Miroslav Lajčak – između Moskve i Zapada

Profesionalnost i odgovornost – to je kredo Miroslava Lajčaka i on se tih principa pridržavao u svojoj dosadašnjoj, diplomatskoj karijeri. Taj 53-godišnji političar iz slovačkog Poprada trenutno je već treći put na funkciji ministra spoljnih poslova Slovačke. Prvi put je bio ministar od januara 2009. do jula 2010. godine – kao vanstranački kandidat. U drugom i trećem mandatu premijera Roberta Fica, od aprila 2012. do marta 2016, i od marta 2016. pa do danas, Lajčak ima funkciju vicepremijera i šefa diplomatije, ali i ovoga puta kao vanstranački političar.

Nema sumnje da Lajčak u svojoj zemlji već godinama uživa veliku popularnost. To za DW potvrđuje i Matuš Kostolni, glavni i odgovorni urednik slovačkog dnevnog lista „Denik N". „Ubeđen sam da bi većina Slovaka bila veoma ponosna kada bi Miroslav Lajčak bio izabran za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija", kaže Kostolni. Lajčak uživa glas veoma uverljivog i izrazito profesionalnog političara.

Lajčak zaista može da se pohvali nizom istaknutih funkcija u svojoj karijeri. Kao apsolvent moskovskog Državnog instituta za međunarodne odnose i Pravnog fakulteta u Bratislavi, on je 1988 počeo da radi za Ministarstvo spoljnih poslova tadašnje Čehoslovačke. Sa samo 31-nom godinom Lajčak je, kao ambasador u Japanu, bio najmlađi diplomata na toj funkciji. Ipak, najznačajnije područje njegove diplomatske karijere bio je bez sumnje region Zapadnog Balkana. On je najpre od 2001. do 2005. bio ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji (kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore), Albaniji i Makedoniji, a 2006. bio je specijalni izaslanik EU za sprovođenje referenduma o nezavisnosti Crne Gore.

Diplomatska veština

Vrhunac Lajčakovog angažmana na Zapadnom Balkanu bilo je njegovo imenovanje za visokog predstavnika UN i specijalnog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini u julu 2007. Na toj poziciji ostao je do januara 2009. „Miroslav Lajčak je, prema mom mišljenju, bio prvi diplomata – u pravom smislu te reči – na funkciji visokog predstavnika u BiH", kaže Aleksandar Trifunović, glavni i odgovorni urednik internet-portala „Buka". „Svi njegovi prethodnici ostali su nam u sećanju kao osobe sa posebnom emocionalnom povezanošću s BiH. Britanac Pedi Ešdaun je čak kupio kuću na Jablaničkom jezeru", podseća Trifunović i dodaje: „Drugi visoki predstavnici otvoreno su galamili protiv domaćih političara ili su bili veoma glasni u svojim zahtevima. Lajčak je svoje zadatke ispunjavao mirno i skoro perfektno", smatra Trifunović. „Sa domaćim političarima negovao je dobre odnose. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ga je zvao 'Mali', što dovoljno govori o odnosu prema njemu", smatra Trifunović.

Lajčakov osećaj za diplomatiju potvrđuje i Daliborka Uljarević iz crnogorskog Centra za građansko obrazovanje (CCE). „Miroslav Lajčak je sposoban diplomata. On je oduvek znao dobro da opipa puls Evropske unije i da deluje na odgovarajući način", kaže Uljarevićeva. Ali kada se radi o tome da izdvoje posebne Lajčakove diplomatske ili političke uspehe u BiH ili Crnoj Gori, i Daliborka Uljarević i Aleksandar Trifunović imaju isto mišljenje: „On ljudima nije ostao u sećanju po nekom posebnom političkom il diplomatskom uspehu. Toga nije bilo", kaže Trifunović.

Moguća podrška Moskve

Lajčakova oprezna diplomatija, bazirana na kompromisu, mogla bi da ga dovede na vrh svetske diplomatije. Pored Vuka Jeremića, Lajčak važi kao kandidat broj 2 za mesto generalnog sekretara UN – odmah iza veoma favorizovanog komesara svetske organizacije za izbeglice Antonija Gutereša. U krugovima bliskim UN, ali i medijima, priča se da bi Lajčak mogao čak da dobije i podršku Moskve.

Rusija je izrazila želju da, nakon Ban Ki Muna, koga su podržavali Amerikanci, sada jedan političar iz istočne Evrope postane generalni sekretar UN. Te špekulacije postale su zanimljive kada je slovački premijer Robert Fico u avgustu posetio Moskvu. „U Slovačkoj se nagađa da je Fico bio u Moskvi kako bi zamolio za podršku Lajčakovoj kandidaturi", kaže Kostolni, odgovorni urednik lista „Denik N". Sa druge strane, kontroverzna politika koju vodi Fico, kao i anti-izbeglička politika njegove vlade, mogla bi možda da našteti Lajčakovoj kandidaturi. „Lajčak je do sada bio glas razuma. Niz puta je pokušao da ublaži radikalne pozicije slovačkog premijera oko izbegličke krize, odnosa prema Velikoj Britaniji ili po pitanju simpatija za Rusiju – da ih približi duhu jednog EU-političara i time doprinese smirivanju napetosti. Ali sada bi Lajčak mogao da bude žrtva takve politike vlade, čiji je i sam član", tvrdi Kostolni.

Nakon što je slovački premijer Robert Fico tokom pomenute posete Rusiji kritikovao sankcije Evropske unije Moskvi, moglo bi da se dogodi da 5. oktobra neka važna zapadna zemlja, kao članica Saveta bezbednosti, uloži veto na Lajčakovu do sada uspešnu kandidaturu. Tokom poslednjeg neformalnog glasanja 29. septembra, odmah nakon posete Fica Moskvi, Lajčak je dobio osam pozitivnih, ali čak sedam negativnih glasova. To je najveći broj negativnih glasova od početka neformalnog izglasavanja Saveta bezbednosti o mogućem kandidatu za generalnog sekretara UN, koji će biti izabran 21. jula.