Monogamija je ljudski izum
2. jul 2018.
Kasno je, alkohola u krvi je dosta, a žena preko puta u baru je privlačna. Veče se završi seksom. To samo po sebi nije nikakav problem – ali Maks je oženjen. Njegova supruga ne zna za Maksove brojne izlete u postelje drugih žena. A njemu te ostale žene ne znače ništa. On, kako kaže, samo želi da svom nagonu dâ malo oduška. „Znam da je to sasvim prirodno. Ali isto tako znam da je i pogrešno.“
„Ljudi po prirodi nisu monogamni“, kaže Gertrud Volf. Ona je pedagog i specijalizovala se za seksualnu terapiju parova. Jedna trećina njenih pacijenata dolazi kod nje zbog neverstva partnera. „Stalno u ordinaciju dolaze oni koji kažu da nikad ne bi imali aferu i da to nikad ne bi oprostili svom partneru. A onda ipak sednu preda mene i kažu da su prevarili partnera“, kaže Volfova.
Mnogi, a pogotovo mlađi, stalno se pitaju da li je monogamija zaista jedina smislena forma veze. Dok za jedne vernost partneru predstavlja jedini mogući koncept veze, drugi, poput svetski poznatog seksologa Folkmara Zigušaja, smatraju da je ona zastarela i predviđaju da će se uskoro odstupiti od tog koncepta. „Monogamija je kulturni proizvod čovečanstva, ljudski izum“, slaže se i Gertrud Volf. Ali istovremeno dodaje: „Izum koji ima smisla“.
Dve forme seksualnosti
U svojoj knjizi „Konstrukcija odraslih“ Gertrud Volf opisuje dve forme seksualnosti koje su često u konfrontaciji. Iskonska forma seksualnosti je puka telesna potreba. Tu se ne radi ni o intimnosti, ni o ljudskoj blizini, već samo o zadovoljavanju nagona. Maksu je to poznato, a isto tako i Rebeki. Ona danas ima 30 godina, a pre desetak godina rado je eksperimentisala – odlazila je u svinger-klubove, sakupila mnogo iskustva i uživala u uzbudljivom periodu.
Nasuprot toj vrsti intimnosti, stoji seksualni odnos koji stvara povezanost i intimnost. Gudrun Volf to naziva „seksualnost kao kulturna forma“, i za nju monogamija u tom slučaju igra centralnu ulogu, jer pojačava veze između dve odrasle osobe. „Ako želimo da stvorimo dublje odnose, ne možemo unaokolo da šaramo“, kaže Volfova. I zbog toga seksualna vernost ima smisla, pogotovo ako se želi duboka veza puna poverenja.
Oksitocin izvlači više iz seksa
Kad se upušta u afere, Maks je uvek pod uticajem alkohola. Ne provodi više od jedne noći s jednom te istom partnerkom, jer od tih svojih avantura ne očekuje ni intimnost, ni bliskost. Možda na taj način sprečava rad oksitocina, hormona koji je odgovoran za vezivanje i koji se luči prilikom orgazma. Taj hormon je takođe u većoj količini prisutan i kod žena koje doje i utiče na jačanje veze majka-dete. Dakle seks, koliko god je podstaknut nagonom, krije opasnost od toga da ipak počnemo nešto više da očekujemo od seksualnog partnera.
Ljudi koji žive u monogamnim vezama od toga beže, jer se jednostavno ne upuštaju u vanbračne avanture. I Rebeka je, nakon svoje burne prošlosti, danas u monogamnoj vezi. Svog partnera opisuje kao relativno konzervativnog. On ne deli njenu sklonost za eksperimentisanje. „Drugi muškarci mi više ne nedostaju, ali mi nedostaje uzbuđenje“, kaže Rebeka.
Ona se ipak nada da će i njen partner poželeti malo više slobode i da će, ako ništa drugo, njihov seksualni život da izađe iz spavaće sobe, koja je za Rebeku nešto poput udobnog kaveza. Ali šta ako se ta očekivanja ne ispune? Jedna trećina pacijenata Gertrud Volf dolazi baš zbog neslaganja kada su u pitanju seksualne potrebe. I to je tačka gde druge osobe postaju privlačne i kada afere više nisu daleko.
Monogamija nije u kamen uklesana
Kako rešiti takvu situaciju – to je kod svakog para drugačije. Ponekad ima smisla preći u otvorenu vezu i na neko vreme „ukinuti ekskluzivnost u seksu“. Tako nešto praktikuju Katrin i njen partner. Oni su doneli odluku da seks s drugima više nije tabu-tema. To je međutim eksperiment koji sa sobom donosi rizike, i Katrin je toga svesna. „Za mene otvorena veza ne znači da mogu da radim šta me je volja“. Naprotiv, sada kada više nema zabrana, ona sama mora da postavlja granice i preuzima odgovornost za to koliko daleko može da ide, a da ne naškodi vezi.
„I afera je neka vrsta otvaranja veze, s tom razlikom da drugi partner nije dao dozvolu za to otvaranje“, kaže Volfova. „Bez obzira na to da li se radi o aferi ili o otvorenoj vezi, one mogu da dovedu do krize. Ali iz tih kriza odnosi mogu da izađu i ojačani. Monogamija dakle nije ni jedini smisleni koncept veze, niti je ta vrsta odnosa propala“, zaključuje Gertrud Volf. To koja vrsta odnosa ima smisla za pojedine parove, uvek zavisi od individualne odluke. „Seksualnost je nešto vrlo lično.“ Ali u vezi, seksualnost više nije individualno pitanje, već pitanje o kojem može i da se pregovara.