Nada umire poslednja
Za početak dobra vest: nijedan od preko 150 šefova država i vlada, koji su samit o klimi otvorili snažnim i poletnim govorima, ne dovodi u pitanje postojanje efekta staklene bašte kao ni da zaista svi moraju da protiv toga nešto preduzmu. To bi trebalo da bude nešto što se samo po sebi podrazumeva – pa ipak nije. Godinama je samit o promeni klime bio propraćen mešavinom odbijanja i ignorisanja. Sada se čini da su ta vremena prošla.
Da, svi žele da se postigne sporazum. Žele da milijardama pomognu najsiromašnijim državama juga, koje su najviše pogođene uraganima, tornadima i sušama. Ali sporazum koji je u stanju da reši te probleme, još nije na vidiku.
U govorima Obame, Putina, kineskog predsednika Sija, ali i nemačke kancelarke Merkel, jasno se uočavaju sitne, ali nažalost odlučujuće razlike koje su već toliko samita o klimi pretvorili u frustrirajuće skupove.
I ovde da najpre pomenemo dobru vest: kancelarka je bila ubedljiva. Iznela je cilj po kojem bi trebalo da dođe do smanjenja globalnog zagrevanja na manje od dva stepena celzijusa, znajući da ciljevi predstavljeni u Parizu u najboljem slučaju vode ka smanjenju globalnog zagrevanja za 2,7 stepeni. S time su se mnogi državnici već pomirili, iako naučnici upozoravaju da sve što je preko dva stepena, više neće moći da se kontroliše. Dobro obavljen posao, kancelarko Merkel!
Barak Obama je priznao da su SAD glavni uzročnik promene klime. Američki predsednik obećao je i da će dati mnogo novca kako bi siromašne zemlje mogle da sklope „klimatska“ osiguranja za svoje ljude. Koliko novca? Odgovor na to pitanje Obama je odložio za sutra i tako propustio šansu da na samom početku dâ konferenciji novi impuls.
Zaštita klime – stvar samih država?
I Kina konačno želi da učestvuje u izradi sporazuma, ali govor njenog predsednika Sija podsetio je na ranije nastupe Kineza na takvim samitima. Krive za globalno zagrevanje Zemlje su industrijski najrazvijenije države – u koje se Kina formalno ne računa – iako je ta zemlja trenutno najveći uzročnik emisija ugljen dioksida u atmosferu. Zaštita klime bi u budućnosti, prema rečima kineskog predsednika, trebalo da bude stvar svake zemlje pojedinačno. Ali to nije bilo tako zamišljeno kada je na konferenciji o klimi zaključeno da se svi ciljevi pojedinačnih zemalja uvežu u jedan sporazum.
Ostalo je još 14 dana da se od svih tih protivrečnosti stvori zajedničko umetničko delo u cilju smanjenja globalnog zagrevanja. Situacija liči na onu od prethodnih godina: jedni zidaju, drugi mašu, Evropljani bi da odu dalje (barem neki od njih), a siromašne zemlje žele novac. Ali otpisati konferenciju na samom početku bilo bi zaista prerano. Zato i u ovom slučaju važi pravilo: nada umire posljednja.