Magla u Briselu
23. jun 2018.
Predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači sastaće se u nedelju u Briselu u okviru procesa dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Pred sastanak atmosfera je gotovo uobičajno maglovita: Tači govori o neophodnosti definisanja teritorijalnog suvereniteta Kosova, Vučić o borbi za srpske interese, a EU je, kao i obično, neodređena. Da bi magla oko dijaloga bila još gušća pobrinuo se kosovski parlamet koji predsedniku Hašimu Tačiju nije odobrio mandat da pregovara sa Beogradom.
Mračni oblak nad dijalogom stoji i zbog praktične blokade tehničkih pregovora dve strane zbog odbijanja Prištine da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, što je prioritet za Beograd, dok se ne reše druga pitanja kao što je recimo energetika. Zato ni ne čudi izjava glavnog pregovarača Srbije u tehničkom dijalogu sa Kosovom Marka Đurića da od ove runde dijaloga ne očekuje ništa.
”Ne očekujem ništa od tih razgovora. Ako imate onakve užasne izjave Tačija, Hotija i Hodžaja kada pričaju o KiM kao o njihovoj teritoriji, a nije ni milimetar njihov, jasno vam je da nisu spremni ni za kompromis, ni za dijalog, pa nema razloga da nešto posebno očekuje”, kaže Đurić.
Pravno obavezujući sporazum kao krov na kući bez zidova
Nije tajna da Srbija i Kosovo tokom svih godina koliko se vodi dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem EU imaju dijametralno suprotne stavove kada je status Kosova u pitanju. Potpuno drukčija viđenja Beograda i Prištine postojala su i postoje kada je reč o postignutim dogovorima iz Briselskog sporazuma. Sve to vreme EU se nije mešala u razjašnjenja šta je tačno dogovoreno. Zato je pet godina od potpisivanja sporazuma on i dalje najvećim delom sporan: neprimenjen ili nedovoljno funkcionalno primenjen na terenu.
U takvoj situaciji šefica EU diplomatije Federika Mogerini pokrenula je paralelni dijalog o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa dve strane koja bi, prema njenom kalendaru, trebalo da rezultira pravnoobavezujućim sporazumom najdalje u narednih godinu i po dana, a po mogućstvu do kraja njenog madata na čelu EEAS. Sem tog vremenskog EU kao posrednik u dijalogu Srbiji i Kosovu nije ponudila mnogo važnji sadžajni okvir u kome bi finalni sporazum trebalo da bude postignut. Zvanično na dvema stranama je da se oko toga dogovore, a svedoci smo kako je to ranije izgledalo.
Tako će na sastanku Vučića i Tačija 24. juna na agendi biti i sveobuhvatna normalizacija i presek stanja u do sada postignutim sporazumima. Ista agenda bila je i na prethodnom sastanku Vučića i Tačija sa Federikom Mogerini koji se održao tačno pre tri meseca. Dva predsednika su tada potvrdila svoju posvećenost procesu, a šefica EU diplomatije Federika Mogerini ih podsetila da je dalji napredak neophodan.
Još se nije ni osušilo mastilo na ovakvom zaključku Evropske službe za spoljne poslove kada su građani i Srbije i Kosova bili suočeni sa slikama brutalnog hapšenja direktora Kancelarije za KiM u Vladi Srbije Marka Djurića na Kosovu, međusobnim pretnjama na liniji Beograd Priština pa i pominjanjem upotrebe vojske. Sve to govori o tome kako je do sada postignuti napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova ipak na ”staklenim nogama” i da bi EU kao posrednik u procesu dijaloga trebalo da prestane da gleda samo u svoju agendu i ozbiljnije sagleda situaciju na terenu.
Da li će 2018. biti godna zamaha ili blokade Zapadnog Balkana?
Ono što još treba imati u vidu pred novu rundu razgovora Beograda i Prištine jeste i trenutak u kome se on odvija, a koji se odnosi na proces proširenja EU.
Kad su se poslednji put predsednici Srbije i Kosova sreli sa šeficoma EU diplomatije bilo je to na marginama samita EU Zapadni Balkan u Sofiji. Federika Mogerini tada je poručila da je u cilju sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova neophodan ”definitivni progres u narednom periodu” povezavši to sa 2018. godinom koja je od strane Brisela označena kao godina zamaha u procesu proširenja na Zapadni Balkan. Međutim i Beograd i Priština, čiji je evropski put u najvećoj meri uslovljen normalizacijom međusobnih odnosa, ali i ceo region Zapadnog Balkana, trenutno su suočeni sa mogućnošću da se ”godina zamaha” pretvori u svoju suprotnost zbog raspoloženja pojedinjih zemlja članica EU prema približavanju regiona EU porodici.
Francuska i Holandija samo su neke od zemlja koje i pored postignitih traženih reformi i istorijskog sporazuma Skoplja i Atine o imenu i dalje drže ”na ledu” početak pristupnih pregovora Tiranu i Skoplja. Ukoliko sledeće nedelje ne dođe do konsenzusa zemlja članica, kredibilitet politike proširenja biće ozbiljno poljuljan. U takvim uslovima Kosovu, kome je i do sada manjkalo volje oko dijaloga sa Beogradom, i Srbiji koja i sama ima problema da objasni šta dobija za ono što joj je već uzeto, biće mnogo teže da rasteraju maglu nad zajedničkim stolom u Briselu.