Mala, ali ugledna zajednica

Prema popisu stanovništva iz 2011. u Hrvatskoj živi 509 Jevreja po nacionalnosti, dok je religijskih jevreja 536. Procenjuje se da cela jevrejska zajednica ima oko 2.000 članova rasutih u 57 gradova i opština. Možda je upravo ta malobrojnost pridonela činjenici da su brojne predrasude o Jevrejima, svojstvene fašističkim režimima, preživele do danas, pa se još uvek u raspravama čuje kao su svi Jevreji izrazito bogati te da jevrejski lobi upravlja svetskim i društvenim procesima.

Ako postoji mržnja prema Jevrejima, ne treba je odvajati od mržnje prema Srbima, političkim neistomišljenicima, migrantima ili homoseksualcima. U Hrvatskoj, lako je zaključiti, svako svakoga mrzi, a razlozi za to kao da više nisu ni potrebni.

„Rekla bih da društvo ide prema fašizaciji pa antisemitizam dolazi u tom paketu. Mislim da on u svakodnevnom životu nije primetan, ali je vidljiv na nekim manjim internetskim portalima. Puni su mržnje, a neki od njih su izrazito antisemitski", ispričala nam je Sanja Zoričić-Tabaković, predstavnica  jevrejske nacionalne manjine grada Zagreba s kojim smo stupili u kontakt preko Jevrejske opštine Zagreb. „Čita li to ko ili je reč o skroz marginalnim pojavama o kojima malo ljudi zna? Ako i jesu marginalni, to nije nevažno. Laži plasiraju kao činjenice. Antisemitizam kod nas uvek ide s desničarenjem, buđenjem ustaštva. Zato nas to kao zajednicu jako brine."

Država ne kažnjava negiranje holokausta

Naša sagovornica kaže da takvi mračni portali pojedinačno možda i nisu važni, no da rast njihovog broja pokazuje određeni zabrinjavajući trend. „Očito opšta atmosfera pogoduje tome. Uzmite ploču u Jasenovcu (s ustaškim pozdravom, op. a.) nedaleko od ustaškog logora. Od države se očekuje reakcija koja izostaje pa to otvara prostor za zabrinjavajuću poruku."

Negiranje holokausta zadnjih se godina ni ne krije. Zoričić-Tabaković ga vidi i u filmu Jakova Sedlara o ustaškom logoru Jasenovac. „To je pravi falsifikat. On ne bi bio toliko važan da Sedlar nije dobio nagradu Grada Zagreba. Nije rečeno da ju je dobio za taj film, ali nagrada je usledila nakon filma. Negiranje žrtava i zločina Jasenovca jeste negiranje holokausta. Tamo je ubijeno 15 000 Jevreja, to je za našu zajednicu ogromna brojka. A o drugim logorima koji su bili u Hrvatskoj se uopšte ni ne govori."

Sanja Zoričić-Tabaković kaže da je izrazito teško očuvati jevrejsku kulturu u Hrvatskoj. „Daleko od toga da nas netko sprečava. Ali nakon holokausta smo devastirani i svedeni smo na 20 odsto jevrejske zajednice koja je postojala pred Drugi svetski rat pa je problem naša malobrojnost." Dodaje, uprkos tomu, doprineli su puno hrvatskoj kulturnoj sceni pa nabraja vredan dokumentacioni centar, Zbirku Judaike, Šoa akademiju koja doprinosi promovisanju ljudskih prava i tolerancije, Kulturno društvo Miroslav Šalom Freiberger koje okuplja intelektualni krem Zagreba te nekoliko ustanova poput staračkog doma i vrtića koje većinski koriste nejevreji. „To zahteva jako veliki trud, jer nas je tako malo. Ali mislim da pridonosimo poboljšanju društva u kojem živimo", govori nam Zoričić-Tabaković.

Jevrejska škola – mesto tolerancije

Iako se često o Jevrejima govori u kontekstu negiranja ljudskih prava i negativnih društvenih dinamika, pozitivnih primera je napretek. Među njima je i Osnovna škola Lauder-Hugo Kon iza koje stoji Jevrejska verska zajednica Bet Israel, a koja se svojevremeno odvojila od Jevrejske zajednice Zagreb. Naši sagovornici Danijela i Krešimir po nacionalnosti su Hrvati, no svoje su dvoje dece upisali upravo u ovu školu.

Odmah ističu kako jevrejsku privatnu školu većinom pohađaju nejevrejska deca i da je, uz znanje, uvažavanje različitosti postavljeno kao prioritet. „Školski program je isti kao i u drugim školama, uz hebrejski jezik i kulturu. Ostavimo decu ujutro u školi u kojoj ona mogu, uz nadzor i slobodne aktivnosti, ostati do pet popodne. U školi nema veronauke. Dođe rabin za praznike, ali ako si normalna osoba i ako si spreman prihvatiti druge kulture, to ti je potpuno normalno. Uvek čestitaju Božić, Uskrs i druge katoličke praznike. Sve se uvažava." Danijela kao pozitivan primer međusobnog uvažavanja ističe slavljenje rođendana nedeljom, a ne na šabat. „Važno nam je da sva deca budu zajedno."

Od negativnih komentara sa kojima se susretala Danijela na prvo mesto stavlja tvrdnje da su Jevreji škrti. „Možeš li verovati da ljudi govore da mrze Jevreje zato što su škrti? Zgražavaju se kao da su vanzemaljci! A to govore obrazovane osobe. Odgovaram im da nisu škrti, već poslovni i da znaju da raspolažu sa novcem."

Štedljivost i skromnost

Situacija tim čudnija, kaže Danijela, što bi isti ti roditelji bez problema upisali decu u, recimo, italijansku školu, dok se u jevrejskoj školi nastava odvija na hrvatskom jeziku. „Moja deca uče još engleski, francuski i nemački, uz obavezni hebrejski. Uz to imaju brojne radionice koje senzibilizuju decu po pitanjima tolerancije. Moj sinovi ne govore da mrze, da će nekoga ubiti ili nešto slično. Kad neko kaže – Cigani - ispravljaju ga da je reč o Romima. Kamo sreće da smo svi takvi!"

Ovi roditelji ni trenutak nisu požalili što su decu upisali u jevrejsku školu za koju kažu da je po mnogim elementima vodeća u obrazovanju. „Jako vole pilot-projekte. Prošle godine su pokrenuli nulti razred, vodili su ih od muzeja do pošte. Između ostalog, moj je predškolac napravio i bankovnu karticu", pričaju kroz smeh i navode kako bi bilo dobro da malobrojni hrvatski Jevreji sve ostale nauče finansijskoj odgovornosti, umesto da im se to uzima za zlo.

„Iznenadilo me je i da decu poučavaju skromnosti. Učili su decu kako da obnavljaju stari nameštaj, kako od staroga napraviti nešto novo. Iako su se preselili na elitniju lokaciju, škola nije elitistička i ne vidi se koliko ko ima novca", priča nam Danijela uz poruku kako joj je važna dobrobit njene dece, dok se s negativnom komentarima preterano ne zamara. A među tim dobrobitima je, zaključuje ona - vrednost odrastanja u multikulturnoj sredini punoj uvažavanja,.