Loša vest iz farmaceutske industrije
4. avgust 2018.
Dve godine je prošlo otkako je švajcarski Novartis najavio „borbu protiv super-bakterija“. Koncern i druge vodeće kompanije u branši pozivali su na akciju. Treba formirati „globalni front protiv nastanka infekcija rezistentnih na lekove", stajalo je u saopštenju Novartisa. Jer, radi se „o jednoj od najvećih opasnosti za svetsko zdravlje“.
Novartis se sada povukao iz te borbe. Kompanija je obustavila razvoj novih lekova protiv bakterija otpornih na antibiotike. Oko 140 zaposlenih u SAD je dobilo otkaz. Obustavljen je i razvoj novih lekova protiv virusa. U jednom saopštenju, Novartis objašnjava da će svoje resurse objediniti u drugim oblastima. Novi šef koncerna, Vas Narsimhan, nedavno je naglasio značaj novih lekova protiv raka i srčanih oboljenja. Obe oblasti važe za znatno unosnije.
Razvoj antibiotika težak i manje unosan
Prema oceni Saveza istraživačkih farmaceutskih kompanija (VfA) razvoj novih vrtsta antibiotika je težak. Za to su sada neophodna znatno veća sredstva nego krajem prošlog veka. Istovremeno su mogućnosti zarade male, zato što se od lekara izričito traži da nova sredstva shvate kao “rezervne antibiotike”. Njih bi dakle trebalo što manje prepisivati, kako bakterije i na te lekove ne bi velikom brzinom razvile rezistentnost.
Na upit medijske kuće NDR, Novartis odgovara da finansijski dobro stoji, ali da sredstva „nisu beskonačna“. „Moramo dugoročno da razmišljamo i da se koncentrišemo na oblasti koje su, prema našem mišljenju, najpogodnije i koje će imati pozitivan efekat na pacijente", navode iz kompanije. Novartis je jedan od tri najveća farmaceutska proizvođača u svetu – sa oko 124.000 zaposlenih i godišnjim obrtom od preko 40 milijardi dolara.
"Nije dobra vest"
S obzirom na globalni problem sve veće rezistencije, povlačenje Novartisa iz daljeg istraživanja u toj oblasti „nije dobra vest", kaže Mark Brenštrup iz Centra za istraživanje infekcija u Helmholcu. To pokazuje „da uslovi za istraživanje i razvoj novih lekova u toj oblasti za velike farmaceutske kompanije i dalje nisu dovoljno atraktivni". I farmaceutski gigant „AstraZeneca" pre oko dve godine je obustavio razvoj novih antibiotika. Niz drugih velikih koncerna to već odavno više ne radi.
Lekar Čan Imirzalioglu iz Nemačkog centra za istraživanje infekcija kaže da je za žaljenje svako povlačenje farmaceutskih firmi iz oblasti istraživanja infekcija, posebno razvoja novih antibiotika. „U doba sve veće rezistentnosti na antibiotike, razvoj u ovoj oblasti je najveći prioritet.“
Potrebni globalni napori
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Ujedinjene nacije, G20, kao i bivši nemački ministar zdravlja Herman Gree, uvek iznova su naglašavali koliko je važan razvoj novih antibiotika – s obzirom na sve veći broj bolesti čiji su uzrok multirezistentne bakterije. Procenjuje se da zbog tih bakterija već sada u svetu godišnje umire 700.000 ljudi.
I predsednik Nacionalne akademije nauka Leopoldina iz Halea, Jerg Haker, zato sa zabrinutošću gleda na odluku farmaceutskog koncerna. Haker za NDR doduše naglašava da kompanije poput Novartisa naravno imaju slobodu da odlučuju u kojim oblastima će raditi i ulagati. Ipak naglašava da je u oblasti razvoja antibiotika neophodno „više aktivnosti“, kako bi se odgovorilo na problem sa mulitirezistentnim bakterijama. Od razvoja leka do njegovog dolaska na tržište je dug put, kaže Haker, i dodaje da farmaceutske kompanije pritom imaju važnu ulogu.
Industrijska alijansa protiv rezistentnih bakterija slabi
Ranije je delovalo da je farmaceutska industrija spremna da prihvati taj izazov. Sto malih, srednjih i velikih farmaceutskih kompanija 2016. godine se založilo za formiranje industrijske alijanse za borbu protiv rezistentnih bakterija. Zajednički su obećali veća ulaganja u istraživanje i razvoj novih lekova. Među potpisnicima su bili i koncerni Novartis i AstraZeneca. Ali oni sada izgleda više nisu spremni da nastave borbu protiv rezistentnih bakterija. Istraživanje i razvoj time sve više dolaze u nadležnost manjih kompanija i entuzijasta.
(ndr,az)