Nakon kršenja tabua u Bundestagu: Mercov ples na oštrici

Glasanje o pooštravanju mera protiv neregularne migracije, koje su u Bundestagu pokrenuli Demohrišćani (CDU/CSU) i njihov kandidat za kancelara Fridrih Merc, a koje je izglasano isključivo zahvaljujući glasovima desničarske Alternative za Nemačku (AfD), mnogi smatraju „kršenjem tabua“ i nepisanog dogovora po kojem demokratske stranke u posleratnoj Nemačkoj izbegavaju saradnju s ekstremističkim strankama.

Prekršeno obećanje

List Nirnberger cajtung ukazuje na to da se saradnja Demohrišćana i desnih ekstremista dogodila na isti dan kada je u Bundestagu održana komemoracija za žrtve nacističkog progona. „Ovo nije bio zlatni trenutak nemačkog parlamenta. Upravo na dan kada je Bundestag obeležavao 80. godišnjicu oslobođenja nacističkog logora smrti Aušvic, predizborna kampanja eskalirala je u spornu raspravu o migraciji. Ono što je bilo rečeno ili uzvikivano tokom rasprave su samo doprinosi na simboličnom nivou, jer, bez obzira na ishod glasovanja, ništa od onoga što je raspravljano neće uskoro dobiti snagu zakona. To zna čitav parlament“, ocenjuje Nirnberger cajtung.

Vezer-kurir iz Bremena primećuje: „Ovi predlozi pravno nisu obvezujući i stvaraju privid da će se, nakon strašnih napada u Ašafenburgu i Magdeburgu, preduzeti mere koje se zapravo neće sprovesti. Merc to veoma dobro zna. Da mu je zaista bilo stalo do toga da nešto postigne, obratio bi se SPD-u i Zelenima, i radio na kompromisu. Umesto toga, predsednik CDU prekršio je svoje obećanje iz novembra prošle godine da neće tražiti zajedničku većinu s AfD-om“, podseća Vezer-kurir.

Štutgarter cajtung takođe kritikuje poteze kancelarskog kandidata Merca: „Izjavom da mu je svejedno hoće li njegov predlog o migracionoj politici dobiti većinu i uz glasove AfD-a, Merc je prekršio tabu. Činjenica da je ta većina sada ostvarena, ostaviće trajne tragove u političkom sistemu. Republika se tog dana toliko promenila, da će se istoričari time još dugo baviti. Onaj ko makar samo odškrine vrata saradnje, mora da strahuje da će se ona jednog dana širom otvoriti. AfD, koja je delimično ekstremno desničarska, nikada se nije osećala tako moćno. To ima trajne političke posledice i to ne samo za građane migrantskog porekla“, smatra Štutgarter cajtung.

Profilisanje Fridriha Merca

Dnevnik Kelner štat-ancajger smatra da je čitava priča oko migracije pokušaj Demohrišćana da se kod birača profilišu kao stranka koja želi da smanji ilegalnu migraciju. „Predlozi Demohrišćana služe pre svega tome da se pojača sopstveni profil... Zbog toga se prihvata saradnja s AfD-om. Ta cena je previsoka. Time se ne rešavaju nikakvi problemi, dok AfD može da slavi političku pobedu i korak ka sopstvenoj normalizaciji u političkom pejzažu. Ali, to ne znači da AfD time postaje ’normalna’ – u smislu demokratski pouzdana. Ako AfD jednoga dana dođe na vlast u Nemačkoj, ljudi će se prisetiti ovog januarskog dana 2025. i reći će: tada je sve počelo.“

„Merc ne želi da ulazi u koaliciju s AfD-om“, naglašava Rajn-nekar cajtung iz Hajdelberga. „Ali bez njih, nakon izbora za Bundestag, moraće da se obrati SPD-u ili Zelenima. Dakle, moraće da sarađuje s onima koje je ove srede u Bundestagu izložio javnoj kritici. Glasanje je bilo isključivo u svrhu predizborne kampanje. Da iza njega stoji politički koncept, tada bi Merc, koji se predstavlja kao neko ko je siguran u pobedu, čekao do izbora i do koalicionih pregovora kako bi tada stvorio činjenice“, zaključuje taj list.

