„Naša demokratija je jaka“
24. decembar 2018.
Politički i društveni sporovi u Nemačkoj su u protekloj godini dobili na žestini. Često je reč i podeljenosti društva i o sve većoj otuđenosti političara i građana. A u društvenim medijima se sve više iskazuje bes. Vrlo često se tu više uopšte ne vodi dijalog niti se radi o razmeni mišljenja.
„Truje se atmosfera, sve je više buke, u svakodnevici je sve više besa i gneva." Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer u svom tradicionalnom božićnjem obraćanju građanima, posebnu pažnju je posvetio sve većoj žestini koja dominira u raspravama. On je rekao da ima „utisak da mi Nemci sve ređe razgovaramo jedni s drugima. A još ređe slušamo šta drugi govore." Štajnmajer upozorava na potrebu da se ostane u dijalogu i onda kada su stavovi različiti i kada se vodi spor. Upravo to je važan deo demokratije.
Angažman svih
„Naša demokratija je jaka!", kaže nemački predsednik. To je njegovo iskustvo svakog dana, i milioni ljudi širom Nemačke se oko toga svakog dana angažiuaju. Tu spadaju i svi oni koji su aktivni u svom susedstvu, u različitim udruženjma ili u lokalnoj politici. No u to spadaju i svi oni koji u bolnicama, u staračkim domovima, u policiji ili kod vatrogasaca obavljaju službu i u ovim prazničnim danima.
Štajnmajer svoju poruku o snazi demokratije povezuje međutim i s jednim upozorenjem: „Naša demokratija je uvek onoliko jaka, koliko jakom je mi učinimo. Ona se zasniva na tome da mi iskažemo svoje mišljenje i da se zalažemo za naše interese." Jedno od temeljnih načela jeste: Reći svoje mišljenje, ali i poštovati mišljenje drugih. „Na kraju pronaći kompromisno rešenje, to nije izraz slabosti, već je to ono što nas odlikuje! Sposobnost postizanja kompromisa, to je snaga demokratije."
Pogled u inostranstvo kao upozorenje
Ovo je drugo božićno obraćanje građanima Štajnmajera kao predsednika Nemačke. Za razliku od prošlogodišnjeg govora, ovog puta on je spomenuo i neka zbivanja u inostranstvu. „Šta se dešava kada se društvo sve više razdvaja, kada jedna strana s drugom gotovo da više i ne može da stupi u razgovor, a da se to odmah ne pretvori u žestoku svađu - to vidimo u svetu oko nas."
Štajnmajer u tom kontekstu pominje „plamteće barikade u Parizu", „dubok politički jaz u Sjedinjenim Državama, brige u Velikoj Britaniji u vezi s Bregzitom, veliku podeljenost u Evropi u vezi s Mađarskom, Italijom i drugim zemljama." Nemci, koji se nalaze u središtu Evrope, „takođe nisu zaštićeni od ovih tendencija", upozorava predsednik. Utoliko veću važnost ima i njegov apel za vođenjem dijaloga, za raspravama i za suživotom. „I kod nas postoje neizvesnost i nesigurnost. I kod nas ima straha i besa", upozorava Štajnmajer.
„Mi svi" smo Nemačka
No još više od gneva i buke koju proizvode neki, Štajnmajera zabrinjava „ćutanje većine". Sve više ljudi se „povlači u krug sebi sličnih, u svoj mehur od sapunice gde se susreću samo još s onima koji imaju isto mišljenje - uključujući i stav o tome, ko ne spada u taj odabrani krug." On se tome suprotstavlja i ističe: „Jedna stvar važi danas, a važiće i sutra: Mi svi smo deo ove zemlje - bez obzira na poreklo, na boju kože, na pogled na svet ili klub za koji navijamo."