„Najvažniji je jezik“

Situacija nemačkih manjina u Evropi je vrlo različita od regije do regije – a to zavisi od istorijskog konteksta u svakoj od zemalja. Drugi svetski rat, nacistička prošlost i komunistička diktatura su pre svega u zemljama srednje i istočne Evrope kao i u Centralnoj Aziji doveli do popriličnih promena. U mnogim regijama su progoni, asimilacija, ali i iseljavanje u Saveznu Republiku Nemačku, stavili organizacije nemačkih manjina pred nove zadatke.

To je jedan od razloga zbog kojih je pre četvrt veka osnovana nemačka inicijativa AGDM (radna zajednica nemačkih manjina). To je nezvanično telo koje omogućava udruženjima iz Evrope i zemalja-naslednica Sovjetskog Saveza da pod krovom saveza FUEN (Federalna unija evropskih nacionalnosti) razmenjuju iskustva i konkretno sarađuju u mnogim oblastima. U saradnji sa vladama nemačkih saveznih pokrajina izdaju se programi kojima se neguju kultura i jezik nemačke manjine.

Grad koji „guta" manjinu

Hartmut Košik, poslanik Bundestaga i opunomoćenik vlade za doseljenike nemačkog porekla i nacionalne manjine, jedan je od najvažnijih zagovornika saradnje manjina kako međusobno, tako i sa vladom u Berlinu i kulturnim organizacijama u Nemačkoj. „Najvažnije je da stvarno uspe očuvanje nemačkog jezika kao najvažnije identifikacione odlike nemačke manjine, bez obzira u kojoj zemlji", rekao je Košik na godišnjem zasedanju za 2016. u Berlinu. On je za DW izjavio da su potrebni posebni napori kako nemački jezik ne bi bio samo jedan od omiljenih stranih jezika, već živ maternji jezik jedne manjine.

Ali, zajednički napori ne nailaze svuda na plodno tlo. Najnoviji slučaj odlučivanja na štetu nemačke manjine desio se u Poljskoj: u Šleziji se planira povećanje grada Opola uključivanjem više okolnih opština u njegov sastav, što će drastično smanjiti procentualni udeo nemačkog stanovništva. Ono neće dobiti svoje predstavnike u Savetima opština a nestaće i dvojezične table i natpisi. Nemački jezik će izgubiti svoj status pomoćnog jezika u državnim institucijama.

Predsednik iz nemačke manjine

Rafael Bartek, predsednik Socijalno-kulturnog društva Nemaca u Šleziji, kaže da je situacija „daleko od rešenja". Vlada u Varšavi ignoriše proteste pogođenih građana i „ovde imamo jasnu povredu prava manjina – kako poljskog prava koje se odnosi na manjine tako i evropskog Okvirnog sporazuma o manjinama“, kaže Bartek. Jer, njihovim pravilima je definisano da se ne smeju donositi mere na štetu manjina. Bartek ne isključuje ni mogućnost podnošenja tužbe pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Sasvim drukčija iskustva ima nemačka manjina u Rumuniji. Iako u Transilvaniji i Banatu živi samo još nešto manje od 40.000 Nemaca, ova manjina je uspeli primer integracije i aktivnog učešća u političkom i društvenom životu. Njen nekadašnji predvodnik Klaus Johanis je 2014. izabran za predsednika Rumunije. Ali, i tamo je manjina upućena na podršku Nemačke i to pre svega u oblasti obrazovanja. Nemačke škole u Rumuniji mogu da se osvrnu na vekovnu tradiciju i nisu bile zatvarane čak ni za vreme komunističke diktature.

Manjine doprinose sporazumevanju

Paul-Jirgen Por, predsednik Demokratskog foruma Nemaca u Rumuniji, u razgovoru za DW je ukazao na kritičnu situaciju školstva na nemačkom jeziku u svojoj zemlji. Nije problem manjak đaka, već nešto drugo: „Čak 90-96 odsto đaka u nemačkim školama su Rumuni ili pripadnici drugih manjina – naše škole su na dobrom glasu. Ali, čak i u većima gradovima vlada akutni manjak predmetnih nastavnika koji govore nemački jezik." Do toga je došlo pre svega zbog odlaska fakultetskih apsolvenata koji znaju nemački u industrijske i privredne branše koje dobro plaćaju. Iz tog razloga je i finansijska podrška Nemačke tim školama od velike važnosti.

Nadležni u Nemačkoj su prepoznali probleme i žele da i dalje pružaju potporu savezima nemačkih manjina u inostranstvu. Ali, i zemlje u kojima žive te manjine imaju neke obaveze. O tome će se diskutovati i na predstojećoj konferenciji Nemačkog instituta za kulturu i istoriju Nemaca u Istočnoj Evropi. Za Saveznu Republiku Nemačku, ti savezi su od velikog značaja, jer rade ne samo na nezi nemačke kulture i nemačkog jezika, već se zalažu i za sporazumevanje među narodima.