Mađarska i Holokaust: Tajanstveno jevrejsko blago

O Holokausta i s njim povezanoj istorijskoj odgovornosti u Mađarskoj se retko govori. To pre svega važi za ruralna područja. I tamo je 15. maja 1944. počela deportacija mađarskih Jevreja. Tri četvrtine jevrejskog stanovništva više se nije vratilo u Mađarsku, većinom su ubijeni u gasnim komorama u Aušvicu.

Pa ipak, kulture sećanja nema, a nije je ni bilo. Jevrejska kultura u mađarskoj provinciji je nestala, kuće jevrejskih porodica naselili su drugi, sinagoge su porušene. Sve je uništeno, kao da nikada nije ni postojalo.

Tajanstveni trezor

Tako je bilo i u Zalasentgrotu, gradiću na jugozapadu Mađarske. I valjda je sudbina umešala prste u to da porodica Balaš u maju prošle godine u dvorištu kuće koju su neposredno pre toga kupili, počne da gradi garažu. Bager je na tom mestu iskopao zarđali trezor. U njemu su bili predmeti njima nepoznati, ali odmah se videlo da su jedinstveni i vredni.

Kristina Eroš, istoričarka i kustoskinja muzeja u Zalasentgrotu pozvana je da dođe na lice mesta kako bi identifikovala pronađene stvari. Ona je prepoznala da se radi o jevrejskim liturgijskim objektima, ali ni ona nije znala tačno o kojim.

Nakon čišćenja i analize predmeta, utvrđeno je da se u trezoru nalaze dva para rimonima (ukrasni završeci za svitak Tore), dva pokazivača, dve oznake Tore s natpisom „Hevra Kadiša 1935“ (pogrebno bratstvo), jedna mesusa (kutijica za Sveto pismo na dovratniku), jedna kruna Tore, dva tefilina (molitvena remena), pet pari kožnih cipela i nekoliko knjiga na nemačkom jeziku. U kući u čijem je dvorištu sve to pronađeno do 1899. bila je jevrejska osnovna škola.

Kristina Eroš kaže za DW da su pronađeni predmeti zaista jedinstveni. Slični u Mađarskoj još nikada nisu pronađeni. Pronađeno je zlato i novac, ali liturgijski predmeti i cipele nikad. Knjige su, međutim, toliko oštećene da više ne mogu da budu restaurirane.

Restauracija cipela

To da takvi predmeti nikada do sada nisu pronađeni u Mađarskoj potvrđuje i Žužana Varheji, restauratorka Mađarskog nacionalnog muzeja. Pronađene cipele trenutno se nalaze u frižideru u Centru za restauraciju muzeja. U prilično lošem su stanju – gotovo 80 godina su bile u vlažnoj zemlji u trezoru.

Na leto bi cipele trebalo da budu osušene, očišćene, pa će se proveriti materijal. Nakon toga će studenti sa Univerziteta primenjene umetnosti da ih restauriraju, delovi koji nedostaju biće zamenjeni i biće pripremljene za izlaganje. Tek tada će moći da budu vraćene u Zavičajni muzej u Zalasentgrotu. Nije poznato komu su cipele pripadale.

Jevrejska zajednica u Zalasentgrotu

Aškenaske jevrejske porodice koje potiču iz Austrije i Nemačke trajno su se naselile u Zalasentgrotu u 18. veku, nakon što su iz Mađarske proterani Turci. U tom gradu ćivela je najveća jevrejska zajednica u tom regionu. Mnogi Jevreji bili su vlasnici mlinova, trgovci tekstilom ili vinom. Krajem 18. veka, zajednica je izgradila i sinagogu. Ona je srušena 1955, tokom komunističke vladavine. Nažalost, do danas nisu pronađene nikakve fotografije na kojima bi moglo da se vidi kako je sinagoga izgledala.

U 19. veku je u tom gradiću oko 20 odsto stanovništva bilo jevrejskog porekla, a 1923. tu je živelo 113 jevrejskih porodica koje su postupno asimilovane. Petnaestog maja 1944, tri meseca nakon što su u Mađarsku umarširale trupe nacističke Nemačke, jevrejske porodice iz tog regiona oterane su u geto u Zalasentgrotu, a 16. juna transportovane su u geto žandarmerijskog okruga Zalaegerseg. Dve nedelje kasnije, vozovi su počeli da ih odvoze u smeru logora smrti Aušvica.

Između 15. maja i 8. jula 1944. iz Mađarske je u logor Aušvic-Birkenau deportovano oko 437.000 Jevreja iz Mađarske. Oko 320.000 ubijeno je odmah u gasnim komorama logora, a 110.000 bilo je na prisilnom radu u logorskom kompleksu. Poslednji rabin iz tog mesta Adolf Hirtenštajn je imao 96 godina kad je deportovan zajedno sa svojom zajednicom. Prema izveštajima očevidaca, on je umro još tokom transporta u logor, tako da nije doživeo pakao Aušvica.

Poslednji potomak ljudi koji su preživeli Holokaust

Danas 69-godišnji Des Bonihard jedini je potomak ljudi iz Zalasentgrota koji su preživeli Holokaust. On je čuvar jevrejskog groblja i poseduje knjigu Udruženja Hevra Kadiša, pogrebnog bratstva. Ni on ne zna kome bi mogli da pripadaju predmeti pronađeni u trezoru. A ni o Holokaustu ili životu Jevreja u tom mestu on ne može mnogo toga da ispriča. Njegovi roditelji su preživeli Holokaust, ali o tome u kući nije smelo da se govori.

Njegova majka je bila na prisilnom radu u fabrici aviona blizu Berlina i kasnije je prebačena u Aušvic, a njegov otac je bio na prisilnom radu na više mesta na području Karpata. Krajem Drugoga svetskog rata bio je u logoru Mauthauzenu i u aprilu 1945. učestvovao je u maršu smrti od Mauthauzena do Gunskirhena. Roditelji su se venčali 1944: otac je na jedan dan pušten s prisilnog rada u Sarvaru i došao je u geto gde se oženio Desovom majkom.

„Kad smo već malo porasli, pitali smo oca zašto nam o tome ništa ne pričaju. Njegov odgovor mi i danas zvoni u ušima: ’Da ne mrzite ljude’“, kaže Des.

Dede i bake nije imao, porodica nije bila velika. Iz logora se živa vratila samo tetka, sestra njegove majke. To je ostavilo duboke tragove. „Ja to zovem bolešću Holokausta. S druge strane, mi sve doživljavamo s određenom lakoćom, život ne uzimamo tako ozbiljno, nakon svega što nam se dogodilo.“

Na jevrejskom groblju, ispred spomenika žrtvama Holokausta, Des izgovara još jednu rečenicu: „Ja ne pitam ko su krivci, ali ono što se dogodilo ne mogu čovečanstvu da oprostim.“

Od 400 deportovanih osoba, samo sedam se vratilo u Zalasentgrot. Danas samo još jevrejsko groblje i spomenik žrtvama Holokausta čuvaju tragove nekada bujnog Jevrejskog života. Grobovi, kipovi i nadgrobne ploče – to je sve što je ostalo.

Od vlasnika predmeta pronađenih u trezoru ili nekih njihovih potomaka nema ni traga. Ali, jedno pitanje se stalno nameće: zašto bi neko u trezor sakrio cipele? Možda su oni koji su ih nosili verovali da će se uskoro vratiti, pa da će moći ponovo da obuju te dobre cipele. Poslednja tragična nada na putu u smrt.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.