Nakon radikalne kovid-politike ekonomski bum u Kini?

Ekonomski rast Kine je u 2022. bio samo tri odsto i tako znatno ispod očekivanog cilja. Od početka reformske politike i otvaranja krajem 1970-ih, kineski rast treći put nakon 2020. i 2021. nije premašio tri procenta.

Pogotovo od širenja omikron-varijante korone, kineske vlasti sve češće su se odlučivale za drakonske mere karantina kako bi prekinule lance zaraze. Često uzalud. Ta tzv. „dinamična nulta kovid-strategija“ dovela je do pada potrošnje i proizvodnje, i poremetila lance snabdevanja. Zatvaranje u privrednoj metropoli Šangaju u aprilu i maju 2022. posebno je teško pogodilo Kinu: stopa rasta u drugom kvartalu iznosila je samo 0,9 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine.

-pročitajte još: Kina: Godine lokdauna koje su pojeli skakavci

Pod ogromnim ekonomskim i društvenim pritiskom, Peking se početkom decembra odlučio na nagli preokret u svojoj koronskoj politici. Ipak, mnogi stručnjaci nisu optimistični kad je u pitanju ekonomski rast Kine. Krajem godine, MMF je ponovo snizio prognozu rasta za Kinu i to uz sledeće obrazloženje: „Radikalno odstupanje od stroge nulte kovid-politike izazvalo je naglo širenje virusnih zaraza što će imati negativan uticaj na kinesku i globalnu privredu u sledećih tri do šest meseci.“

Međutim, neki stručnjaci smatraju da će naglo širenje zaraze samo kratkoročno uticati na privredu. „Dugo očekivani ekonomski oporavak verovatno će se dogoditi ove godine. Činjenica da će talas zaraza verovatno dosegnuti vrhunac u sledećih nekoliko nedelja ili meseci otvara bolje izglede za ostatak 2023“, kaže za DW Jirgen Mates, stručnjak za Kinu iz Instituta nemačke privrede u Kelnu (IW).

Zapravo, kineska privreda se brzo i snažno oporavila nakon prvog talasa pandemije 2020. Dok su razvijene zemlje još uvek patile pod strogim merama, kineske fabrike su radile punom snagom. Zahvaljujući strogoj antipandemijskoj politici, u Kini u to vreme gotovo da nije bilo zaraza koronom. Sledeće, 2021. godine, Kina je ostvarila rekordan suficit u izvozu i tako zabeležila rast od preko osam odsto. Istovremeno je pojačana tzv. „kontejnerska kriza“: kontejneri potrebni za kineski izvoz se zbog zastoja proizvodnje u drugim zemljama nisu vraćali u Kinu ili su se vraćali s velikim zakašnjenjem.

Kratkoročni pobednik pandemije

U komentarima na diskusijama na kineskom internetu mnogi su tada Peking videli kao pobednika pandemije. Međutim, stručnjak za Kinu Rolf Langhamer kritičan je prema toj tvrdnji, pogotovo kada je u pitanju 2021: „Srednjoročno gledano, Kina teži razvoju domaćeg tržišta i razvoju usmerenom na usluge, jer više ne želi da zavisi od izvoza. U ranoj fazi pandemije, Kina je bila prva zemlja koja je ponovo počela da proizvodi i ponovo je preuzela ulogu svetske radionice, bez da je kineska vlada tome zaista težila.“

Zato Langhamer Kinu doživljava u najboljem slučaju samo kao „privremenog korisnika pandemije“. S obzirom na to da su ostale zemlje već odavno ponovo pokrenule svoju proizvodnju, oporavak 2023. mogao bi da bude mnogo teži nego 2020. i 2021. „Kina je vodila politiku ’kreni-stani’. To s jedne strane stvara nesigurnost, a s druge, tu su i srednjoročni ekonomski problemi kao što je nejednaka raspodela prihoda i bogatstva.“

Suočavanje s kovidom je samo jedna od otežavajućih okolnosti

Problemi poput demografskih promena i krize na tržištu nekretnina takođe su usporili budući rast. Generalno gledajući, ekonomista Langhamer smatra da su unutrašnji strukturni problemi trenutno važniji za kinesku privredu od spoljnih faktora poput pandemije. Ipak, on smatra da je ove godine moguća stopa rasta od četiri do 4,5 odsto.

Prema Jirgenu Matesu iz kelsnskog instituta, pandemija korone nije najvažniji spoljni faktor za ekonomski razvoj Kine. Geopolitika igra mnogo veću ulogu. „Način na koji se Kina nosi s korona-politikom za mnoge je šokantna i dovodi do gubitka poverenja. To doprinosi činjenici da Kina sada igra manju ulogu u globalnom ekonomskom lancu.“

Ujedno, kaže, trenutno postoje snažne tendencije u Evropi i SAD za smanjenje zavisnosti od Kine i to pre svega zbog zabrinutosti da bi Kina u doglednoj budućnosti mogla da izvrši invaziju na Tajvan. „Zato smatram da geostrateška pitanja imaju veći uticaj na težinu Kine u globalnim lancima snabdevanja. Oko polovine predstavnika nemačkih kompanija izjavljuje u anketama da se osećaju relativno zavisnim od Kine i da žele da smanje tu zavisnost.“

Iako Mates predviđa da će se kineska privreda oporaviti kasnije ove godine, taj oporavak će verovatno doći pod trostrukim pritiskom i to – politike prema koroni, geostrateških trvenja i unutrašnjih strukturnih problema. Njegova ocena ujedno glasi: „Teško je reći šta je od toga najgore. Svi ti faktori su tu u isto vreme.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.