Litijum iz utrobe Zemlje – šansa ili put u propast?

Litijum je danas neizostavan u modernoj tehnologiji. Nalazi se u baterijama električnih automobila, pametnih telefona i drugim tehničkim uređajima. Ali postupak dobijanja tog metala je kontroverzan.

Najveća nalazišta litijuma su u Južnoj Americi. Tamo je ta sirovina vezana za slaništa. Slana podzemna voda upumpava se u velike bazene i kroz isparavanje pod sunčevim zracima dobija se litijum. Aktivisti za zaštitu životne sredine kritikuju tu praksu, između ostalog zbog potrošnje vode.

Evropa se dosta uzdala u nalazišta Jadarita na zapadu Srbije, ali je taj projekat nedavno zaustavljen nakon masovnih protesta meštana i ekoloških aktivista. Mnogi misle da će ipak posle izbora u Srbiji rudnik biti otvoren.

Ekološki prihvatljiviji litijum Made in Germany?

Kompanija Vulkan enerdži nudi drukčije rešenje – litijum iz Nemačke. Inženjeri obećavaju „zelenu“ eksploataciju litijuma, bez ikakvih emisija ugljen-dioksida, uz pomoć geotermalne energije u pokrajini Porajnje-Palatinat.

Termalna voda na dubinama od nekoliko kilometara dubini sadrži mnogo litijuma. Specijalnim geotermalnim procesom voda se ispumpava na površinu, a zatim se vredna sirovina filtrira.

Generalni direktor kompanije Vulkan enerdži Horst Krojter procenjuje da bi za jedan minut mogao da se proizvede litijum dovoljan za 1.300 baterija za pametne telefone. S obzirom na to da proces ne zahteva nikakvu dodatnu energiju, praktično je, tvrdi, klimatski neutralan. Nakon ekstrakcije litijuma, voda se ponovo vraća u zemlju.

U novoj laboratoriji sprovode se istraživanja za proizvodnju u industrijskom obimu. Iako još nema mašina ni potrebnih dozvola, kompanija Vulkan enerdži već je sklopila ugovore i planira da uloži 1,7 milijardi evra.

„Prva faza će nas dovesti do 40.000 tona litijum-hidroksida. To je dovoljno za oko milion automobilskih baterija godišnje. Što više projekata budemo imali, to ćemo moću više da isporučimo. Mogli bismo da namirimo nemačku potražnju“, smatra Krojter. Ali, to zavisi od toga hoće li projekat biti realizovan.

Otpor udruženja građana

Kompanija želi da od 2025. godine isporučuje željeni litijum – takav je plan. Međutim, ima i onih koji se tome protive. Više građanskih udruženja iz tog regiona ujedinilo se protiv eksploatacije litijuma. „Neshvatljivo je da ovde želi da se gradi više geotermalnih elektrana“, kaže Verner Miler iz Građanske inicijative u Landauu.

Miler pokazuje oštećenja na fasadi svoje poslovne zgrade. Pukotine su navodno nastale zbog zemljotresa 2009. i 2010. godine koje je, uveren je Miler, pokrenula geotermalna elektrana Landau. Ona se nalazi nekoliko stotina metara dalje.

Miler uredno beleži manje potrese koje su registrovali merni instrumenti postavljeni oko elektrana u Landauu i Inshajmu. Prema njegovim rečima, samo u Inshajmu je od 2009. bilo više od 160 potresa. Brojni vlasnici kuća u toj oblasti prijavili su štetu na objektima.

Rizik od zemljotresa zbog prevelikog pritiska

I Tehnološki institut u Karslrueu (KIT) takođe istražuje ekstrakciju litijuma iz termalne vode. „U oblasti gornjeg toka Rajne ima mnogo primera da su takvi procesi izazvali zemljotrese. To zahteva pažljivu procenu rizika“, kaže profesor Johen Kolb.

Opasnost predstavlja to što voda mora da bude potisnuta nazad u zemlju. Ako se pritisak previše poveća, to može da izazove zemljotres. S druge strane, veći pritisak donosi i veću produktivnost, više toplote, a i više litijuma – odnosno profita.

Kolb istovremeno ukazuje i na šanse. Tehnički proces za ekstrakciju litijuma za sada dobro funkcioniše u laboratoriji. Ukoliko se paralelno s proizvodnjom energije i toplote u geotermalnim postrojenjima ekstrahuje i litijum, kao neka vrsta nusproizvoda, čitav proces bi mogao da bude dvostruko unosan.

Zbog visokih troškova investicija, takva proizvodnja energije do sada je igrala sporednu ulogu u odnosu na druge obnovljive oblike energije.

Do sada nije izdata nijedna dozvola

Na upit nemačkog javnog servisa SWR, Ministarstvo privrede pokrajine Porajnje-Palatinat je saopštilo da je bezbednost snabdevanja sirovinama važna, ali isto tako i zaštita u slučaju kvarova.

Pokrajinska Služba za geologiju i rudarstvo do sada je izdavala samo dozvole za istraživanje litijuma. Time su načinjeni prvi koraci. Služba međutim još nije dobila konkretne zahteve za seizmička istraživanja, probna bušenja i slično.

Odgovarajuće prijave Vulkan namerava da podnese uskoro. Potreba za litijumom je nesporna i nema, kažu, potrebe za zabrinutost zbog zemljotresa: „Procesi kakvih je bilo u prošlosti, u budućnosti više neće postojati. Shvatili smo kako treba da upravljamo geotermalnim projektima, da bi oni bezbedno funkcionisali“, garantuje generalni direktor Horst Krojter.

Kritičare iz udruženja građana takva uveravanja ne smiruju: „Naravno da nas to brine. Čuli smo da ovde treba da se gradi 50 do 60 geotermalnih elektrana. A mi imamo dokaz da to dugoročno neće funkcionisati i da postoje veliki rizici i opasnosti“, kaže Miler iz građanske inicijative iz Landaua.

Proizvodnja litijuma korišćenjem geotermalne energije primamljiva je za investitore. Ali, da bi se sa proizvodnjom počelo, najpre moraju detaljno da se ispitaju svi slojevi zemlje, do velikih dubina. Kada će to biti urađeno, još uvek se ne zna.

br (swr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.