Memorijalni centar za žrtve genocida umesto farme svinja

Sve je trajalo nekoliko decenija, što je ponižavajuće dugo vreme za žrtve i njihove potomke. Konačno, u ponedeljak (25.7.) na zemljištu bivšeg koncentracionog logora Leti, oko 80 kilometara južno od Praga, počela je gradnja spomenika. Ovde su za vreme nemačke nacističke okupacije ubijene hiljade čeških Roma. Većina zatvorenika koja je preživela Leti transportovana je odatle u nemačke logore smrti. Na mestu gde je bio logor, u Čehoslovačkoj je 70-ih godina nastala farma za uzgoj svinja. To je bio dodatni udarac za žrtve.

Posle pada komunizma 1989, stalno su se vodile diskusije oko uklanjanja te farme. No, nije bilo političke volje da se u Letiju podigne spomenik. U petak su se tamo okupili češki političari, diplomate, predstavnici čeških Roma i lokalni stanovnici, na ceremoniji kojom je konačno svečano obeležen početak gradnje memorijalnog centra.

-pročitajte još: Nacistički genocid nad Sintima i Romima: „Crknite!“

Češka vlada je kupila farmu još 2017. godine, ali je otada pa do gradnje spomenika ipak trebalo da prođe još pet godina. „Najdublje se izvinjavam zbog te političke tromosti i istovremeno želim da izrazim radost zbog toga što joj je došao kraj“, rekkla je češka ministarka kulture Martina Baksa u petak u Letiju.

Prisutne mnoge porodice žrtava

Ona je podsetila da se tu još uvek nalaze posmrtni ostaci romske dece koja su umrla tokom zatočeništva. „Zofi Janeckova i Tonička Serinkova nisu doživele svoj prvi rođendan. Jozef Serinko je imao godinu dana, a František Serinko je imao dve godine kada su svi oni ovde umrli. Novi spomenik će se postarati za to da njihova imena ne budu zaboravljena“, rekao je Baksa.

Jana Horvatova, direktorka češkog Muzeja romske kulture, biće upravnica spomen-centra. Ona je naglasila značaj tog centra  za oko 250.000 pripadnika romske manjine u Češkoj. „Ovo je ključan trenutak za nas. Spomen-centar bi trebalo da podseća na istorijske činjenice i istovremeno obrazuje. Trebalo bi da informiše javnost o istoriji Sinta i Roma u Češkoj Republici i da ukaže gde su koreni mržnje i diskriminacije“, kaže Horvatova.

Ceremoniji u petak su prisustvovali i mnogi potomci žrtava. „Moji deda i baba su umrli ovde, ostali članovi porodice su odvedeni u Aušvic. Samo je moj otac preživeo“, kaže za DW Antonin Lagrin (70): „Moj otac mi je pričao da je policija češkog protektorata bila gora od čuvara u Aušvicu“.

Sporna tema u Češkoj

Za razliku od drugih nacističkih koncentracionih logora, Leti nije bio velika tema za vreme komunističke ere. Jer, odluku o podizanju logora za vreme nezavisne Čehoslovačke 1939. godine doneli su gradski oci Praga. To je bila jedna od mnogih diskriminatorskih mera tadašnje vlasti usmerenih protiv čeških Jevreja i Roma. Nacisti su od 1940. logor u Letiju koristili isključivo za zatvaranje čeških Roma koje je na osnovu nacionalsocijalističkih rasnih zakona trebalo uništiti. Tu je umrlo oko 1300 Roma. Od ukupno 6.500 čeških Roma samo njih 600 je preživelo Porajmos, genocid nad evropskim Romima.

Iako su ruševine logora tokom 70-ih godina još bile vidljive, vlast je donela odluku da se tu sagradi farma svinja. Tek početkom 90-ih, veliki deo češke javnosti je saznao za taj skandal. To je bila zasluga američkog novinara Pola Polanskog: on je u arhivu češkog grada Trebona otkrio desetine hiljada dokumenata iz logora i posle toga napisao i knjigu o Letiju.

Posle žučnih debata, čija tema je bila i odgovornost Češke za gradnju tog logora, u blizini farme svinja je otvoren prvi memorijalni centar. „Totalitarni sistem nacista je gotovo iskorenio Rome. Totalitarni komunistički režim se pobrinuo da čitava priča padne u zaborav“, rekao je tadašnji predsednik Češke Vaclav Havel.

Novi memorijalni centar bi, ako gradnja bude napredovala po planu, trebalo da bude otvoren 2024. godine.

Romska manjina u Češkoj još uvek tavori na obodu društva. Njen status se poboljšava presporo, na šta ukazuje i njihov masovni odlazak u Zapadnu Evropu proteklih godina, posebno u Veliku Britaniju, gde diskriminacija Roma nije tako izražena. U Češkoj i političari visokog ranga još uvek često rasistički govore o Romima. Predsednik države Miloš Zeman je o njima više puta rekao da neće ili ne vole da rade.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.