Na lečenju kod neprijatelja

Kako bi smirio svog petnaestogodišnjeg pacijenta, doktor Šokri Kasis stavlja ruku na njegovo rame i pri tom govori na arapskom. Tinejdžer je nemiran, njegov pogled je prazan i ponekad glasno stenje. Hirurgu nije jasno da li je to zbog bolova ili zbog straha. Mladi Sirijac je pre nekoliko dana primljen u bolnicu sa teškim povredama stomaka i potresom mozga. „On je još pod stresom i nije spreman za razgovor. Njegovo stanje je stabilno. Ostaće još neko vreme u bolnici, to je neophodno“, kaže Kasis.

Doktor Kasis je ubeđen da će mladić preživeti. Taj Sirijac je samo jedan od 96 pacijenata koji su od februara primljeni na odeljenju urgentne medicine. Njegovo poreklo i način na koji je prešao međudržavnu granicu su nepoznati. Većinu pacijenata je u bolnicu prebacila izraelska vojna vozila, kao i pripadnici UN. Stradalnika iz sirijskog građanskog rata ima i u drugim bolnicama na severu Izraela. Smeštaju ih takođe i u vojnoj bolnici na Golanskoj visoravni, ali se to drži u strogoj tajnosti.

Doktoru Kasisu, zameniku direktora klinike Ziv u gradu Safed Kalinu Šapiru, najvažnije je da se pomogne nesretnim ljudima. „Ne znamo kako su ti ljudi prešli granicu i došli do nas. Ne postavljamo im ta pitanja. Oni su za nas pacijenti kojima je pomoć preko potrebna. Nije nam važno odakle dolaze i da li se radi o vojnicima ili civilima.“

U džepovima bolesnika nalaze ceduljice

Na odeljenju se nalazi i jedan izraelski vojnik koji pazi da se ne otkriva identitet ranjenika. Svakodnevno stižu novi pacijenti. Među njima je u poslednje vreme sve više žena i dece. Lekari najčešće ne znaju ništa o njihovim povredama. Ponekad kod povređenih pronađu cedulje na kojima su sirijski lekari napisali o kakvim se povredama radi. To su na brzinu pisane poruke na komadićima papira namenjene kolegama u Izraelu sa kojima se verovatno nikada neće sresti.

„Nalazimo pisma u džepovima povređenih pacijenata. Na nekima još ima krvi. Sirijski lekari su napisali šta su sve preduzimali u zbrinjavanju pacijenata. Njihova želja je da nam olakšaju posao i da uradimo najbolje što možemo. Mi to naravno i pokušavamo“, kaže doktor Kasis.

Izraelska bolnica snosi troškove lečenja

Većina Sirijaca dolazi samo sa onim što imaju na sebi i naravno bez ikakvog zdravstvenog osiguranja. Troškove tretmana preuzima bolnica. Osoblje pokušava da pacijentima obezbedi što bolje uslove, koji su, prema rečima doktora Kasisa, često šokirani saznanjem da se nalaze u Izraelu. „Najčešće su veoma iznenađeni jer je ovo za njih neprijateljska zemlja. Sigurno je da nisu mogli ni da sanjaju da će u izraelu biti na lečenju.“

U bolnicu je primljena i jedna majka sa ćerkom. Obe su teško ranjene gelerima u noge. Na desnoj nozi osmogodišnjakinje je metalni fiksator. Primarijus Aleksander Lerner ohrabruje pacijentkinju: „To je veoma teško stanje. Verovatno bi joj, da je ostala u Siriji, amputirali nogu, a sada ćemo pokušati da je spasimo u naredne dve sedmice.“

Doktor Lerner će komplikovanim zahvatom pokušati da sačuva devojčici nogu. Nada se da će već za dve sedmice ona moći da napravi prve korake. Lekar golica njeno malo stopalo. Devojčica se smeška i njeni prsti se pomjeraju. To je dobar znak.

Neizvesna budućnost posle lečenja

Suze na licima sirijskih ranjenika se pojavljuju samo onda kada razmišljaju o domovini. Većina njih nema nikakvog kontakta sa članovima porodica u Siriji. Ne znaju ni da li su im rođaci živi. Zato je mnogima najveća želja da se što pre vrate kući. Ali šta će biti s njima? To je i za doktore veoma teška tema.

„Ovdje su pacijenti o kojima se brinemo mesec ili dva. Svakog dana razgovaramo s njima. Niko ne zna se šta ove ljude još čeka i šta će biti s njima“, kaže Šokri Kasis.

Zna se samo toliko da će te ljude, kada ozdrave, vozilo izraelske vojske odvesti u pravcu sirijske granice i da će sa sobom imati dovoljno medikamenata za narednih nekoliko sedmica.

Autori: Tanija Kremer/ Faruk Šabanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković