Margot Fridlender sa 102 godine na naslovnici Voga

Žena koja je preživela užas Holokausta kao „covergirl“ na naslovnoj strani modnog časopisa? Nije li to pomalo bez poštovanja obzirom na život i patnju Margot Fridlender? Nije.

Pošto ova žena ima šta da kaže, ona je jedan od najvažnijih živih svedoka Holokausta. Njen životni projekat je da priča o onome što je doživela i preživela – uvek prijateljski, puna dobrote i milosrđa, bez upiranja prstom. Ona to radi protiv zaborava, za više humanosti.

Kada pogledate istoriju naslovnica Voga (Vogue) u različitim zemljama u kojima časopis izlazi, često možete pronaći primere koji pokazuju da Vog želi da bude više od blistavog i glamuroznog časopisa – postavlja teme i stavlja neobične, zanimljive i važne ljude u centar pažnje.

Bilo da se radi o Hariju Stajlsu, prvom muškarcu koji je fotografisan u britanskom Vogu – u ženskoj odeći – da prenese kvir stav prema životu, bilo da je to pakistanska aktivistkinja i dobitnica Nobelove nagrade za mir Malala Jusafzai, ili 106-godišnja filipinska umetnica tetovaže Kalinge Apo Vangod ili pak bračni par Volodomir i Oksana Zelenski.

„Budi čovek!“

I danas, Margot Fridlender, koja je preživela strahote nacizma i do danas neumorno prenosi svoju poruku ljudima: „Ne gledajte šta vas razdvaja. Pogledajte šta vas spaja. Budite ljudi, budite razumni“, kaže u novom broju nemačkog Voga.

Govori učenicima na školskim časovima ili u nemačkom Bundestagu. Redovna je gošća komemorativnih događaja posvećenih Holokaustu. Dobitnica je visokih priznanja, kao što su Savezni krst za zasluge i počasni doktorat Slobodnog univerziteta u Berlinu.

Ali Fridlender je 2010. godine u dokumentarcu „Dug put kući“ (A long way home) u koprodukciji DW rekla da više voli da bude u školama, jer je „neverovatno“ kako je tamo slušaju.

Još se tačno seća kako je počelo

U okviru ove misije, Vog, zajedno sa Margot Fridlender, šalje jasan signal. Pomeranje društva udesno, rastući antisemitizam u Nemačkoj – Fridlender sve to sa zabrinutošću posmatra.

Naravno da je svesna šta se dešava u našem društvu, kaže ona za Vog. Da je sve više mladih privučeno desničarskim sloganima Alternative za Nemačku, da se pojačavaju antisemitski napadi i da se političari prebijaju na ulici.

Imala je dvanaest godina kada je Hitler došao na vlast. Još uvek se seća tačno kako je počelo. Zato želi da govori. Takođe u ime žrtava koje više ne mogu da govore.

Margot Fridlender je rođena kao nemačka Jevrejka u Berlinu 1921. godine. Njenu porodicu su ubili nacisti, nju samu Nemci su neko vreme skrivali u Berlinu, ali je 1944. pala u kandže Gestapoa i deportovana je u koncentracioni logor Terezijenštat.

Tamo se ubrzo nakon oslobođenja udala za svog muža Adolfa Fridlendera. Sa njim je emigrirala u SAD. Umro je 1997.

Godinama kasnije odlučila je da se vrati u Berlin, uprkos sumnjama da li je bila dobra odluka da se vrati u zemlju počinilaca zločina. Svojim memoarima iz 2008. „Pokušaj da stvoriš svoj život“ putovala je širom zemlje kako bi proširila svoju poruku.

Modno osvešćena žena

Ali Vog ne bi bio Vog ako bi preskočio modni aspekt života Margot Fridlender. Kao mlada žena, sanjala je da postane krojačica i modna dizajnerka.

Godine 1936. upisala je berlinsku školu za umetnost i zanat i učila modni i reklamni crtež. Često je sedela u berlinskim kafićima na glamuroznom bulevaru Kudamu i posmatrala šik odevene žene, kaže ona za Vog. Želela je da sama dizajnira odeću i imala je velike planove. Školovala se za krojačicu – ali Holokaust je sve promenio.

Do danas je, međutim, Margot Fridlender bila i ostala modno osvešćena žena, čiji ormar zauzima veliko i važno mesto u njenom stanu u berlinskom domu za stare, kako je Vog primetio sa velikim interesovanjem.

Pored vintidž odeće koju Fridlender još uvek nosi, možete pronaći i odeću i predmete poznatih dizajnera.

Fotosesija za Vog održana je u Botaničkoj bašti Slobodnog univerziteta u Berlinu. Margot Fridlender je fotografisana u haljinama jarkih boja sa cvetnim šarama, uvek nasmejana i prijateljskog pogleda.

Njen omiljeni komad je, međutim, poslednja uspomena na njenu majku. To je velika ogrlica od ćilibara koju nosi u važnim prilikama. Ogrlica privlači pogled, ali je i neka vrsta stava – više od mode.