raketni napad svoje radikalne šiitske pravojske na Izrael, izveden nekoliko sati ranije. On je ujedno naglasio da je napad bio pažljivo planiran: „Naš cilj je od početka bio da ne napadamo civile, već vojne ciljeve“, rekao je Nasralah. Napadi Irana i jemenske Huti-milicije na Izrael tek slede, dodao je vođa Hezbolaha, libanske organizacije koju su SAD i druge zemlje proglasile za terorističku.

Izgleda da je Nasralah svoj govor uputio dvema grupama: s jedne strane svojim pristalicama, pred kojima je hvalio navodni uspeh napada – mada je, prema izraelskim izvorima, većina raketa presretnuta ili uništena u preventivnim udarima. S druge strane, očigledno se obratio i izraelskoj vladi i vojnom vrhu, naglašavajući da su u napadu pošteđeni civili, odnosno da je napad bio svesno ograničen. To je dakle pokušaj da se sačuva obraza pred pristalicama, uz implicitnu ponudu Izraelu da se, bar za sada, izbegne dalja eskalacija.

Moguće je da je iz perspektive Hezbolaha žestoka reakcija, koju su najavili nakon ubistva komandanta te organizacije Fuada Šukra krajem jula u Bejrutu, sada uglavnom ispunjena. O tome, međutim, može samo da se spekuliše, jer Hezbolah svoje planove ne otkriva. Iran je takođe, nakon ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanije nekoliko dana kasnije u Teheranu, najavio odgovarajuću reakciju. Za sada se ne zna da li će doći do dalje eskalacije i koliko će ona biti ozbiljna. To bi mogla da bude namerna igra živaca sa protivnikom.

Povratak na status kvo?

Mihael Bauer, šef kancelarije nemačke Fondacije Konrad Adenauer u Bejrutu, koji se trenutno nalazi u Jordanu, očekuje nastavak nasilja, ali ne nužno i dalju eskalaciju: „Sada smo na neki način opet na statusu kvo iz proteklih meseci – dakle od 7. oktobra prošle godine, kada se Hezbolah uključio u sukobe, a koji su poslednjih meseci značajno eskalirali. Verovatno će se sukobi u tom obliku i nastaviti – sve dok u Pojasu Gaze ne dođe do primirja.“

„Napad u nedelju je nastavak dosadašnje strategije Hezbolaha“, ocenjuje Hajko Vimen, koji radi za nevladinu organizaciju Međunarodna krizna grupa i bavi se situacijom u Libanu. „Od početka rata Hezbolah je pokušavao da se fokusira isključivo na vojne ciljeve u Izraelu, kako bi izbegao eskalaciju. Naravno, uvek postoji rizik da slučajno pogode nešto drugo, ali cilj Hezbolah je u suštini da sukob ograniči.“

Ta strategija ograničenih napada je svesna i proračunata, smatra Vimen. „Od samog početka bilo je jasno da na taj način žele da izvrše pritisak na Izrael kako bi okončali sukob u Gazi – i to tako da Hamas bude u što povoljnijoj poziciji. To se postiže time što Hezbolah povećava troškove izraelskog ratovanja, ali cilj ipak nije da se nasilje razvije u veći ili neograničeni sukob između Hezbolaha i Izraela.“

Strahovi stanovništva

Na taj način Hezbolah uzima u obzir i stavove velikog dela libanskog stanovništva koje se protivi otvorenom ratu s Izraelom. Takav rat ta zemlja sebi ne može i ne želi da priušti i s tim se slaže velika većina ljudi u Libanu, kaže Mihael Bauer.

Hajko Vimen ukazuje, međutim da je generalno teško proceniti stav Libanaca, „jer ljudi u nezavidnim situacijama izražavaju svoje mišljenje samo iza zatvorenih vrata. Ipak, Hezbolah mora da uveri i pridobije stanovništvo za svoje postupke i objasni im zašto deluje na način na koji deluje. Ali na kraju, za njih je jedino važna dugoročna strateška kalkulacija, a ne ono šta Libanci, a posebno oni koji ih ne podržavaju, misle o tome.“

Jedna mlada žena iz Bejruta, koja nije želela da se njeno ime objavi iz razloga bezbednosti, za DW kaže: „Želim da Palestinci vrate ono što im je oduzeto, ali ne podržavam to da Hezbolah dovede živote hiljada ljudi u opasnost kako bi na taj način podržao Palestince u odbrani njihovih prava. Mi Libanci smo stalno u stanju straha i besa.“

Dugoročne opasnosti

Sve u svemu, napad Hezbolaha pokazao je jedno, smatra Mihael Bauer. „Vojna moć Hezbolaha je ograničena.“ Očigledno je, kaže, da oni nisu pogodili ciljeve u meri u kojoj to Nasralah tvrdi. „A to pokazuje da se Hezbolah nalazi u veoma neugodnoj situaciji. S jedne strane ne mogu da prekinu sukob zbog sopstvenog ugleda i obaveza prema Iranu, a s druge nisu u stanju da spreče Izrael u daljim napadima na Hezbolahovu miliciju i borce, što je u proteklim mesecima dovelo do značajnih gubitaka u njihovim redovima.“

Ipak, Hezbolah ostaje opasna pretnja za Izrael, posebno dugoročno, ocenjuje Hajko Vimen. „Strategija te organizacije trenutno nije da traži neku konačnu, odlučujuću bitku, nakon koje bi Hezbolah ili neko drugi vojno ušao u Jerusalim.“ Cilj je dugoročno okružiti Izrael, izolovati ga, potisnuti i oduzeti mu vojnu nadmoć – to jest „dominaciju nad eskalacijom“, kaže Vimen. „Tom cilju služi i sadašnji arsenal oružja. Zato Hezbolah ne želi da rizikuje da ga u aktuelnom sukobu stavi na kocku ili izgubi.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku