Mladi u Nemačkoj između zadovoljstva i straha od budućnosti

Kako ljudi u starosnoj dobi između 16 i 30 godina ocenjuju svoj život i položaj u društvu u kontekstu stalne krize? Šta očekuju od politike i partija? Obimno istraživanje Fondacije Fridrih Ebert, koja je bliska nemačkim socijaldemokratama, potražila je odgovor na to pitanje.

Alarmantno stanje, ali ne i rezignacija

Više od 4.000 građana sa pravom glasa učestvovalo je u anketi koja je sprovedena telefonom i sredstvima elektronske komunikacije. „Zatekli smo mlade ljude s pravom glasa koji odišu iznenađujućom zrelošću i koji aktuelnu situaciju smatraju alarmantnom, ali ni izdaleka nisu rezignirani“, konstatuje tim od sedam autora među kojima su politikolozi, sociolozi, istraživači javnog mnjenja i trendova.

-pročitajte još: Krize negativno deluju na psihu mladih

Jedan od najvažnijih rezultata ankete je to što je većina ispitanika zadovoljna svojim životom, ali se i osećaju nesigurnim zbog postojećih kriza. Veliki značaj se pridaje socijalnoj i finansijskoj sigurnosti, ali i vrednostima kao što su porodica i prijatelji.

„Žele da vode dobar, normalan život“

Pored sveprisutne teme klimatskih promena, na vrhu liste prioriteta mladih ljudi su zbrinjavanje u starosti i stambena situacija. „Veoma realistično posmatraju i svet i sopstveni život i jasno im je šta mogu da očekuju. Žele da vode dobar, normalan život“, navodi se u analizi.

Pošto su odrastali u vremenima velikih lomova i nesigurnosti, za njih se više ne postavlja pitanje da li će živeti bolje nego njihovi roditelji, već „da li njihova generacija može da spreči veliki pad“. Omladina u Nemačkoj očito s manje optimizma gleda u budućnost od ukupnog odraslog stanovništva u zemlji.

Samo petina je optimistična

Tri četvrtine ispitanika (74 odsto) pokazuje zabrinutost, a samo petina (19 odsto) s pozitivnim stavom ocenjuje trenutnu situaciju u Nemačkoj. Od ukupnog broja, 69 odsto njih je uznemireno, a 24 odsto optimistično.

U javnosti se često izražava bojazan da će nove generacije biti skeptične prema demokratiji, ali ovo istraživanje tu procenu opovrgava. Mladi su procentualno jednako zadovoljni političkim sistemom kao i sve ostale generacije punoletnih građana. Međutim, otprilike polovina ispitanika „nije nikako ili je malo zadovoljna“ funkcionisanjem demokratije.

-pročitajte još: Nemačka: Sve manje mladih, sve više problema

Partije moraju pokazati veće interesovanje za mlade

Izgleda da je uzrok u nedostatku atraktivnosti partija i njihovog uglavnom starijeg kadra. Sedam od deset ispitanika smatraju da partijama nedostaje otvorenost za ideje mladih ljudi. Samo jedna petina ispitanika kaže da politika ozbiljno shvata njihove brige. A skoro 40 odsto doživljava jezik političarki i političara kao nerazumljiv.

Ipak, većina misli da politika ima veliki uticaj na njihov život.  Čak 45 odsto ispitanika smatra da ne mogu da promene nešto u svom okruženju i u oblastima koje su njima važne.

Prokletstvo i blagoslov društvenih mreža

Preko 80 odsto mladih dolaze u dodir sa politikom preko svakodnevnog konzumiranja medijskih sadržaja. Važnu ulogu imaju društvene mreže, ali i lični razgovori u porodičnom krugu i sa prijateljima, u školi i na poslu. Kanali kao što su Instagram ili TikTok imaju sumnjivu reputaciju.

Mladi vide prednost društvenih mreža u kratkom i lako razumljivom sažimanju tema. Kao negativne aspekte mladi navode algoritme društvenih mreža i uticaj influensera. Prema njima je opasno kada mladi protiv svoje volje dospeju u „eho komoru“ obezbeđenu „filterima mehura“ i kada to na njih izvrši jednostran uticaj.

Nepoverenje prema algoritmima i lažnim vestima

Ipak, istraživanje pokazuje da se mladi ljudi kreću kroz digitalnu stvarnost sa „zdravim nepoverenjem prema algoritmima i lažnim vestima“. Svoje mišljenje formiraju tražeći objektivnije formate, koji nude neutralni pregled partijskih pozicija.

Tim koji je sproveo istraživanje preporučuje strankama da se mladima obraćaju tamo gde se oni kreću – na društvenim mrežama. Pritom je najvažnija verodostojnost. S jedne strane se očekuje da poslanici i političari pokažu stručnost, ali ne smeju da budu uobraženi, od njih se zahteva što neutralniji nastup i razumljiv jezik.

„Mladi su zainteresovani za političke teme“

Direktor Fondacije Fridrih Ebert, Martin Šulc, koji je 2017. kao socijaldemokratski kandidat poražen na izborima od Angele Merkel, kaže: „Mladi ljudi su zainteresovani za političke teme i za učešće u odlučivanju. To je dobar znak.“

On dodaje da mlađe generacije smatraju da političke partije nemaju dovoljno sluha za njih i da se ta primedba mora uzeti ozbiljno: „Prihvatanje političkih odluka je od egzistencijalnog značaja za demokratiju.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.