Meksičko „zeleno zlato“ ide na sever
22. jul 2019.
Donedavno egzotični avokado je pre nekoliko godina otkrila i široka publika. Samo za vreme najvećeg sportskog spektakla u Sjedinjenim Državama – Super boula to jest finala prvenstva u američkom fudbalu – iz Meksika se na sever izveze 120.000 tona avokada.
Zašto? Zato što je avokado glavni sastojak popularnog umaka gvakamole bez kojeg je mnogim Amerikancima nezamislivo da jedu čips, načose i slične grickalice. Uvoz avokada u SAD iz Meksika danas je četiri puta veći nego pre pet godina.
No to je i razlog što je avokado u zemlji porekla sve ređi. Već odavno prodavci brze hrane svoje takose serviraju s lažnim sosom gvakamole u kojem umesto avokada glavnu ulogu igraju tikvice. Iako bojom i ukusom podseća na pravi, meksički gurmani su očajni.
Vredniji od nafte
„Ovo zaista boli“, piše portal Čilango o nestašici avokada. Gurmani se u međuvremenu snalaze različitim receptima, ali ostaje činjenica da je avokado zbog drastičnog porasta potražnje i samim tim cena – postao luksuz za meksičkog potrošača.
Krajem juna kilogram avokada je stajao oko sto pezosa (pet dolara). Razlog su loša berba i pojačana potražnja iz SAD, kako za list Diario de Koahuilja objašnjava poljoprivrednik Pedro Busio.
No ako pitate meksičkog ministra poljoprivrede, stvar nije tako jednostavna. Viktor Viljalobos krivi špekulante za manjak omiljenog voća.
Ipak, brojke govore u prilog prvoj tezi: proizvodnja je ove godine pala za 1,2 odsto dok je potražnja porasla za 7,6 odsto. Promovisan kao takozvani Superfood – veoma zdrava namirnica – proteklih godina doživeo ogroman rast popularnosti u zapadnim zemljama. Pripisuju mu se svakojake moći: od snižavanja holesterola, preko jačanja imunog sistema pa sve mršavljenja.
Zanimljivo je da je uvoz avokada iz Meksika do 1997. bio zabranjen u SAD – zbog parazita. Danas četiri petina meksičkog avokada završi na stolu severnih suseda. Samo prošle godine Meksiko je prodao avokada za 2,5 milijardi dolara. Avokado tako zemlji donosi više nego prodaja nafte.
Nemci avokado uvoze iz Perua, Čilea, Španije i Izraela.
Zanimljivo i narko kartelima
Posao s avokadom je postao toliko unosan da se u međuvremenu u njega mešaju i ozloglašeni narko-karteli. U meksičkoj saveznoj zemlji Mikoačan, centru proizvodnje sintetičkih droga ali i uzgoja avokada, mafija od poljoprivrednika odavno ubire reket. U međuvremenu prevoz avokada prate naoružane paravojske.
Uz sve to dolazi još i poražavajući ekološki efekt uzgoje „zelenog zlata“. Avokadu treba mnogo vode, što u vreme klimatskih promena nije najpovoljnija činjenica. Zbog uzgoja avokada se ilegalno krče ogromne površine zaštićenih prašuma.
Povećanje svetske potražnje je takvo da čak i Meksiko razmatra uvoz jeftinijeg avokada. U ovoj zemlji se po glavi stanovnika godišnje konzumira sedam kilograma tog voća.
Kao da to nije dosta, u meksičku dramu oko avokada se umešao i američki predsednik Donald Tramp. On je uzdrmao tržište pretnjom drastičnim carinama u slučaju da Meksiko ne preduzme više protiv ilegalne migracije. Od carina se u poslednji trenutak odustalo i sada Meksikanci izvoze avokado, a sami jedu gvakamole od tikvica.