Moždani udar podstiče demenciju
19. oktobar 2018.
„Što češće ljudi imaju moždani udar, to je veći rizik da kasnije obole od vaskularne demencije", kaže profesor Volf-Ridiger Šebic, neurolog sa evengalističke klinike Betel u Bilefeldu. Tipično za vaskularnu demenciju je to da pacijent nakon moždanog udara ima kognitivna ograničenja, probleme sa pamćenjem ili koncentracijom.
Udar nakon udara
Samo u Nemačkoj je godišnje oko 260.000 pogođeno moždanim udarom. Često se ne završi sve sa jednim udarom. „To se dešava i onda kada je osoba optimalno zbrinuta", kaže Šebic. „Neretko pacijenti imaju više moždanih udara. Time se povećava i rizik od pojave demencije. Nakon prvog moždanog udara verovatnoća iznosi oko deset procenata, nakon više udara se povećava na četrdeset procenata", objašnjava Šebic, koji je na čelu Nemačkog društva za borbu protiv moždanog udara.
Demencija nije isto što i Alchajmer
Kada se spomene demencija mnogi najpre pomisle na Alchajemerovu bolest i na to da se demencija sporo i potajno razvija. Kod Morbus Alchajmera je zaista tako. Ali postoje velike razlike u odnosu na vaskularnu demenciju, koja može da nastane nakon moždanog udara.
Pritom se na udaru nalaze pojedini delovi mozga, koji su zaduženi za različite funkcije. Međutim, kod Alchajmerove bolesti čitav mozak je u opasnosti od degeneracije.
"Klasični" moždani udar
Karakteristično za moždani udar je pre svega delimična paraliza, kada jedan deo tela više ne može da se pomera ili kontroliše – tipičan primer. Pružaoci prve pomoći tada treba da pribegnu FAST-šemi (lice, ruke, govor, vreme) – kao što se može videti na video snimku – kako se ne bi gubilo dragoceno vreme ukoliko postoji sumnja na moždani udar.
„Problemi sa krvotokom mogi biti u jednom određenom delu mozga, koji recimo reguliše motoriku ili govor", kaže profesor Martin Dihgans, direktor Instituta za istraživanje moždanih udara i demencije, sa Univerzitetske klinike u Minhenu.
Na udaru se može naći i vid. Slede komplikacije. "Postoje delovi mozga koji konkretno imaju veze sa funkcijom pamćenja. Mnogi manji moždani udari se dešavaju u zadnjem delu mozga i narušavaju vezu između različtitih delova mozga. Oni zajedno čine to što podrazumevamo pod mentalnim sposobnostima", kaže Dihgans.
Manje moždanih udara – manje vaskularne demencije
Povišeni krvni pritisak je bitan faktor rizika, kako za moždani udar, tako i za demenciju. „Samo 50 odsto ljudi koji imaju visok pritisak uopšte znaju nešto o tome. Od toga 50 odsto ljudi odlazi na lečenje, a od svih njih samo 50 odsto dobija adekvatnu terapiju”, objašnjava Dihgans. Time se naravno prokocka neverovatan potencijal.
To se odnosi kako na broj moždanih udara, tako i na oboljenja koja oni prouzrokuju, naime na demanciju. Problem sa povišenim krvnim pritiskom svako može da reši: najmanje 30 minuta kretanja – dnevno! Dobra ishrana, smanjenje viška kilograma, prekid pušenja. Jednostavne mere koje su veoma efikasne i to je naučno dokazano. Ali ljudi sa tim još uvek nisu dovoljno upoznati.
Sve nas pogađa
Temu demencija mnogi potiskuju zato što veruju da sa njom neće imati problema. Neurolog Dihgans zato upozorava da bi trebalo da budemo mnogo pažljiviji prema ljudima oko nas. Jedan doživljaj i dalje pamti: „Jednom sam se šetao u komšiluku kada sam iznenada sa prozora čuo poziv u pomoć". Priskočio je u pomoć i ispostavilo se da je bio hitan slučaj. U kući je živelo više teško obolelih Alchajmer-pacijenata. „Onda mi je postalo jasno da ti problemi postoje direktno u našem komšiluku, u zgradama pored kojih sam prolazio nedeljama, mesecima."
Prevencija najvažnija
Kao društvo imamo sve više problema sa demencijom, jer stanovništvo je sve starije. „Veliki kontinenti kao što je Azija, naročito Indija i Kina su dobro razvijene, ali tamo se ne vodi dovoljno računa o načinu života i vaskularnim riziko faktorima", dodaje Dihgans. Na raspolaganju stoje brojne preventivne mere i sredstva za zaštitu krvnih sudova. Ali pacijenti, a često i lekari ne koriste te mogućnosti.
„Neophodno je skrenuti pažnju javnosti i politici da je prevencija važna. U toj oblasti, ali i nauci imamo odgovornost. Moramo da investiramo na svim nivoima", uveren je Dihgans. To se odnosi na epidemiologiju, osnovna, kao i klinička istraživanja. Bićemo suočeni sa još mnogim problemima." Oni moraju da se reše. I pritom važi: „Bolje sprečiti nego lečiti."