Na opasnoj Kanarskoj ruti ljudi i dalje umiru

Madala Tounkara je još bio maloletan, pre sedam godina kada se ukrcao na ribarski brodić u Mauritaniji, u zapadnoj Africi, i otisnuo na opasno more.

Kanarska ostrva, u sastavu Španije, ali uz severozapadnu obalu Afrike, bila su željeno odredište - kao i za mnoge druge afričke migrante.

„Zadnji dan je bio najgori. Jednostavno više nisam imao snage. Celo vreme sam bio jako uplašen. Ali kad si odjednom u tako ekstremnoj situaciji, izgubiš strah", rekao je mladi Malijac za DW. Danas zarađuje  kao bokser i radeći u kuhinjama restorana u Las Palmasu.

Nikad više poginulih

Tounkara je izdržao, preživeo je bitku s besnim Atlantikom i stigao do Gran Kanarije. Uprkos tome što je put okeanom do Kanarskih ostrva opasan, migranti ga sve više koriste.

Drugi biraju zapadno-sredozemnu rutu preko Nigera, Malija i Alžira do Maroka i dalje preko Sredozemnog mora do Španije. A neki idu rutom  koja vodi od Libije ili Tunisa do Malte ili italijanskih ostrva Lampeduze ili Sicilije.

Od Tounkarine dramatične plovidbe u malom drvenom čamcu, broj migranata na atlantskoj ruti je naglo porastao - a s njim i broj onih koji nisu ga nisu preživeli. Većina migranata dolazi iz severne i zapadne Afrike ,uglavnom iz Senegala, Maroka i Malija - prema podacima špaske humanitarne organizacije Caminando Fronteras.

Prema ovoj organizaciji, više od 4.400 ljudi umrlo je 2021. pokušavajući da stigne do Španije morem preko Atlantika ili zapadnog Sredozemlja. Broj se udvostručio u odnosu na 2020. Atlantska ruta, koja vodi do Kanarskih ostrva, koja je u najboljem slučaju nešto duža od 100 km, ali preko otvorenog mora, bila je daleko najopasnija po život.

Migranti su svesni rizika

Međunarodna organizacija za migracije (IOM) polazi od toga da će se migracije na zapadnoafričkoj atlantskoj ruti intenzivirati. „2021. zabeležena su 73 brodoloma duž ove rute, što je rezultiralo smrću 1109 migranata", kaže Alfa Sejdi Ba, portparol IOM-a u Dakaru. Više od tri četvrtine ovih registrovanih smrti odnosi se na osobe koje su nestale i koje su proglašene mrtvima.

Međutim, mladi Malijac Madala Tounkara smatra da je još više ljudi izgubilo život u okeanu: „Niko ne zna koliko mrtvih ljudi stvarno pluta po moru. Često im jednostavno ponestane hrane, vode ili benzina. Tako najviše umiru" kaže. I znaju u šta se upuštaju, dodaje.

Opasnosti ne odvraćaju migrante

Prema španskom MUP-u, više od 22.300 ljudi nezakonito je pristiglo na Kanarska ostrva 2021.

„To je blagi pad u odnosu na 2020. ali i dalje dramatičan porast u odnosu na prethodne godine. Između 2010. i 2019. te brojke su se izražavale u stotinama, a ne detinama hiljada", kaže portparol IOM-a.

Prema IOM-u, 2020. je 25,4 miliona Afrikanaca migriralo je u drugu zemlju. Većina afričkih migranata traži bolju budućnost na samom kontinentu: 80 posto ostaje u Africi, a najveći deo njih odlaze u Obalu Slonovače i Južnu Afriku. Afrička migracija u zapadne zemlje čini tek oko 15 posto od čega je gotovo 85 posto ove migracije legalno.

IOM nije protiv migracija: „To je temeljno pravo i ne samo od koristi za migrante, nego i za zajednice domaćina", naglašava Sejdi Ba. Međutim, kako bi se ostvario potencijal migracije za održivi ekonomsji rast, ona bi trebalo da bude bezbedna, regulisana i redovna.

Hoćemo da budemo kao on

Polovina Malijaca živi u siromaštvu - pandemija i političke krize pogoršale su situaciju.

Ostati kod kuće znači prihvatiti nesiguran život. Tome treba dodati društveni pritisak. Prijatelji ili rođaci koji su stigli u Evropu svojim roditeljima nude bolji život.

 „Tako da ostanak nije sramota samo za njih, nego i za njihove roditelje, koji često podržavaju ili finansiraju ova putovanja."

Obrazovanje dece, hrana, sve se to delom finansira novcem koji Madala zarađuje kroz svoj omiljeni sport boks i rad u restoranima. On osigurava opstanak porodice, rekao je za DW Tama Koita, Tounkarin ujak.

„Otišao je da nam smanji muke. Znamo da se jako trudi i nije mu lako."

Koitina kuća nalazi se u blizini jedne od autobuskih stanica u Bamaku. Mladi Malijci svakodnevno kreću odavde kako bi, poput Tounkare okušali sreću u Evropi. Neki ga poznaju.

„Madala je jedan od nas”, kaže jedan mladić. „Pratimo sve što on radi. Jednog dana želimo da budemo kao on” Madala Tounkara takve izjave sluša s pomešanim osećajima - jer zna da mnogi mladi migranti taj put neće preživeti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.