1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Metak za glasnog novinara

2. novembar 2017.

Dovoljno je loše kad neka država ima mafiju. Još je gore kad „mafija ima državu“. Zato su UN ovaj dan posvetile upravo novinarima koji žive u takvim državama u kojima napadi na njih često nemaju sudski epilog.

https://p.dw.com/p/2mvbr
UNESCO Pressebild Journalistenmorde
Foto: UNESCO

Samo između 2012. i 2016. je ubijeno 530 novinarki i novinara, kako je objavio UNESCO u izveštaju o Svetskim trendovima u slobodi izražavanja i razvoju medija. A situacija postaje još gora, dodaju Reporteri bez granica: samo u proteklim mesecima ove, 2017. godine je ubijeno još 47 novinara i nije malo slučajeva poput ovog najnovijeg na Malti.

Dafne Karuana Galicija je godinama otkrivala kriminal i korupciju i u najvišim krugovima ne samo države, nego i policije i pravosuđa. Hoće li ise ikad sazanto ko ju je ubio i ko je naložio to ubistvo?

Novinari i bez novinarske iskaznice

UN su još 2013. ovaj dan proglasile Međunarodnim danom protiv nekažnjenih zločina počinjenih nad novinarima. Kristijan Mir, direktor Reportera bez granica u Nemačkoj svedoči kako „život novinara postaje sve opasniji."

„Službeni" mediji se još mogu nekako ućutkati: političkim pritiskom, ekonomskim pretnjama da će „ostati bez reklama" i prihoda ili „uslugama" za koje će urednici onda pokazati primerenu zahvalnost. Nezavisni, takozvani „građanski novinari" su zato opasniji – i istovremeno manje zaštićeni i mnogo ugroženiji. Preko društvenih mreža oni izveštavaju iz područja na kojima „običnih" novinara često više i nema. Tek 2014. su UN i „građanskim novinarima" priznale status punopravnih „čuvara društva". Ali to im malo pomaže, jer broj ubijenih je još uvek zastrašujući.

Mexico Gedenken getöteter Journalisten
MeksikoFoto: picture-alliance/AP/M. Ugarte

Spona kriminala i državne politike najlakše se stvara u državama koje se praktično raspadaju: prošle, 2016. godine na čelu liste su države poput Avganistana (13 ubijenih novinara), Jemena (11), Iraka (9) i Sirije (8). „U tim državama su (kriminalne) organizacije praktično preuzele vlast i ne osećaju se obaveznim da poštuju sporazume o ljudskim pravima."

Ali tu su i države čiji politički vrh očito ne zanima razjašnjenje ubistva novinara i tu se tek može nagađati spona samog političkog vrha sa kriminalom. Jer na samom čelu liste sa istim brojem ubijenih novinara prošle godine pored Avganistana je i Meksiko. A popis zemalja sa takvim skandalima veoma je dug: od Rusije i Turske pa do iznenađenja da u takve zemlje izgleda spada i Malta.

Ubija svako, ali samo države proganjaju i muče

Ubistvo je poslednji, ali nipošto jedini oblik nasilja nad novinarima, a i tog nasilja je sve više. Hapšenja, otmice, mučenja... To su samo neki zločini koje nabraja UNESCO. Tu onda dolazi i nasilje unutar samih komunikacijskih kanala, govor mržnje i napadi na stranice previše aktivnih novinara.

Njih često "digitalno" prate i koliko god to delovalo bezazleno, neretko takvi novinari „nestanu" i budu izloženi stvarnom nasilju: „U polovini slučajeva u kojima je u pomoć pozvana organizacija Reporteri bez granica su novinari dospeli u nevolju, bili su uhapšeni ili mučeni nakon što su ih pre toga digitalno nadzirali", svedoči Mir.

Počinitelji su u pravilu državni službenici. Ubistva se još događaju i u zemljama u kojima je teško reći ko je uopšte nadležan, ali samo vlade i države zatvaraju novinare. Tako na toj listi nasilja onda i vode zemlje poput Turske, Egipta i Kine.

Türkei Demo für die Freilassung von Journalisten | Hilmi Hacaloglu
Turska: Demonstracije na kojima se traži oslobađenje uhapšenih novinaraFoto: DW/K. Akyol

Gde je poverenik UN?

UN su već izdale više rezolucija u kojima se ističe značaj novinarskog rada, a članice se pozivaju da štite njihov rad. Ali, kao što je to često biva sa rezolucijama i apelima, u mnogim zemljama to ne pokazuje naročit učinak. Reporteri bez granica zato traže od UN da, kada već donose rezolucije, onda i imenuju posebnog poverenika koji će istraživati slučajeve nasilja nad novinarima, i naravno, reagovati ako države u kojima je počinjen zločin ništa ne učine.

Ta ideja ima mnogo pristalica: tako je i nemački parlament, kao prvi u čitavom svetu, zatražio ove godine od Svetske organizacije stvaranje takve funkcije. Kristijan Mir veruje da bi takav poverenik sa autoritetom UN iza sebe, mogao mnogo učiniti: u neposrednim razgovorima sa vladama zemalja, a i skretanjem pažnje svetskih medija na takve slučajeve. Zato se Mir i „nada da će specijalni poverenik UN biti imenovan već sledeće godine".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android