Međuizbori u SAD: nije se dogodio „crveni talas“

Šta se biralo?

Na ovim međuizborima, koji se održavaju usred mandata predsednika Džozefa Bajdena, biralo se svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 od 100 članova Senata. Republikancima je potrebno jedno dodatno mesto u Senatu i pet poslaničkih mesta više u Predstavničkom domu, kako bi imali većinu u oba doma Kongresa.

Takođe su se birali i nosioci mnogih guvernerskih i drugih važnih dužnosti u saveznim državama.

Ishod izbora odlučuje o tome koliko će manevarskog prostora u iduće dve godine imati predsednik Biden. Ako republikanci osvoje većinu u Kongresu, druga polovina Bajdenovog mandata biće obeležena blokadama i unutarstranačkim borbama. Ako osvoje većinu u jednom ili oba doma Kongresa, Bajden više neće moći da progura veće zakonske inicijative.

-pročitajte još: Nemačka sa zabrinutošću iščekuje rezultate izbora u SAD

Izostao „crveni talas“

Uoči izbora, ankete su predviđale da će Republikanska stranka osvojiti većinu u oba doma Kongresa. U Predstavničkom domu su im ispitivanja javnog mnjenja čak najavljivala veoma uverljivu pobedu. No, taj „crveni talas“ (nazvan po stranačkoj boji republikanaca) za sada se nije dogodio.

Demokrate su uspele da osvoje mandate u pojedinim saveznim državama u kojima je trka bila neizvesna do samog kraja. Ipak, glasovi se još uvek broje u mnogim izbornim okruzima, pa nije isključeno da će Republikanska stranka na kraju ipak da osvoji većinu – samo ne onako uverljivu kako su predviđale predizborne ankete.

-pročitajte još: Međuizbori u SAD: Bajden u problemu, Tramp u dilemi

Podrška Trampu?

Ovi izbori nisu samo test za predsednika Bajdena, već i za njegovog prethodnika Donalda Trampa. On je naime uoči izbora za idući utorak (15.11.) najavio „objavljivanje važne odluke“. Pretpostavlja se da će najaviti svoju ponovnu kandidaturu za predsedničke izbore 2024. godine.

Ovi međuizbori trebalo bi da pokažu kakvo je raspoloženje birača. Tramp se, doduše, na ovim izborima nije kandidovao, ali jeste bio veoma aktivan u predizbornoj kampanji mnogih kandidata i kandidatkinja, pre svega onih koji i dan-danas negiraju njegov poraz na predsedničkim izborima 2020.

Ipak, ti kandidati zabeležili su različite rezultate. Tako je finansijski menadžer i autor J.D Vans, kojeg je Tramp podržavao, osvojio mesto u Senatu u državi Ohajo, ali je kardiolog Mehmet Oz u Pensilvaniji izgubio.

Moguće je da će se Tramp unutar stranke morati da se suoči sa jakom konkurencijom kada se bude birao republikanski predsednički kandidat. Jer, u Floridi je Ron Desantis ponovo izabran za guvernera. Za njega se takođe tvrdi da želi da bude predsednički kandidat Republikanske stranke. On uživa podršku mnogih, pogotovo onih koji ne vole Trampovo ponašanje koje polarizuje.

Još nije zvanično objavljeno ni da li će se Džozef Bajden ponovo kandidovati. On je sa svojih 79 godina najstariji predsednik u istoriji SAD i ne uživa veliku popularnost.

Važne teme: ekonomija i pravo na abortus

Demokrate su postigle važan uspeh u Pensilvaniji. Tamo je njihov kandidat Džon Feterman osvojio mesto u Senatu. Time su porasle njihove šanse da zadrže većinu barem u tom domu Kongresa. Feterman je pobedio poznatog lekara Mehmeta Oza kojeg je podržavao Tramp.

Ispitivanja javnog mnjenja prošlog leta su pokazivala znatni rast popularnosti Demokratske stranke. Analitičari su pretpostavljali da je razlog za to odluka Vrhovnog suda kojom je ukinuto pravo na abortus. Sada o tom pitanju odlučuju savezne države. No, kako su se izbori približavali, tako je ta podrška za demokrate bila manja. Zbog toga se sumnjalo da li će pitanje prekida trudnoće biti dovoljno značajno da bi uticalo na rezultate izbora.

Ali, ispitivanje javnog mnjenja agencije „Edison riserč“, sprovedeno nakon zatvaranja birališta, pokazalo je da su dve najvažnije teme koje su uticale na raspoloženje birača bile ekonomija i abortus. Čak 76 odsto pristalica Demokratske stranke izjavilo je da im je pre svega bilo važno pravo na abortus.

To se, između ostalog, potvrdilo u Mičiganu, gde je demokratska guvernerka Grečen Vitmer pobedila republikanku Tjudor Dikson. Vitmer je u predizbornoj kampanji obećala da će nastaviti da se zalaže za pravo na abortus.

Uticaj rezultata izbora na američko-ruske odnose

Kremlj smatra da rezultati međuizbora u SAD neće imati većeg uticaja na rusko-američke odnose, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina. „Odnosi jesu i ostaće loši“, rekao je Peskov, a prenela ruska novinska agencija Interfaks. „Ti izbori jesu važni, ali neću pogrešiti ako kažem da značaj tih izbora u kratkoročnoj i srednjoročnoj perspektivi neće biti posebno važan za naše bilateralne odnose“, izjavio je Peskov.

Zbog ruskog napada na Ukrajinu rusko-američki odnosi trenutno su veoma loši.

ajg (reuters/dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.