Mesečeva staza

U zoru se budiš u gradu koji Sicilijanci zovu Paliemu.

Poodmakli septembar. A noć – avgustovska, vrela. Ulice glasne. Garaža ispod balkona se otvara na hidrauliku. Šarke na kapiji, verovatno ni jedan jedini put podmazane, proizvode zvuk kotrljanja felgi po asfaltu po kojem je prosut pesak.

Histerija sirene kola hitne pomoći. Glasno dovikivanje muškarca i žene, melodija jezika stvorenog za kancone. Zvuk vespe koja čeka na semaforu. I još jedne. I još jedne.

Sećanje premotava prvi dan u tom gradu koji su Feničani nazvali Ziz – cvet.

Miris goriva za motokultivatore. Miris sveže ribe na pijaci. Miris belog luka u ljubavnom stapanju sa maslinovim uljem. Neverovatna ljubičasta boja loptastog patlidžana. Neverovatno velike brokule. Sendviči sa belom džigericom pripremljenom u golemom loncu na ulici.

Mumije koje spavaju u katakombama. Normanska katedrala sa mavarskim rukopisom. Park sačinjen od dugovratih palmi. Barok na plećima antike. Bezbrojne barke u luci. Pločnici koji su zaista od kamenih ploča, poliranih stopalima niza naraštaja. Preko politure se razliva odbljesak ulične rasvete.

Trgovi, ulice, trgovi.

Oronulost i sjaj.

Ponovo škripe vrata garaže, ponovo brunda vespa.

Ukus gorkoslatkastog belog vina, plod loze koja je korenom srkala sokove crne vulkanske zemlje. Terre siciliane. Orošena flaša na kojoj piše Passo di Luna. Mirisni buke tek raspuklog voća.

U popodnevnoj šoljici ukus topljene čokolade sa listićima limunove kore i pinjola.

Čekaš sunce koje puzi niz fasadu preko puta.

Budiš se u gradu koji su Grci nazvali Panormos, a Arapi to čuli kao Balarm. Prisećaš se svog susreta sa njim u nekom od prethodnih života.

Nisi morao uspostavljati bliskost: razgrađuje se iz haosa stvoren poredak i obnavlja se kroz novi haos. To imaš u sebi. Taj južni princip slojevitih ljudi sa dušama koje poput spojenih posuda mešaju fluide raznih civilizacija - antičko vulkansko tlo, arapski smisao za ornamentiku i hedonizam i normansko-romejsku eklektičku volju za moć.

Mafija je filmski mit pretvoren u suvenir. Na magnetićima - Marlon Brando kao sicilijanski narodni heroj.

Lica iz filmova Braće Tavijani.

Susret pijace i dvora, susret raskoši i bede. Susret tebe - stranca - sa svim tim u sopstvenoj dubini.

Pre nego sunce konačno preskoči palme na trgu i kupolu Teatra Massima te se zaputi duž drvoreda u Via Volturno da bi skrenulo desno u Via Tunisi, zavirilo kroz visoke francuske prozore i napokon ti dodirnulo obraze, stići ćeš još da zapišeš:

Ne budim se ja u Palermu, Palermo se budi u meni, postajući zauvek moj.