Miloševićev duh i dalje lebdi nad Srbijom

Optužnica ga je teretila za genocid u Bosni i Hercegovini, kao i za zločine protiv čovečnosti, teške povrede ženevskih konvencija i kršenja zakona i običaja ratovanja u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Milošević je sudu izručen 28. juna 2001. godine, a suđenje je počelo 12. februara 2002. godine. On se sam branio pred sudom. Umro je u pritvoru Haškog tribunala 11. marta 2006. godine u 65. godini života.

Stavljena tačka na suočavanje s prošlošću?

Kakav danas odnos Srbija ima prema nasleđu Miloševićevog suđenja i prema Miloševićevom nasleđu uopšte? „Vlasti prema Haškom tribunalu imaju neki odnos olakšanja. Sa hapšenjem Mladića, za njih se ta saradnja sa Tribunalom završila, odnosno oni misle da je na taj način završeno uopšte bavljenje prošlošću. Mi i dalje imamo i možemo da nađemo i u medijima i u brojnim političkim izjavama koje se tiču prošlosti, iste one argumente koje smo slušali i koji su već viđeni”, kaže za Dojče vele Nataša Kandić, izvršna direktorica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda.

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević smatra da mit o Miloševiću ni do dana današnjeg u Srbiji nije razrušen. „Možda je napravljena velika greška jer je to suđenje bez ikakvih kritičkih opaski bilo prenošeno na televiziji, u naivnom uverenju da će iz toga narod nešto naučiti. Nasuprot očekivanjima, Miloševićeva popularnost je na taj način samo porasla. Vrlo je teško priznati da su pripadnici tvoje nacije, uključujući čoveka za kojeg je glasala masa ljudi ovde i koji je bio poređen sa najvećim sinovima Srbije - da će taj mit o njemu tako lako biti razrušen”, kaže Dimitrijević.

Revizija novije istorije

U prilog toj tezi govori i činjenica da se samo dve godine nakon Miloševićeve smrti, njegova Socijalistička partija Srbije našla na vlasti, podseća Dimitrijević. Ona već četiri godine na čelu sa sadašnjim liderom a bivšim portparolom SPS-a u doba dok je stranku predvodio Milošević Ivicom Dačićem igra veoma značajnu ulogu u vladajućoj koaliciji. Prema profesoru Dimitrijeviću, to je zapravo proizvod revizije nedavne srpske prošlosti. „Mi smo sada u jednom periodu gde nas mahom vode ekstremni i manje ekstremni nacionalisti. Mi smo u jednom periodu teškog nezadovoljstva zbog poraza, teškog besa prema međunarodnoj zajednici. Haški sud se percipira kao sud koji je stran. Mislim da još uvek važi uverenje da je taj sud nepravedan. A na izgradnji tog uverenja su radili bezbrojni pravnici i profesori prava, radili su mediji, tako da nije ni čudo da takvo uverenje i danas postoji”, navodi Dimitrijević.

REKOM kao šansa

Nataša Kandić ipak smatra da je nasleđe Haškog suda veoma značajno za Srbiju i za celi region i da može da bude upotrebljeno, između ostalog, i kroz inicijativu za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije (REKOM). „Nasleđe činjenica i činjeničnih zaključaka koje će nam ostati iza Haškog tribunala je ogromno, vredno i to će uvek uznemiravati i institucije i javnost. To postaje najjače oružje u procesu suočavanja sa prošlošću. Ni to neće ići lako zato što su posle te generalne političke podrške neki političari u REKOM-u videli i opasnost za njihovu vlast. Ali, mislim da su nasleđe HT i stalna upornost u insistiranju za regionalnim utvrđivanjem činjenica dobre garancije da Balkan nikada više ne doživi zločine i užasnu dramu koja se završila sa više od 100.000 žrtava”, smatra Nataša Kandić.

Suđenje Miloševiću bilo je prvo suđenje šefu jedne države u svetu za dela koja je počinio dok se nalazio na tom položaju. I do danas, međutim, nema odgovora na pitanje da li je optužnica protiv Miloševića trebalo da bude kraća, kako bi sudski proces bio efikasniji i brži. Ovako, iza suđenja je ostao samo dokazni materijal ali ne i presuda.

Autor: Dinko Gruhonjić

Odgovorna urednica: Ivana Ivanović