1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nacionalisti se sad zovu „suverenisti“

25. februar 2019.

Nalet desnice u Evropi praćen je „suverenizmom“ – protivljenjem „diktatu“ Brisela, migraciji i globalizaciji. Pojam otkrivaju mnogi i u Hrvatskoj. Sagovornici DW kažu da je to groteskno – jer zemlja odavno nije suverena.

https://p.dw.com/p/3E2Rb
Foto: picture-alliance/dpa

Hrvatska je desnica preko noći otkrila suverenizam. Stare nacionalističke ideje uoči izbora za Evropski parlament sada se biračima prodaju na političkom tržištu u novom, suverenističkom ruhu. Hrvatska je ovih dana dobila i Hrvatske suvereniste, koaliciju koja okuplja nekoliko konzervativnih stranaka i građanskih inicijativa, dok i ostale desne stranke, poput Mosta, otvoreno govore o sebi kao o „suverenističkoj opciji“ s „jakom domoljubnom crtom“.

Prikriveni nacionalizam

Čak se ni aktualno vođstvo Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP), premda se formalno smatra levom opcijom, nije oduprelo zovu suverenizma. I bivši predsednik te stranke i premijer Zoran Milanović je svojevremeno naveliko koketirao sa suverenističkim idejama. Sudeći prema medijskim izveštajima, jedna od temeljnih odrednica budućeg SDP-ovog programa za evropske izbore biće suverenizam, što se potvrđuje i u aktualnom protivljenju uvođenju evra iz redova te stranke.

Politikolog i osnivač Instituta za evropske i globalizacione studije Anđelko Milardović objašnjava da je suverenizam „samo odgovor na propast globalizacionog koncepta“ 2008. godine, kada je svet ušao u krizu i u fazu „globalizacionog pesimizma“.

„Globalizacija je na početku svima obećavala ekonomsku korist, a 2008. i kasnije se pokazalo da to obećanje neće biti ispunjeno. U tom je trenutku počelo zatvaranje u okvire nacionalne države i suvereniteta, a Bregzit i Donald Tramp potvrđuju smer renacionalizacije i obnove suvereniteta“, kaže Milardović za DW.

On dodaje da su se evropska društva podelila na globalističke i suverenističke grupacije što je rezultiralo „pojavom dva koncepta demokratije – liberalnom i iliberalnom“. Milardović kaže da se sve to odrazilo i na Hrvatsku, koja je i po indeksu globalizovanosti jedna od desetak najglobalizovanijih država sveta.

Zato nije iznenađen procvatom suverenizma, iako potvrđuje da je u tom procvatu malo novih ideja. Reč je o presvučenom nacionalizmu, a nacionalizam je ideologija 19. veka. Suverenizam predstavlja pokušaj modernizacije tog koncepta, čija suština ostaje oslanjanje na naciju i državu.

Suverenizam kao odgovor na krizu demokratije

Koliko je uopšte smisleno govoriti o suverenizmu u svetu u kojem su multinacionalne korporacije moćnije od nacionalnih država? Šta suverenizam uopće znači u zemlji koja skoro ni u čemu nije suverena i koja je većinu svojih resursa rasprodala?

Milardović kaže da u ovakvom svetu ima tek desetak zbilja suverenih država dok njih još desetak ima visok stepen suverenosti. Hrvatska nije među njima. Naš sagovornik podseća da su u Hrvatskoj sve glavne poluge ekonomske moći privatizovane i pod kontrolom stranaca, tako da se u hrvatskom slučaju teško može govoriti o ekonomskom suverenitetu, a slično je i u pogledu političkog suvereniteta.

„Kada je reč o suverenitetu, Hrvatskoj su ostale himna, zastava i teritorija. I to je, uglavnom, to. Od cele priče o suverenitetu, kad se malo bolje zagrebe, ostaje samo politička retorika onih koji se time žele dokopati Brisela i plate od desetak hiljada evra“, zaključuje Milardović.

Kroaten Nationamannschaft feiert mit ultranationalistischem Sänger Thompson
Himna, zastava, Tompson i fudbal - ali može li tako mala zemlja da bude "suverena"?Foto: picture-alliance/PIXSELL/G. Stanzl

Koliko iznenadno oduševljenje suverenističkim idejama u Hrvatskoj ima veze s hrvatskim ulaskom u EU i nezadovoljstvom Unijom? Riječki analitičar i publicista Vuk Perišić paradoks otkriva u činjenici da se nacionalistička desnica zauzimala za ulazak u EU, iako je sve vreme zastupala izrazito antievropske vrednosti.

„Evropska unija hrvatskom nacionalizmu nikad nije bila ono što ona jeste: ideja mira, saradnje, multikulturalnosti i vladavine prava, nego samo sredstvo za dokazivanje njene malograđanske predstave o Evropi“, kaže Perišić za DW. „Suverenizam je nacionalistima uvek bio važan kao sredstvo u odbrani od spomenutih evropskih i demokratskih vrednosti. Zato su nacionalisti suverenisti“, objašnjava Perišić dodajući da Hrvatska, na sreću, nije suverena jer bi se u protivnom pretvorila u „mračnu nacionalističku jazbinu, bez dodira sa svetom“.

Umiveni nacionalizam SDP-a

Ugledni analitičar nije iznenađen ni „suverenističkim“ zaokretom SDP-a, s obzirom na to da je SDP, po njegovom sudu, uvek bio nacionalistička stranka samo što je SDP-ov nacionalizam u odnosu na HDZ-ov donekle „umiveniji i podnošljiviji“.

Upravo to što SDP tako pokušava „igrati na tuđem terenu“, Perišić smatra temeljnom greškom SDP-a od Račana do danas. „Kada se levica, i pri tom ne mislim samo na SDP, zauzima za suverenizam, to je znak potpune pojmovne konfuzije na levici koja ne samo da ne nudi rešenja, nego i ne zna da pruži dijagnozu stanja.“

Koliko je uopšte opravdano govoriti o suverenizmu u zemlji koja nije u stanju da zadovoljiti osnovne potrebe svojih stanovnika? „Opravdano je, s obzirom na to da vlast u Hrvatskoj nikad i nije nameravala da zadovolji potrebe svojih stanovnika, nego je nudila lažne emocije i nacionalističke izmišljotine. U celoj kratkoj istoriji nezavisne Hrvatske, nikome nije bilo stalo do stanovnika i njihovih potreba. Jer da jeste, onda nezavisne Hrvatske možda ne bi ni bilo“, zaključuje Perišić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android