Najmoćniji čovek Evrope

Najviši Evropski sud podržao je najmoćnijeg čoveka u Evropi. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi sme da primenjuje skoro sve instrumente monetarne politike, samo ako to dobro obrazloži.

Takva presuda bila je očekivana, jer bi sve drugo Evropu bacilo u duboku krizu evra i finansijske politike. Da je sud prihvatio predloge, uglavnom Nemaca, i Evropskoj centralnoj banci zabranio kupovinu državnih obveznica zemalja u krizi, uništio bi kredibilitet te banke. Finansijska tržišta mogla bi da počnu sa spekulacijama protiv evrozone, a posledice bi mogle da budu neodržive kamate za slabije članice evrozone.

Dragijeva najava da će, ako je potrebno, na sekundarnom tržištu otkupiti državne obveznice u neograničenem iznosu, imala je željeni efekat pre tri godine. Sudije su retrospektivno sankcionisale taj poslednji as u rukavu Evropske centralne banke. Uslovi koje su za takav potez postavljeni su labavi. Investitori ne bi trebalo da budu u stanju da spekulišu da će im Centralna banka otkupiti trule obveznice. Takozvani program OMT (Outright Monetary Transaction) predviđa određena pravila koja se tiču vremena i kvaliteta. Međutim, ta pravila kreira sam Mario Dragi. Evropski sud upozorava: Dragi mora i da ih se pridržava.

Presuda ne podržava samo teorijski kupovinu trulih državnih obveznica, već ponovo potvrđuje potpunu nezavisnost Evropske centralne banke koja nije odgovorna ni jednoj drugoj instituciji. Vladama država u krizi presuda pruža izvesnost da Evropska centralna banka na kraju može da naredi štampanje novca i tako ih spase. Mario Dragi i Upravni savet odlučuju o tome ko će dalje da pliva, a ko će da potone. Dragi je doduše uvek govorio da je motivisan samo monetarnom politikom, da želi stabilan evro i kontrolisanu inflaciju, ali Evropska centralna banka odavno vodi fiskalnu i ekonomsku politiku, mada to nije u njenom domenu. Tolika koncentracija moći izaziva neprijatan osećaj u predelu stomaka. Može li to biti dobro na duže staze?

Dalji pad značaja nemačke Bundesbanke

Šef Nemačke centralne banke, Bundesbanke, Jens Vajdman, kaže da je Evropska centralna banka zapravo bila primorana na to, jer političari u Evropi ne rade ono što treba da rade. Vajdman, i nad tim bi se trebalo zamisliti, uvek je bio protiv toga da centralne banke kupuju državne obveznica zemalja u krizi, čak i ako se to radi posredno, preko sekundarnih tržišta. Presudom je položaj i uticaj nekada moćne Bundesbanke još više oslabljen.

Protivnici skoro svemoćne Evropske centralne banke sada mogu da se nadaju samo još pomoći nemačkog Saveznog ustavnog suda. On će, najverovatnije u suštini slediti zahteve suda u Luksemburgu, a ko zabrani Bundesbanki da učestvuje u otkupu državnih obveznica, to bi bio sukob bez presedana u okviru monteranog sistema evrozone. To niko ne želi da rizikuje.

Ko odlučuje o budućnosti Grčke?

A Grčka? U trenutnoj krizi, presuda ima samo indirektne efekte. Evropska centralna banka nije isključila mogućnost otkupa grčkih državnih obveznica. Tu bi se stvarno radilo o zabranjenom direktnom finansiranju države, a ne o odbrani od spekulacija protiv zemalja evro-zone, kao u leto 2012. Grčka ionako zavisi od svemoćne Evropske centralne banke. Bez stalnih, hitnih kredita (ELA) grčkim bankama, koje mora da odobri Evropska centralna banka, ta zemlja odavno bi propala. Koliko će to da traje, u potpunosti zavisi od Marija Dragija, najmoćnijeg čoveka u Evropi – sada i sa pečatom najvišeg suda!

Već je najavljena i tužba protiv nedavnog poteza Dragija, kupovine državnih obveznica svih dobrostojećih zemalja evrozone za 60 milijardi evra mesečno, takozvanog kvantitativnog popuštanja. Male su šanse za uspeh pred Evropskim sudom, jer smanjivanje moći Evropske centralne banke, poljuljalo bi čitav sistem evro. Ona će u narednim godinama biti još moćnija, jer će biti odgovorna za nadzor banaka i njihove eventualne likvidacije.