Nagrada „Georg Bihner“ Lucu Zajleru

Nemačka akademija za jezik i literaturu iz Darmštata koja dodeljuje Nagradu Georg Bihner saopštila je u utorak (18.07.) da je Zajler „kao romasijer i pesnik pronašao svoj jedinstven glas, melanholičan, upečatljiv, iskren, pun čudesnih odjeka iz duge književne tradicije“.

Zajlerov put do ovog priznanja nije ni u kom slučaju bio pravolinijski i predvidiv.

Istočnonemačka biografija na američki način

Luc Zajler je rođen 8. juna u gradu Gera u Tiringiji. Tada je to bio deo komunističke Istočne Nemačke. Na odsluženju vojnog roka počeo je da se zanima za književnost, slede prvi književni pokušaji. Radio je kao stolar i zidar. Potom je u Haleu upisao studij književnosti i jezika. Uoči pada Berlinskog zida radio je kao sezonski radnik na ostrvu Hidenze.

Posle ponovnog ujedinjenja Nemačke odlazi u Berlin, nekoliko godina radi kao konobar i polako stiče ime na književnoj sceni. Najpre je objavljivao isključivo poeziju – počeo je sa zbirkom pesama „Dodirnut-poveden“, potom je objavio niz knjiga poezije, između ostalog „Četrdeset kilometara noći“ i „Spis za slepa putovanja“. Iako se uvrstio u prvi red nemačkih mlađih liričara i dobio nekoliko nagrada, široj javnosti postaje poznat tek 2007. kada za priče „Turksib“ dobija Nagradu Ingenborg Bahman.

Proći će još sedam godina do istinske književne slave. Kada je 2014. u pedeset i prvoj godini života objavio roman “Kruso”, koji tematizira poslednje mesece umiruće istočnonemačke države upravo na onom ostrvu gde je radio kao sezonski radnik, i na kojem su se okupljali istočni Nemci koji su želeli da pobegnu preko mora u Dansku, dobio je najbolje dotiranu Nemačku književnu nagradu što mu je otvorilo vrata za 25 prevoda u svetu i adaptacije za pozorište i film.

Njegov drugi roman “Zvezda 111” takođe je bio uspešan – tematizujući život u berlinskim zaposednutim zgradama. Za njega je 2020. dobio glavnu nagradu Lajpciškog sajma knjige.

Sve to znači da prestižna „Nagrada Georg Bihner“ nije veliko iznenađenje.

Bihnerova nagrada

Nagradu dodeljuje Nemačka akademija za jezik i literaturu, institucija koju su 1949. osnovali nemački književnici i intelektualci u frankfurtskoj Pavlovoj crkvi obeležavajući dva veka od Geteovog rođenja. Cilj udruženja koje danas okuplja 180 istaknutih književnika, književnih kritičara i naučnika, jeste nega nemačkog jezika i književnosti. Od 1951. Akademija, čije je sedište u Darmštatu, dodeljuje nagradu Georg Bihner, nazvanu po nemačkom revolucionarnom dramskom piscu iz 19. veka, koji je, mada je kratko živeo, ostavio klasične tekstove kao što su Danteova smrt ili Vojcek.

Već prvi posleratni dobitnik nagrade bio je Gotfrid Ben, usledio je niz imena bez kojih se ne može zamisliti svetska književnost prošlog veka – Ginter Gras, Paul Celan, Ingenborg Bahman, Hans Magnus Enzensberger, Hajnrih Bel, Peter Handke, Hajner Miler, da spomenemo samo neke.

Dok je Gotfrid Ben dobio nagradu u visini od tadašnjih 3000 maraka, ta suma je s vremenom kontinuirano rasla i danas iznosi 50 000 evra. Nagrada se dodeljuje „piscu koji se ističe time što svojim delom saoblikuje savremeni nemački kulturni život“. Novčani iznos obezbeđuju grad Darmštat i pokrajina Hesen.

Lucu Zajleru će nagrada biti uručena 4. Novembra u Darmštatu.

Zajler jednu pesmu počinje ovako: „Moje godište, šezdeset i treće, taj beskonačan niz dece…“

Nagrada Georg Bihner ga još za života pretvara u najsjajniju perlu iz tog beskonačnog niza.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.