„Moralna emigracija“: ruski umetnici u bekstvu od Putina

Ruski istraživački novinar Andrej Lošak u noći između 3. i 4. marta 2022. godine skoro da nije spavao. U stvari, kao i svih ostalih noći nakon ruskog napada na Ukrajinu 24. februara. Proverio je svoje kanale na Telegramu i među bezbrojnim horor porukama pronašao je i ovo: U vrlo bliskoj budućnosti u Rusiji bi moglo da bude uvedeno vanredno stanje, što bi onemogućilo napuštanje zemlje. Odluka, koja je sazrevala sedmicama, iznenada je stigla: morao je da ode. I to odmah. Lošak je istog dana bio u avionu za Tbilisi.

„Ovde u Gruziji sam sreo više prijatelja i kolega iz Moskve i drugih ruskih gradova nego što sam video u Rusiji poslednjih godina“, kaže Lošak. Tu su i kolege sa kanala „Eho Moskve“ i „TV Kiša“, koji su zabranjeni u Rusiji, a ovde takođe formiraju urednički tim. „Ovde si među kolegama. Imaš osećaj da je emigrirala cela smena“, kaže Lošak.

Egzodus neviđenih razmera

Tačni podaci o broju osoba koje su napustile Rusiju nisu dostupne, ali jedno je jasno: u roku od pet sedmica nakon početka rata, Rusija je doživela najveći egzodus od Oktobarske revolucije. Pretpostavlja se da je zemlju napustilo nekoliko stotina hiljada ljudi. Neki izvori čak spominju brojku od preko milion ljudi.

-pročitajte još: Gde stanuju ukrajinske izbeglice u Nemačkoj?

Veoma je teško dati preciznije podatke, budući da najvažnije zemlje u koje ljudi odlaze, poput Gruzije ili Jermenije, od Rusa ne zahtevaju ulazne vize. Međutim, samo Gruzija računa sa više od 100.000 izbeglica iz Rusije, a sličan broj se navodi i u Jermeniji. Ostale zemlje u koje odlaze Rusi su Azerbejdžan, Ujedinjeni Arapski Emierati (Dubai), Turska, Grčka, Bugarska, Srbija, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan, pa čak i Tadžikistan, Mongolija i Latinska Amerika.

Tradicionalno veliki regioni u koje se iseljavaju Rusi, poput Crne Gore i baltičkih država, posebno Letonija, takođe beleže ogroman rast broja ruskih državljana. Relativno mali broj ljudi koji su imali priliku da emigriraju u Izrael ili Zapadnu Evropu, posebno Nemačku, takođe je iskoristio priliku. Retko ko zvanično najavljuje odlazak - većina je „otišla na kratko“. Niko ne zna koliko dugo.

Ali, koliko god bile konfuzne brojke i avanturistička geografija emigracionog pokreta, razlog talasa emigracije može se precizno proceniti: „Doživljavamo najveći odliv mozgova u novijoj istoriji“, kaže Andrej Lošak. Upravo naučnici i informatičari, novinari, blogeri i kulturni radnici iz svih sektora i žanrova okreću leđa svojoj domovini koja se okrenula protiv čitavog sveta.

„Najveći odliv mozgova u novijoj istoriji“

Reditelji, pisci, modni dizajneri, arhitekte, kulturni delatnici i druge poznate ličnosti okreću leđa Rusiji. Kraljica popa Ala Pugačeva, na primer, gradi nov život u Izraelu, zajedno sa suprugom, komičarom Maksimom Galkinom. Poznati TV-voditelj Ivan Urgant je takođe tamo. Rok-zvezda Zemfira i njena partnerka, međunarodno poznata glumica Renata Litvinova, nalaze se u Parizu. Tamo je (kao i nedavno u Berlinu) primećen i režiser Kiril Serebrenikov.

Književnica Ljudmila Ulickaja takođe daje intervjue u svom berlinskom stanu. Iz Londona se javlja njen kolega Boris Akunjin. Primabalerina Boljšoj teatra, Olga Smirnova, dobila je novi posao u Amsterdamu, dok je uticajni video bloger i reditelj Juri Dud stacioniran u Istanbulu.

