Mnogo dilema oko korone i brufena
19. mart 2020.
Tokom pandemije jasno se pokazalo da su posebno ugrožene osobe one koje već boluju od povišenog krvnog pritiska, drugih bolesti krvotoka, ali i od dijabetesa. Čini se da je to tako ne samo zato što je njihov organizam oslabljen, već se sumnja i da neki lekovi koje uzimaju pogoduju virusu SARS-CoV-2 (Covid-19) i da dovode do teških komplikacija. Još jednom: to se sumnja!
Gotovo četvrtina čovečanstva svrstana je u kategoriju osoba s povišenim krvnim pritiskom. U razvijenim zemljama, kao što je Nemačka, to je čak trećina stanovništva. Mnogi uzimaju sredstva za snižavanje krvnog pritiska iz porodice lekova ACE inhibitora ili Sartana. Ali neki lekari sumnjaju da baš ti lijekovi pogoduju razvoju korona-virusa u telu.
-pročitajte još: Vakcina protiv korone: nemačke firme u fokusu
Sumnjivi su im i neki lekovi koji se propisuju dijabetičarima poput Thiazolidindiona (Glitazona), ali i popularni analgetik Ibuprofen (u Srbiji poznat kao brufen). Čini se da baš ti lekovi podižu osetljivost receptora ACE2 preko kojih SARS-virusi uspevaju da probiju opnu ćelije.
Sve je to za sada teorija koja nije potvrđena i za koju nema pouzdanih nalaza istraživanja. Na to izričito upozorava i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), ali u ovim okolnostima ipak savetuje da se taj analgetik ne uzima bez konsultacije sa lekarom. SZO savetuje da se pre koriste analgetici poput Paracetamola.
„Ljudi, budite pametni“
Nemački lekari veoma su uzdržani po tim pitanjima. Postoji, naime, sumnja da su „opasni“ čak i analgetici koji za osnovu imaju acetilsalicilne kiseline – dakle najobičniji aspirin i diklofenak – sastojak na primer u Voltarenu. Ali spremno priznaju: „Mi znamo veoma malo o patogenezi virusa SARS-CoV-2. Tu nema nikakvih kliničkih podataka“, kaže virolog Jonas Šmit-Hanasit sa Instituta za tropske bolesti Bernhard Noht.
I virolog Kristijan Drosten iz berlinskog Šaritea nije siguran. COVID-19 je doduše nov, ali dobro su poznate druge vrste korona-virusa. A kod njih „nema znakova da analgetik na bazi Ibuprofena (brufen) nešto pogoršava. Mislim da bismo već znali da je to tako“, kaže Drosten.
-pročitajte još: Ne, beli luk ne ubija korona-virus
U jednom su svi lekari složni: pacijenti nipošto ne bi trebalo da zapadnu u paniku i samoinicijativno promene lek koji uzimaju, pogotovo kad je reč o sredstvima protiv povišenog krvnog pritiska i šećerne bolesti. Uvek se pre toga treba posavetovati sa lekarom. Ali ako je neko već zaražen novim virusom, SZO savetuje da se, umesto brufena uzima Paracetamol.
Odakle sumnja?
Osnova za sumnje da ACE inhibitori i Ibuprofen (brufen) imaju moguće negativne efekte je naučni članak koji je ovog marta objavljen u časopisu Lancet Respiratory Medicine. Autori, L. Fang, G. Karakiulakis i M. Rot u članku su samo postavili naučnu pretpostavku da bi aktivni sastojci u tim lijekovima mogli da pogoršaju razvoj bolesti COVID-19.
Osnova ispitivanja bili su pacovi na kojima je dokazano da ACE inhibitori regulišu ACE2 u ćelijama srca tih životinja. Kod pacova s dijabetesom pokazalo se da Ibuprofen (brufen) utiče na regulativni sistem organizma.
Ali svi ti nalazi nisu dovoljni za tvrdnju da je to tako i kod ljudi, i da su ti lekovi u ovom slučaju opasni. Nedostaje još mnogo pouzdanih podataka i istraživanja.
Sad su svi „stručnjaci“
Još od epidemije SARS-a 2002. naučnici su mnogo naučili o tome kako funkcioniše taj virus i kako prodire u ljudske ćelije. Na opnu ćelije su receptori angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE). Upravo jedan oblik tog enzima (ACE2) koriste virusi SARS-a kao receptore da bi se „prilepili“ za ćeliju, prodrli u nju, i tamo se dalje širili.
Lekovi protiv hipertenzije, dakle ACE-inhibitori, takođe kreću na taj enzim i time ga blokiraju. Pretpostavka je da receptori tog enzima onda nemaju šta drugo već da prihvate taj virus. Možda ćelije čak povećavaju broj receptora ACE2 kada je blokiran enzim ACE. To znači da ćelije imaju možda i više „ulaza“ za ovaj virus.
To takođe znači da bi taj lek možda smanjio prirodnu otpornost ćelija na prodor tog virusa, što bi onda rezultiralo težim razvojem plućnog oboljenja COVID-19. Prema članku objavljenom u Lancetu, analgetik Ibuprofen (brufen) ima sličan efektat.
Još jednom da naglasimo: sve je to samo pretpostavka za koju nedostaje pouzdanih informacija. Ali pni koji zagovaraju tu hipotezu, u tome vide i razlog zbog kojeg u Italiji ima toliko mnogo smrtnih slučajeva. Naime mnogi, a pogotovo stariji Italijani, redovno uzimaju ACE-inhibitore.
I po poslednji put: to je samo hipoteza za koju nema pouzdanih podataka.