Majkl Džekson: Na zidu
24. mart 2019.
Rein Volfs, intendant Bundeskunsthale u Bonu gde je upravo otvorena izložba - Majkl Džekson: Na zidu, priznaje da nije nikada bio na koncertu Majkla Džeksona niti ga je ikada video uživo. On ne voli tu vrstu muzike, ali Majkla Džeksona je prosto nemoguće ignorisati kao fenomen koji je obležio kraj 20. i početak 21. veka.
Za njega je vezano bezbroj superlativa - kada se radi o komercijalnom uspehu njegovih pesama i nagradama. Da li je Majkl Džekson najveći zabavljač svih vremena? Nekurnisani Kralj popa - sigurno!
„Leaving Neverland"
Diskusija o tome šta je on sve postigao u poslu kojim se bavio će se nastaviti… Ali ona je trenuto u senci jedne druge, ponovo rasplamsane diskusije o njegovom privatnom životu i optužbama za seksulano zlostavljanje dečaka.
Povod je četvoročasovni dokumentarni film „Leaving Neverland" (Napuštajući Nedođiju) koji je 25. Januara premijerno prikazan na Sandens festivalu, a početkom marta i široj američkoj publici. U vreme kada na videlo izlaze bezbrojni slučajevi seksualnog zlostavljanja dece u katoličkoj crkvi i drugim organizacijama, javnost senzibilizovana metoo kampanjom je spemnija da poveruje protagonistima filma, i sigurno podeljena više nego ikada. Jer, ti navodi, optužbe da je Majkl Džekson seksualno zloupotrebljavao dečake - uopšte nije nova. Prvi put se pojavila još pre 25 godina, a važno je i ovo: Majkl Džekson je 2005. na sudu oslobođen svih optužbi.
Organizatori izložbe koja je osmišljena mnogo pre ovog skandala i koja je 2018. već bila postavljena u Londonu i Parizu, zbog toga su program dopunili tekstom koji uvodi u izložbu i u kojem se kaže da ih taj film nije ostavio hladnim. „Optužbe koje u tom filmu iznose navodne žrtve su šokantne. Mi tu temu ne želimo da isključimo. Važno je govoriti o opasnosti seksualnog nasilja i seksulanog zlostavljanja. Zbog toga će tokom trajanja izložbe publici na raspolaganju biti osoba s kojom se o tome može razgovarati. Na taj način ostajemo otvoreni za diskusiju i kritiku."
Pored toga biće organzaovne podijumske diskusije, a jedna o Obožavanju, moći i zlouptrebi će biti održana 7. aprila, dan posle prikazivanja filma Leavnig Neverland na nemačkoj privatnoj televiziji.
Ne možemo ga izbrisati
Intendat Volfs je na otvaranju rekao da je „Džekson jedna od velikih ikona medijskog doba. Mislim da bi bilo pogrešno kada bismo ga posle svega izbrisali. Mi moramo da se suočimo sa njegovom životnom pričom i da iz toga izvučemo pouku." On je istakao da ovo nije omaž Majklu Džeksonu već poziv na diskusiju o čoveku čiji su lik i delo neodvojivi i predstavčljaju svojevrsno umetničko delo (Gesamtkunstwerk).
Majkl Džekson je očigledno inspirisao mnoge savremene umetnike, i moglo bi se reći da je izložba sveobuhvatna - 134 umetnička dela od 53 umetnika. Od važnijih dela nedostaje samo skulptura Džefa Kunsa (Michael Jackson and Bubbles, 1988) koja je „osetljiva" pa se ne pozjamljuje. Zato je u Bonu centralni eksponat „citat" te skulpture Pola Mekartija - po meni nešto stvarno veoma ružno. Zlatna boja je citat Kunsa, ali predimezionirane glave Majkla i majmuna deluju veoma odbojno.
Američki kraljevi
Umetničko posmatranje, odmeravanje i skladištenje Majkla Džeksona započeo je niko drugi do ikonotvorac Endi Vorhol - ovde predstavljen sa više Džeksonovih portreta. A tu je i sadržaj nekih od njegovih 600 vremenskih kapsula: Muzički magazin Roling stoun br. 81, od 29.aprila 1971. na čijoj naslovnici se vidi simpatičan i ozbiljan tamnoputi dečak i tekst „Zašto ovaj jedanasetogodišnjak ne ide na vreme na spavanje?".
Ili pozivnica za žurku Triler, 7. Februara 1984 u Američkom Muzeju istorije prirode - koja je ispisana na paru belih rukavica.
Tu je i fotografija ove dvojice Amerikanaca: Vorhol bled i izblajhane, bele kose - dakle prepoznatljiv, a Džekson lep, mlad Afroamerikanac bujne kose - dakle neprepoznatljiv.
Majkl Džekson je rođen 29. avgusta 1958. kao osmo od desetero dece Džoa i Ketrin Džekson. Otac je bio bokser, radio u livnici i svirao gitaru u ritam&bluz grupi. Majka je veoma pobožna članica Jehovinih svedoka koja je nekada sanjala o karijeri kantri pevačice. Živeli su u maloj kući u Geriju, industrijskom naselju nedaleko od Čikaga.
Sa samo 5 godina, Majkl se kao pevač priključuje braći koju je otac 1961. organizovao u grupu i čije je probe i nastupe vodio čvrste ruke. Od 1965 se zovu Džekson 5. a Majkl je glavni pevač. Ubrzo osvajaju takmičnje za talente koja su u to vreme u Americi bila veoma važna odskočna daska za dalju karijeru. 1969. Se cela porodica seli u Los Anđeles. Sa samo 13 godina, Majkl Džekson počinje solo karijeru. I tako dalje…
Sve je urađeno na vreme - wunderkind, genije je otkriven i negovan na najbolji mogući način. Dijamant je izbrušen. Živeo je 50 godina, od toga 45 pred očima javnosti.
Na izložbi se vide njegova razna lica: Dečak, pa mladić koji nije do kraja razvio muževne crte i tamna boja kože - s vremenom su ustupali mesto jednoj beloj feminiziranoj osobi. Kako je stario, sve više je izgledao nestvarno. Majkl Džekson je čovek koji se pred očima svetske javnosti transformisao kao niko drugi i ostao enigma. On kao umetničko delo je bolji od svega što može da se vidi na ovoj izložba koja ga ne razotkriva niti diže u nebesa… Ovo je Evropa. A Amerika! Tamo je sve predimenzionirano.