Međutim, nisu samo dobrostojeće i slavne ličnosti napustile domovinu: većina izbeglica srednje klase otisnula se u nepoznato s koferom i nešto gotovine (ruske kreditne kartice su blokirane širom sveta i iznos veće količine novca je zabranjen zakonom). „Niko od nas trenutno ne traži bolji život u inostranstvu", kaže Andrej Lošak. „Svi smo izgubili sredstva za život. Sadašnji talas bi nazvao moralnom emigracijom. Naša savest nam ne dozvoljava da budemo u gomili koja viče ’Zig hajl’ u današnjoj Rusiji.“ On takođe ima zajednički izraz za one koji odlaze: „Nazvao bih nas ’ruski Evropljani’.“

Galina Juzefovič: Napustiti zemlju kao privilegija

Prema centru Levada, jedinom institutu za ispitivanje javnog mnjenja nezavisnom od ruske države, proevropski nastrojeni Rusi koji osuđuju rat u Ukrajini čine najmanje 20 odsto ukupnog stanovništva Rusije. Čisto matematički rečeno, to je oko 30 miliona ljudi. Ali vrlo je malo onih koji zaista mogu da napuste zemlju.

„Danas odlazak nije ni hrabar čin, niti je jedini etički prihvatljiv oblik izražavanja ličnog nezadovoljstva aktuelnim događajima“, kaže poznata književna kritičarka Galina Juzefovič, koja je sa porodicom otišla u južnu Tursku. Ona kaže da je to „očigledno privilegija“. Prema njenim rečima, iz Rusije ne odlaze najbolji, već „jednostavno oni koji to nekako sebi mogu da priušte“. Njeno saosećanje je posebno sa onima koji ostaju i koji, u otvorenom ili tihom protestu, moraju da opstanu među sugrađanima koji drugačije misle. Situacija je uporediva sa Nemačkom tokom nacističke ere.

Anton Dolin: Bekstvo kao lični poraz

„Ruska kultura koju poznajemo do danas prestala je da postoji 24. februara“, konstatuje Anton Dolin, verovatno najpoznatiji ruski filmski kritičar, publicista i javna ličnost. Kao stručnjak za odbranu svedočio je na suđenju ukrajinskom režiseru Olegu Senzovu.

„Moj osnovni stav je oduvek bio: nikada neću napustiti Rusiju“, kaže Dolin. Nedelju dana nakon početka rata on je odustao od tog stava i sa porodicom je napustio zemlju. Otada je u Letoniji. „Svoj odlazak sada doživljavam kao oblik lične predaje. Sve što sam radio tri decenije, svojevrsni kulturni otpor onima na vlasti, sada je izgubio svaki smisao. Moja životna misija, pozicionirati Rusiju kao deo Evrope, izgleda da nije uspeo.“

Ipak, filmski kritičar se nada da se „teška bolest kroz koju Rusija sada prolazi može izlečiti. Nakon toga dolazi faza pokajanja za zločine koji se sada čine u naše ime. Računi koje ćemo tada morati da platimo će biti visoki. Međutim, rado ću se vratiti u svoju zemlju. Nemam drugi dom.“

Međutim, kratkoročni povratak je izgleda teško moguć: Vladimir Putin je one koji su napustili zemlju okarakterisao kao „izdajnike nacije“ i proglasio ih državnim neprijateljima.

Čulpan Hamatova: „Nisam izdajica“

„Vrlo dobro znam da nisam izdajica“, kaže Čulpan Hamatova, koja deluje skrhano. Ona je 2012. godine podržala predizbornu kampanju Vladimira Putina u zamenu za podršku njene fondacije „Give Life“, koja pomaže deci oboleloj od raka. Glumica je nakon prva tri dana rata u Ukrajini sa svoje tri ćerke otišla u Letoniju.

Hamatova priznaje da nije borac, već da je umetnica, supruga i majka. A 24. februara ponovo je postala bespomoćna sedamnaestogodišnjakinja. Sve što želi jeste da se „razbistri ovaj mrak“, da se rat završi. Na pitanje ko bi mogao da zaustavi rat, Hamatova tužno odgovara: „Vladimir Vladimirovič Putin, predsednik Ruske Federacije.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.