Merc nije srušio protivpožarni zid

Ima ipak i medija koji pokazuju razumevanje za postupak Fridriha Merca u Bundestagu. Nadregionalni konzervativni dnevnik Frankfurter algemajne cajtung smatra da će Merc ovim potezom povratiti one konzervativne glasače koji su stranci okrenuli leđa, pre svega zbog migracione politike Angele Merkel. „Fridrih Merc je srušio protivpožarni zid ali ne prema AfD-u, nego prema delu (bivših) glasača koji su se do sada osećali isključenim“, piše frankfurtski list. Autor navodi da su to oni glasači koji žele da spreče da Socijaldemokrate i Zeleni ponovno dođu na vlast. „Oni žele ’čistu CDU vlast’“, zaključuje se.

Rajn-cajtung iz Koblenca podržava inicijativu Demohrišćana: „Merc je nakon napada u Ašafenburgu s pravom zahtevao odlučnije postupanje i jasno pokazao šta bi se promenilo pod njegovim rukovodstvom. Socijaldemokratski kancelar Šolc prošlog leta nije uspeo da postigne konsenzus demokratskih stranaka o strožim zakonima. To mu se sada obilo o glavu. Ali, ostaje nejasno zašto je Merc ove predloge uneo u Bundestag na tako nepromišljen način. Time je otvorio sasvim drugačiju raspravu – naime, koliko daleko smeju demokrate da pruže ruku prema desnici. Zašto on, koji želi da postane kancelar, pre toga nije potražio kontakt s demokratskim frakcijama“, pita se Rajn-cajtung.

Noje osnabriker cajtung kritikuje optužbe kancelara na račun Merca kojem Šolc prebacuje da „priprema koaliciju s AfD-om“ i tu tvrdnju naziva „zlonamernom, čak i ako se uzme u obzir da se nalazimo usred predizborne kampanje“. „Svako ko je u stanju da prebroji poslanike u Bundestagu svestan je toga da su Demohrišćani u rukama Merza sa svojim konzervativnim profilom, nakon izbora najjači (i verovatno jedini preostali) bedem protiv stranke Hekea i Vajdel“, zaključuje autor, aludirajući na Bjerna Hekea, jednog od najradikalnijih lidera AfD-a, višestruko osuđivanog zbog desničarskih ispada, i Alis Vajdel, kandidatkinju AfD-a za kancelarku.

Jedan dnevnik s istoka Nemačke, gde AfD uživa veliku podršku, za novonastalu situaciju krivi stranke levog bloka: „Nemačke vlade poslednjih decenija preuzele su udoban položaj time što su tvrdile da su nemoćne“, kritikuje Merkiše odercajtung iz Frankfurta na Odri.

„Navodno nije moguće kontrolisati migraciju. Tome se protive nemački zakoni, evropsko pravo i međunarodne obaveze. Tako su uvek mogla dobro prikriti činjenica da zapravo ne žele ništa temeljno da promene u politici imigracije. I u raspravi u Bundestagu u sredu to je ponovno postalo jasno, samo s nešto oštrijim tonom. Jer, osim moralnog zgražavanja zbog toga što predlozi CDU i CSU za kontrolu migracije nailaze na odobravanje AfD-a, u levom političkom spektru takođe postoji i politička zabrinutost. Naime, bojazan da bi se moglo izgubiti sredstvo pritiska protiv Demohrišćana: mogućnost sprečavanja doslednijih pravila o migraciji korišćenjem ’AfD-batine’“, smatra to glasilo s krajnjeg istoka zemlje.

Javila se i bivša kancelarka

Mediji u međuvremenu prenose i kritiku Angele Merkel na račun svog naslednika u CDU Merca. Merkel na početku podseća na jedan govor Merca u Bundestagu iz novembra prošle godine u kojem je predsednik CDU obećao da do kraja mandata vlade Olafa Šolca neće pokretati nikakve inicijative čije ostvarenje bi bilo moguće samo uz glasove AfD-a.

Sada Merkel sa žaljenjem zaključuje: „Smatram da je pogrešno ne držati se tog predloga i otvorenih očiju 29. januara dozvoliti da se do većine dođe glasovima AfD-a“, poručila je bivša kancelarka. Merkel smatra da je neophodno da se oko daljih pitanja stvori konsenzus demokratskih stranaka.

Mediji zaključuju da je potez bivše kancelarke neobičan pre svega zbog činjenice da je ona nakon povlačenja iz politike najavila da se neće mešati u dnevnopolitička pitanja, pogotovo ne ona koja se tiču njene stranke.