Migranti u Nemačkoj su konzervativni birači
2. oktobar 2018.
Prema istraživanjima Stručnog saveta nemačkih fondacija za integraciju i migracije (SVR), demohrišćani, CDU i CSU, su sa 43,2 odsto poverenja, najpopularnije stranke među ljudima migrantskog porekla. I to uprkos činjenici da je od 246 članova poslaničke grupe tih stranaka u Bundestagu, samo 2,9 odsto s migrantskom pozadinom. Kod Zelenih je taj udeo 14,9 odsto, a kod socijaldemokrata (SPD) 9,8 procenata.
Prema tom istraživanju, samo jedan od četiri useljenika smatra da je SPD najbolja stranka. Poređenja radi, 2016. godine ih je bilo oko 40 odsto. I Zeleni su, za razliku od rezultata koje je SVR objavio pre dve godine, znatno manje popularni među migrantima – pokazalo je ispitivanje sprovedeno između jula prošle i januara ove godine. Naklonost birača je u tom periodu opala sa 13,2 na 10 odsto.
Razlike među migrantskim grupama
Kako objasniti tu promenu? Na to pitanje ne može se jednoznačno odgovoriti na osnovu rezultata te reprezentativne studije. S druge strane, na osnovu nje jasno se mogu uočljiti razlike između različitih migrantskih grupa. Među onima turskog porekla, SPD je izgubila mnogo pristalica. Nekada je socijalemokratama bilo naklonjeno 37 odsto tih birača, a danas samo 33 procenta. Ipak SPD je među njima i dalje ispred CDU/CSU. Istovremeno, za Alternativu za Nemačku (AfD), kritički orijentisanu prema islamu, glasalo bi samo 1,1 odsto nemačkih Turaka. Ali zato čak 12 odsto migranata iz bivšeg Sovjetskog Saveza smatraju da je AfD najbolja nemačka stranka.
Povećana naklonosti birača prema CDU/CSU nije iznenađenje i to se „definitivno dogodilo zbog kancelarke Merkel“, smatra političarka CDU Čemile Gijusuf. „Mnogi ljudi migrantskog porekla cene njen dosledan stav u politici integracije. Ona od 2005. godine sprovodi politiku otvorenosti i tolerancije“. Gijusufova je 2013. godine bila prva muslimanka koja je postala poslanica CDU u Bundestagu. Njena porodica pripada turskoj nacionalnoj manjini u Grčkoj.
Neubedljiva SPD
Činjenica da je SPD izgubio brojne poklonike među građanima turskog porekla, smatra Čemile Gijusuf, može se dovesti u vezu s tim što je ta stranka „znatno zaostala za onim što je obećavala“, ali i time što prva državna ministarka turskih korena, poverenica za integraciju Ajdan Ozoguz (SPD), „u novom kadrovskom rasporedu stranke nema nikakvu funkciju“.
Kada su u pitanju birači turskog porekla, Zeleni su verovatno sami sebi naškodili zbog jasnih kritika vodećih političara te stranke na račun političkog kursa turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Posebno je bivši prvi čovek Zelenih Džem Ozdemir trn u oku mnogim Erdoganovim pristalicama u Nemačkoj.
Mnoge kritike na račun turske vlade u poslednje vreme čule su se i od političara Levice. Pa ipak, ta stranka baleži samo manji pad popularnosti među migrantima – sa 11,3 na 10,1 odsto. Među migrantima turskog porekla Levica još uvek uživa poverenje 11,8 odsto glasača – mada bi među njima moglo da bude i mnogo Kurda, za čije interese se ta stranka posebno zalaže. Još više pobornika Levica ima među tzv. iseljenicima, odnosno pripadnicima nemačke manjine koji su se u Nemačku vratili iz istočnoevropskih zemalja, kao i među članovima njihovih porodica (15,6%).
Više od 23 odsto stanovnika Nemačke su migranti. Na opštim izborima 2013. udeo birača migrantskog porekla bio je 9,4 odsto, a četiri godine, 2017, već 10,2 procenta. I ima tendenciju rasta.
Sprovedeno ispitivanje deo je tzv. „Integracionog barometra" SVR, u okviru koga je od jula 2017. do januara 2018. intervjuisano oko 9.300 osoba, među kojima je bilo i oko 3.500 migranata.
cgn/fab (afp, dpa)