Nafta poskupljuje?

Borba „jeftinom naftom" trajala je dugo. Čak i na konferenciji OPEK-a u Alžiru ove srede (28.9.) je tek nakon šest sati polemika i diskusija ipak postignut sporazum da se ponovo smanji količina nafte koja će se nuditi svetskom tržištu.

Ima mnogo razloga zbog kojih se Saudijska Arabija, kao glavni proizvođač, gotovo osam godina protivila da smanji količinu nafte koju će da nudi: nije nevažan razlog i to što se na taj način želelo da se pomrse računi glavnog potrošača – Sjedinjenih Američkih Država, da se SAD prisilile da se još više okrenu novim metodama eksploatacije poput frakinga i da obuzdaju svoje ambicije u ekološki spornim, ali po zalihama unosnim nalazištima Aljaske i na krajnje severu.

Ali čini se da je još važniji razlog za to što je Rijad tako uporno insistirao na jeftinoj nafti, bila želja da se napakosti večitom rivalu – Iranu. Dok je Saudijska Arabija i sa povoljnijom naftom mogla da pokriva svoje troškove, Iran – ali i mnoge druge članice OPEK-a, poput Venezuele – finansijski su dovedene na ivicu kolapsa. Na kraju, i sada je u Alžiru postignut dogovor o smanjenju kvote tek nakon gotovo nečuvenog ustupka na koji je bila spremna Saudijska Arabija: ona će da smanji eksploataciju, ali Iran će smeti i dalje da nudi tržištu istu količinu kao i do sada.

Vozačima se smrklo, špekulanti slave

Naravno, ta iznenadna sloga pre svega je uznemirila potrošače i vozače širom sveta. Oni su se već navikli na neviđeno niske cene goriva: litar dizela je na nemačkim pumpama ponekad padao i ispod evra, a benzin je znao da košta manje od 1,20. I zaista, već nakon prve vesti sa sastanka OPEK-a, cena nafte porasla je za više od 5 odsto (vrsta WTI oko 5 odsto, a kvalitetni Brent sa Severnog mora za čak 6 procenata).

Zanimljiva je i reakcija na berzama: gotovo sva svetska tržišta – od Dalekog istoka, pa do Južne Amerike – smesta su zabeležila rast. Treba se navići na to da tržišta kapitala i špekulanti razmišljaju obrnuto od običnih smrtnika: otkazi i zatvaranja pogona uvek znače rast vrednosti, a kod veće cene goriva to znači da će biti više novca u opticaju. Povrh toga, zemlje poput Irana sigurno će želeti da kupe preko potrebnu opremu za eksploataciju – pogotovo sada, nakon što su ukinute sankcije. A i zapadne naftne kompanije sada će biti motivisane za nova ulaganja – koja se do sada nisu isplatila jer je nafta bila suviše jeftina. Sve u svemu - deonice će da rastu.

Vratimo se u realnost

Ali već istog dana, berze su stišale svoj optimizam, a i svetska cena nafte ponovo je blago pala. Naime, ako se malo bolje pogleda sporazum OPEK-a iz Alžira, to nikako nije nešto mnogo radikalno: dogovorena je dnevna eksploatacija od 32,5 do 33 miliona barela (trenutno je nekih 33,47 miliona). To je samo načelan sporazum o kojem će se postići dogovor tek na sastanku na vrhu zemalja OPEK-a 30. novembra. Do tada ostaje sve po starom.

Ne bi trebalo ni zaboraviti da članice OPEK-a jesu mnoge važne zemlje-izvoznice nafte – ali nipošto nisu sve. Sjedinjene Američke Države i Kanada nikada nisu imale ništa s OPEK-om. A tu je i glavni razlog zbog kojeg stručnjaci ne očekuju nekakvu značajnu promenu svetske cene nafte: Rusija. Ona je još uvek pod trgovinskim sankcijama i trenutno masovno izvozi naftu – kao u „zlatnim vremenima" Sovjetskog Saveza. I današnjoj Rusiji su preko potrebne devize.

Zato je i zaključak stručnjaka poput Aleksa Furbera iz „DMC Markets" jasan: cena nafte će blago da poraste jer je „crno zlato" u proteklom periodu zaista bilo ispod cene, ali daleko smo od nekakvih rekordnih cena nafte kakve su bile kada je počeo (Drugi) Irački rat i kad se strahovalo da će cena da premaši 200 dolara po barelu. Ona inače sada tavori na nivou od ispod 50 dolara.