Mračna Nemačka

„Kupi sonu kiselinu, inače ćemo mi da ti je kupimo!“ To su pretnje s kojima se Karen Lariš često suočava. Za njom je raspisana čak i poternica i nudi se novac za njenu glavu. Pa ipak, ta socijalna radnica ne razmišlja o tome da prestane da radi. Njen najnoviji projekat „Vila kunterbindnis“, koja je pretvorena u Centar za interkulturalne susrete, više puta je napadnuta i opustošena. Iza napada stoje ekstremni desničari. „Do sada sam za razne napade i prekršaje podnela oko 120 prijava“, kaže Karin Lariš.

Ona je politički aktivna. Angažovana je u gradu Gistrovu, u saveznoj državi Meklenburg-Prednja Pomeranija i bori se protiv ekstremnih desničara. Time na sebe skreće pažnju. „Oni strateški izaberu jednu osobu – u Gistrovu je izbor pao na mene. Tako žele druge da zaplaše i da ih odvrate od toga da budu aktivni kao ja.“

Desno-ekstremna scena u Gistrovu je generalno izrazito nasilnička. „Dijapazon je širok, od napada na klubove za mlade, gde se mladi polivaju vrućim čajem, pa do napada na hendikepirane. Prošle godine spremnost na nasilje dobila je novi podsticaj“, priča Karin Lariš. „Izbeglička kriza nas je sve preopteretila.“ Nju su desničari znali dobro da iskoriste. U gradu vlada strah.

„Padaju ograde“

Nemačka, a posebno delovi istočne Nemačke, poprilično su se promenili. Broj krivičnih dela počinjenih od strane desnih ekstremista u avgustu ove godine dostigao je vrhunac. Samo u tom mesecu zabeleženo je 1.450 napada sa ekstremno-desničarskom pozadinom. Tokom 2015. godine, izvršeno je 490 napada na izbjgličke centre ili domove, izjavio je savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer. Poređenja radi, prošle godine zabeleženo je 200 takvih napada. De Mezijer je te brojke nedavno prokomentarisao rečima: „Ovo je pad civilizacijskih normi i ograda.“

Služba za zaštitu ustavnog poretka upozorila je na dalji rast ekstremno-desničarskog nasilja i ne isključuje da su pojedine grupe spremne na izvođenje napada. „Razlog za to“, navode u toj službi, jeste agitacija protiv azila koju vrše ekstremno-desničarske stranke kao što su NPD, „Desni“ ili „Novi put“. Debata o izbeglicama dala je novi vetar u jedra oslabljene Alternative za Nemačku, ali i Pegide, za koju se mislilo da je sahranjena.

Godinu dana nakon prve „šetnje“ Drezdenom, Pegida se ponovo vratila na velika vrata, punom snagom. Početkom prethodne sedmice 9.000 pobornika Pegide prošlo je kroz glavni saksonski grad. Izbeglice su psovane i nazivane „stokom“, a kancelarka Merkel i njen zamenik Zigmar Gabrijel simbolično su obešeni.

„Pegida je rasistički i antidemokratski pokret“, komentariše Martina Rener, članica partije „Lvi“. Državno tužilaštvo Drezdena povelo je istragu u vezi s tim simboličnim vešalima, na kojima su bila obešena imena kancelarke i njenog ministra pod optužbom: poziv na krivično delo i huškanje naroda. Tokom vikenda objavljeno je da je pravnik koji učestvuje u istrazi, dobio pretnje smrću. Ekspertkinja za desni ekstremizam kaže da se „neki od njih osećaju kao izvršioci volje širokih narodnih masa“.

Ekstremizam „centra“

Koliko opasni mogu da budu samozvani „izvršioci“, uočavaju ne samo osobe koje dobrovoljno pomažu izbjeglicama, već i izabrani predstavnici naroda. Dokumentarni film „Mračna Nemačka“ koji prikazuje prvi program nemačke televizije ARD, pokazuje kako obični građanski protesti mogu da se pretvore u nasilje. „Protest zbog takvih pojava od strane pristojnih građana je izostao“, kaže Detlef Flajšman, gradonačelnik grada Nauen u saveznoj državi Brandenburg. On sam je iz protesta odlučio da demonstrativno primi izbeglice. Najpre su protiv njega na ulicu izašli neki od građana, da bi potom usledile konkretne pretnje. Na kraju je izgorela fiskulturna sala u koju je trebalo da budu smeštene izbeglice. „Slobodno se može govoriti o terorizmu“, zaključuje gradonačelnik iz redova socijaldemokrata (SPD). Flajšman je međutim nastavio sa izgradnjom planiranog smeštaja za izbeglice.

Autori filma pokazali su da se put od protesta do paljenja izbegličkih prihvatilišta odvija po istoj mustri. Najpre demonstracije razarenih građana, zatim osnivanje inicijativa za odbranu domovine, a onda uskaču ekstremno-desničarske grupe. One su u mestu Treglic zabeležile uspeh. Gradonačelnik Markus Nirt se, na pritisak ekstremnih desničara, povukao s funkcije. „Nisam imao podršku, niti od naroda, niti od političara“, rekao je sada bivši gardonačelnik Treglica.

Protest uzornih?

Ako se pogleda stepen ugroženosti, onda se situacija može uporediti sa onom iz 1990-ih godina, kaže Martina Rener, članica Istražnog odbora koji se bavi zločinima Nacional-socijalističkog podzemlja (NSU), terorističke desničarske gupe odgovorne za seriju ubistava migranata u Nemačkoj. „S tom razlikom što se sada diže mnogo više ljudi“, kaže ona i dodaje: „Ali to nije svuda tako. Primeri kao što su Gistrov, Nauen i Treglic pokazuju da ekstremno-desničarske grupe vrše nasilje koje trpe mnogi građani koji razmišljaju umereno.

Zato u Nemačkoj nedostaje signal i znak protivljenja tome na nivou čitave zemlje. „U Austriji je 150.000 ljudi izašlo na ulice i demonstriralo za izbeglice i protiv rasizma. Tako nešto u Nemačkoj se još nije desilo“, kaže Martina Rener.

Takav signal priželjkuje i Karen Lariš. Ta socijalna radnica nalazi se pod direktnom policijskom zaštitom i iz kuće sme da izlazi samo u određeno vreme. „Ja sam ograničena u svom delovanju dok su oni, koji me ugrožavaju, slobodni“.

Godinu dana nakon prve „šetnje“ pripadnika Pegide kroz Drezden, Karen Lariš ima malo razloga za nadu. Pa ipak, njena „Vila kunterbindnis“ nedavno je dobila donaciju od poznatog nemačkog glumca Tila Švajgera, a Karen stalno dobija i elektronsku poštu sa porukama: „Divno je što postojiš“ ili „Hvala, što to radiš!“ Ali protiv ekstremne desnice u Nemačkoj sve je manje ljudi spremno da ustane. „Pamtim vremena kada su na svim prozorima u Gistrovu bile šarene zastavice kada bi se pojavili desničari. To je sada prošlost!“