Makron voli veliku koaliciju
5. decembar 2017.
Samo dva dana nakon izbora u Nemačkoj, predsednik Emanuel Makron je u jednom govoru na univerzitetu u Sorboni je zabio u zemlju jedan važan kolac svoje evropske politike. Zna se da se on zalaže za zajednički budžet evrozone, za zajedničkog ministra finansija, evropski porez na finansijske transakcije i još ponešto. Ali, bez Nemačke, pojasnio je Makron, ništa od toga ne može da se ostvari. No, kakvu on to Nemačku hoće? Dokle god su Liberali učestvovali u preliminarnim pregovorima o velikoj koaliciji u Berlinu, to je izgledalo nerealno. Evropa neće postati jača „tako što ćemo otvoriti nove džakove s novcem koji će smanjiti podsticaje za solidnu budžetsku politiku“ – tim rečima je poslanik Liberala u Evropskom parlamentu Aleksander Graf Lambsdorf odbacio Makronove ideje.
Pročitajte još: Ključni gubitnik izbora
Sada, kada je sve verovatnije da će biti formirana nova velika koalicija CDU/CSU i SPD, Makron je sav ozaren. „Velika koalicija je od početka bila rešenje koje je želeo Emanuel Makron“, kaže Kler Demesme, ekspertkinja za Francusku pri Nemačkom društvu za spoljnu politiku. Predsednik nije toliko oduševljen kancelarkom, koja njegove ideje nije odbacila, ali nije njima ni oduševljena; njegove nade počivaju pre svega na Socijaldemokratama.
Šulc: mi imamo svoju cenu
U poslednje vreme šefu SPD Martinu Šulcu često zvoni telefon: Makron zove. On ne samo što tera Šulca da uđe u novu vladu sa Demohrišćanima, već i da u takvom savezu podrže njegove reformske predloge za Evropu, kao što je to Šulc rekao za „"Frankfurter algemajne zontagscajtung“. „Garantija državne zaštite, koju su radnicima nekada izborile Socijaldemokrate, može biti obnovljena samo evropeiziranom socijaldemokratijom, a ne u solo-akcijama Francuske ili Nemačke“, dodao je Šulc.
Predsednik SPD, koji je donedavno bio kategoričan protivnik ponovne saradnje sa Merkelovom, menja stav, ali navodi i cenu koju bi Unija za to morala da plati: „Pozitivan odgovor na Emanuela Makrona će biti jedan od ključnih elemenata u pregovorima sa SPD“, rekao je Šulc za magazin Špigel, dodavpi da nemačka evropska politika mora da se promeni. Da mora postati ofanzivnija. Kao i Makron, Šulc traži ništa manje od „novog osnivanja Evrope“.
„Nemci koji plaćaju za druge“
Ali, da li bi Socijaldemokrate kao novi stari partner kancelarke Merkel zbilja mogle da nanovo urede evropsku politiku? I da li oni to hoće? „Makronu je najvažnije ko će biti ministar finansija“, kaže Kler Demesme – jer, to je funkcija koja ima ključnu ulogu u njegovim planovima o reformi evrozone i evropske odbrambene politike.
Pročitajte još: Paralisana Nemačka
No, Makron mora računati i sa jakim otporom, pre svega u redovima CDU/CSU. Potpredsednica CDU Julija Klekner je nedavno rekla: „Mi smo protiv zajedničkog preuzimanja dugova drugih zemalja. To smo dužni našim poreskim obveznicima“. I Kler Demesme potvrđuje da je u pitanju „osećaj koji je vrlo rasprostranjen među Nemcima“, a ne samo među Demohrišćanima i Liberalima – da Nemci treba da plaćaju za Francuze.
Doduše, nije baš ni da je Makron od CDU glatko dobio „korpu“ – Julija Klekner je, nakon što je kritikovala francuske planove, ipak rekla: „Inače smo otvoreni za sve predloge o Evropi, pa i one gospodina Makrona. Sve će biti pojedinačno razmotreno“. Pri tome je dobro to što „Makron ozbiljno shvata reforme“, kako to kaže Demesmejeva – dugo su nemački političari odbacivali dalje integracione korake u Evropi govoreći da francuski političari izbegavaju da sprovedu reforme u svojoj zemlji. Sada su ubeđeni da to više ne važi.
U pitanju je više od novca
Ako postoji Makronov predlog koji bi i SPD i Demohrišćani mogli da podrže bez problema, onda je to transformacija Evropskog stabilizacionog mehanizma ESM u evropski monetarni fond. Ni razlike u mišljenjima nisu fundamentalne prirode: kancelarka tako ne odbacuje u potpunosti ideju o evropskom budžetu, ali ga vidi radije kao fond sa manje od sto milijardi evra nego kao pravi budžet koji se donosi jednom godišnje.
Pročitajte još: Makron - spasilac ili mučitelj
Kler Demesme smatra da su u Berlinu svesni da Nemačka i Francuska treba zajednički da delaju. Prvo, situacija u Evropi je, kako kaže, zbog uspona „populista“ zabrinjavajuća. Osim toga, prilika da se nešto učini neće se pružati doveka. Sada valja razmisliti o tome šta bi bile alternative, uključujući i mogućnost da se ništa ne promeni. Ova analitičarka kaže da je od pitanja „zašto da plaćamo za Francuze“ važnije pitanje: „Kako zamišljamo budući zajednički život u Evropskoj uniji. Da li je to samo koegzistencija u kojoj je svaka država odgovorna za sebe, ili je to zajednica solidarnosti?“ To je po njoj pravo pitanje – „a na njega trenutno uopšte nema jasnog odgovora“.