Mnogi Evropljani ne žele muslimane

„Ovaj dekret uperen je protiv svega u šta mi u Americi verujemo“, izjavio je u Senatu SAD šef poslaničke grupe demokrata Čak Šamer reagujući na dekret predsednika Donalda Trampa. Od mnogih spornih predsedničkih dekreta koje je Tramp za ovo kratko vreme doneo, taj dekret izazvao je najviše reakcija – što u zemlji, što u inostranstvu. Tramp je naredio da se na 90 dana zabrani ulaz građanima iz sedam većinski muslimanskih zemalja, izbeglicama iz celog sveta na 120 dana, a izbeglicama iz Sirije na neodređeno vreme.

To je izazvalo žestoke proteste u Sjedinjenim Američkim Državama – ali ne samo tamo. Angela Merkel je izjavila da se to protivi „osnovnoj ideji međunarodne pomoći izbeglicama“ i izaziva „generalnu sumnju“ protiv muslimana. Gradonačelnik Londona Sadik Kan izjasnio se protiv državne posete Donalda Trampa Velikoj Britaniji, sve dotle „dok je dekret na snazi“.

Ali Tramp je za dekret dobio i brojne pohvale. U SAD se njegove pristalice raduju, u Evropi mu aplaudiraju desničarski populisti – od Marin Lepen u Francuskoj i Gerta Vildersa u Holandiji, do Aleksander Gaulanda u Nemačkoj. „Tramp postupa ispravno, on nam pokazuje kako se to radi“, kazao je Gauland iz stranke Alterantiva za Nemačku (AfD).

Da li se radi o bezbednosti ili o religiji?

Tramp se branio sledećim argumentom“ "Ne radi se o religiji, već o terorizmu i bezbednosti naše zemlje.“ Samo, da li je to zaista tako Ili se ipak radi o tome da se spreči useljavanje muslimana? Četam haus, trust mozgova iz Londona, sproveo je istraživanje na uzorku od 10.000 ljudi u deset evropskih zemalja u kojem se došlo do zaključka da je ista situacija i u Evropi. Čak 55 odsto ispitanika saglasilo se sa izjavom: „Svaka dalja migracija iz većinski muslimanskih zemalja treba da se zaustavi“.

Ispitivanje je sprovedeno u Belgiji, Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Poljskoj. U nekima od tih zemalja živi brojna muslimanska manjina – recimo Belgiji, Francuskoj ili Velikoj Britaniji – za razliku od Mađarske ili Poljske, u kojima skoro da ih uopšte nema. Ali to nije uticalo na mišljenje. U Poljskoj je 71 odsto građana protiv useljavanja muslimana, potom slede Austrija, Mađarska, Belgija i Francuska, bez obzira na to što je u tim zemljama različita prisutnost muslimanske manjine. Sa izuzetkom Poljske, sve zemlje u kojima je najizraženije „odbijanje“, poslednjih godina su ili bile pogođene izbegličkom krizom ili islamistički motivisanim napadima. Uočljivo je takođe i to da su u tim zemljama snažne desničarske partije, a u nekima su već i na vlasti. Najprijateljskiji raspoloženi prema muslimanskim useljenicima su bili Španci – 41 odsto.

Četam haus je istraživanje vršio i na osnovu pola, starosti, stepena obrazovanja i mesta stanovanja. Rezultati su delom bili očekivani, ali delom i iznenađujući. Ono što se često tvrdi, pokazalo se kao tačno i u ovom istraživanju: stariji građani se više protive useljavanju muslimana od mladih. Oko 44 odsto ispitanih u starosnoj grupi između 18 i 29 godina starosti (u svim zemljama) je za zaustavljanje useljavanja muslimana, a kod grupe koja ima više od 60 godina to isto misli 63 odsto ljudi. Takođe, oni sa nižim nivoom obrazovanja mnogo više su za zaustavljanje useljavanja muslimana, od ljudi sa visokom stručno spremom (59 i 48 odsto). No, bilo kako bilo, istraživanje pokazuje i to da je među onima sa visokom stručnom spremom, skoro svaki drugi građanin za zabranu ulaska muslimanima.

Pritom između pola i mesta stanovanja ispitanih građanki i građana, skoro i da nema razlike. Za zabranu je 57 odsto muškaraca, i 52 procenta žena. Stanovnici većih gradova bili su u 52 odsto slučajeva za zabranu, dok su manji gradovi malo ispred sa 55 procenta onih koji su se izjasnili za zabranu. U selima njih 52 odsto ne želi useljavanje muslimana.

Broj muslimana se precenjuje

Najnoviji rezultati istraživanja Četam hausa nisu izolovani. Istraživanjem Instituta „Pju fom samer“ iz 2016. došlo se do različitih rezultata. U pet zemalja u kojima je vršeno ispitivanje pretežno je bilo loše mišljenje o muslimanima: u Mađarskoj 72 odsto, u Poljskoj 69, Grčkoj 65 i Španiji 50 procenata, dok je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj bilo svega 28, odnosno 29 odsto onih koji su imali loše mišljenje o muslimanima. Prema tom istraživanju, građani su u proseku strahovali da će povećanje broja izbeglica dovesti do više terorizma. Istraživanja u SAD takođe su donela slične rezultate.

Strah od terorizma, čini se, vodi ka tome da mnogi Evropljani precenjuju broj muslimanskog stanovništva. U jesen prošle godine, Institut „Ipsos MORI“ je o tome istraživao u više evropskih zemalja. Francuzi su, na primer, procenjivali da ima četiri puta više muslimana nego što ih zaista ima u toj zemlji, a Britanci su mislili da ih ima tri puta više.