1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Most hrvatske politike

Siniša Bogdanić, Zagreb9. novembar 2015.

Iza Hrvatske je burna izborna noć nakon koje se ipak ne zna ko će u iduće četiri godine da vodi zemlju. Izjednačenost SDP-a i HDZ-a je očekivana, ali pravog pobednika izbora odrediće malo poznati Most.

https://p.dw.com/p/1H24H
Kroatien Wahl
Foto: Getty Images/AFP

Kampanja koju su vodile dve najveće stranke, Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), rezultirala je dubokim i nikad jasnijim podelama hrvatskog društva. Dok je koalicija još uvek aktuelnog premijera Zorana Milanovića poručivala da Hrvatska može da bira između njega i lidera HDZ-a Tomislava Karamarka, između visoke politike iz koje je iskorenjena korupcija i povratka na staro, šef opozicije Karamarko sve karte je stavio na buđenje nacionalnog zanosa i svojevrsnu privatizaciju Domovinskog rata i domoljublja. Ostrašćena kampanja vođena je na dominantno ideološkom nivou, pri čemu su i jedna i druga koalicije svesno zanemarile svoje ekonomske programe, nudeći biračima samo spiskove dobrih želja, bez konkretnih garancija o njihovoj verodostojnosti.

Kroatien Wahlen Tomislav Karamarko
Karamarko je relativni pobednik izboraFoto: picture-alliance/landov

Superheroj ili naivčina?

Upravo su oni birači koji nisu podržali politiku podela, svoj glas iz protesta dali Mostu, platformi bez čvrstih ideoloških i političkih veza, s obzirom na to da je sastavljena od raznorodnih lokalnih političara i pokojeg naučnika. Vođa Mosta, gradonačelnik Metkovića Božo Petrov (na naslovnoj fotografiji levo), preko noći je tako postao heroj nacije kojeg mnogi vide i kao budućeg premijera. „Bavićemo se javnim, a zaboraviti privatno, ne smemo da izdamo i izneverimo naše birače“, rekao je Petrov u upečatljivom govoru najavljujući čvrstu politiku koja će konačno da povede brigu o građanima.

Petrov je sasvim jasno poručio da u koalicije u klasičnom smislu neće ulaziti, ali da će podršku dati onom bloku koji podrži reforme Mosta od kojih su najvažnije teritorijalno preuređenje i reforma javne uprave, a od kojih su oportuno odustali i Milanović i Karamarko. Nova vlada bi tako trebalo da igra u njegovom ritmu, a ako to ne bude radila – jednostavno će da padne. Novi izbori su jeftiniji od loše vlasti, smatra taj psihijatar i nova hrvatska politička zvezda.

Pri tom je, zbog strukture Mosta, vrlo izgledno da će problemi lokalnih zajednica biti podignuti na viši politički nivo. Prednost im je i Drago Prgomet, nekadašnji zamenik predsednika HDZ-a (na naslovnoj fotografiji desno), koji dobro zna kako njegova bivša stranka funkcioniše iznutra i šta može da očekuje od Karamarka s kojim nije u dobrim odnosima.

Zoran Milanovic Kroatien Parlamentswahlen
Milanović odmah pozvao Most na razgovorFoto: picture-alliance/PIXSELL/M. Prpic

Najpoželjnija udavača, kako su analitičari nazvali Most, već je u izbornoj noći dobila jasne ponude s obe strane. „Četiri godine smo čuvali socijalni mir. Pozivam sve one koji žele reforme, koji će Hrvatsku da vode tamo gde joj je mesto, među evropske lepotice, da nam se pridruže. Sada vidimo da se pojavila politička snaga koja želi reforme – to je Most. Pozivamo sve koji žele reforme da nam se pridruže“, izjavio je Milanović nudeći partnerstvo, a ne liderstvo. „Ko god je s nama, spreman da se bori za bolju Hrvatsku, dobrodošao je. HDZ je povećala broj mandata u odnosu na zadnje izbore“, nešto je diskretnije sebe ponudio Karamarko koji je i ovog puta osvojio nepodeljenu naklonost birača dijaspore.

Predsednica ima razloga za brigu

Za sada ne može da odahne ni predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović koja je u kampanji dala snažan impuls HDZ-u sukobljavajući se s vladom po pitanju izbegličke krize, a da bi se u nikad kraćoj kampanji, potpuno povukla iz javnosti, baš kao što je i obećala. Ako bude prema ustavnim ovlašćenjima mandat za sastavljanje vlade morala da preda Zoranu Milanoviću, pred njom su godine neugodne saradnje i dalja marginalizacija predsedničke funkcije i nesloga između sedišta vlade u Banskim dvorima i sedišta predsednice na Pantovčaku. „Podele bi trebalo ostaviti iza sebe. Potrebno je usredsrediti se na interese države i građana. Svi zajedno moramo da nastavimo da vodimo Hrvatsku iz krize“, rekla je predsednica čestitajući Domoljubnoj koaliciji HDZ-a na relativnoj većini.

Kroatien Präsidentin Kolinda Grabar-Kitarovic
Kome će poveriti mandat: predsednica Kolinda Grabar KitarovićFoto: picture-alliance/AP Photo/R. Zak

Zbog izbegličke rute koja prolazi Hrvatskom i komšije sa interesovanjem očekuju novu vladu koja može da nastavi politiku diskretnog i efikasnog transfera izbeglica ka Nemačkoj i zemljama bogatog severa – ali i ne mora, s obzirom na to da je desnica pozivala na zatvaranje granica. Ipak, izgledi za „orbanizaciju“ Hrvatske su mali, jer je reč o državi koja još uvek traži svoje mesto unutar Evropske unije i u kojoj se Nemačka doživljava kao svojevrstan politički patron. Ako Karamarko osvoji vlast, dobiće u zadatak i da smiri nacionalističke strasti koje je probudio tokom kampanji i za vreme koje se dalo zaključiti da mu je bliži Viktor Orban od politički srodne Angele Merkel čiju je podršku tražio.

Prevemeni izbori?

U idućim satima ili danima trebalo bi da se vidi koliko je čvrsto vezivno tkivo koje Most drži na okupu i da li će njegovi poslanici imati više zajedničkog sa suprotstavljenim koalicijama, nego jedinstva između sebe. Ako taj savez nezavisnih lista opstane, pred Hrvatskom su možda stvarna rešavanja problema i „bolni rezovi koji će zahvatiti naše porodice i prijatelje, ali koje treba sprovesti“, kako je to beskompromisno najavio Božo Petrov. Oni koji su glasali za njega, uvereni su da za Hrvatsku dolaze bolji dani. Oni koji ga ne vole, poručuju da je samo reč o protestnom fenomenu čija će cena biti – prevremeni izbori.