Lepo je biti kao od majke rođen
7. jun 2018.
Deca se brčkaju u vodi, buter se maže na hleb i kriške dodaju naokolo, parovi leže na suncu. Na prvi pogled – scena kao i svaka druga na nekoj jezerskoj ili morskoj plaži. No, kada se pažljivije pogleda – svi ti ljudi su goli kao od majke rođeni! To je potpuno normalno ovde na jezeru Krume Lanke u Berlinu. Niti se iko za to zanima, niti iko smatra da je taj prizor naročito seksi.
U Nemačkoj je nudizam vrlo popularan. Kultura slobodnog tela je izraz koji se u nemačkom jeziku označava skraćenicom FKK (Freie Körperkultur) i ona se može videti na tablama u brojnim banjama saunama i velnes-centrima. Sada mnogi Nemci strahuju da bi moglo doći do ograničavanja tog vida izražavanja slobode fizičke kulture.
Britanci su uštogljeniji
Političar Stranke levice, 70-godišnji Gregor Gizi, prošle godine je utvrdio da se nudistička kultura nalazi u krizi i zatražio je da se nudistima stavi na raspolaganje više javnih površina. On je rekao da je posle nemačkog ujedinjenja „pornografski pogled“ zapadnih Nemaca bio taj koji je počeo da kvari kulturu nudizma, inače vrlo razvijenu u nekadašnjem DDR-u.
Na jezero je upravo stigao jedan muškarac, biciklom, očas posla se razgolitio i uskočio u hladnu vodu. Iako me to nije nimalo šokiralo, moram da priznam da mi je bilo potrebno malo vremena da se naviknem na tako opušten stav prema golotinji.
To je možda i zato što potičem iz Škotske. Kao i u drugim delovima Ujedinjenog Kraljevstva, kod nas su ljudi više konzervativni. Onaj ko se tamo s takvom lakoćom skine u javnosti, biva odmah žigosan kao perverznjak.
A onda sam skupila hrabrost...
Mi Britanci nismo naviknuti na pogled na golo telo; ono se pojavljuje samo u reklamama, muzičkim spotovima i porno-filmovima. I zato na golo telo u sauni ili na plaži reaguju zatečeno.
Za mene je ranije bilo nezamislivo da se skinem u javnosti. A onda sam 2015. kao stipendistkinja jednog novinarskog programa došla u Berlin. Učila sam nemački i proučavala nemačku kulturu. I ubrzo shvatila da su FKK i golotnja deo te kulture.
A onda sam skupila hrabrost i, posle mnogo godina u kojima se u sopstvenoj koži nisam osećala najsrećnije, ili sam imala osećanje da je moje telo ružno i da bi trebalo da ga sakrijem, bio je to divan osećaj kada sam gola legla na drvene daske u sauni. I osetila kako se vrućina širi mojom kožom.
Uvidela sam koliko je zanimljiv koncept u kojem golotinja nema veze sa seksualnošću – niti sa potrebom da se dobro izgleda. Političar Gizi se složio sa mnom: „možda bi trebalo da na leto odete na jednu nudističku plažu. Ubrzo ćete videti da to nije stvarno erotično. Bikini može da bude erotičniji nego FKK. Nudizam vidim kao moguću protivtežu sveprisutnoj seksualizaciji u reklamama, ali i u društvu.“
Svako ima telo
Prva nemačka nudistička organizacija formirana je 1898. Čak i tada je postojao trend udaljavanja od gradova, cilj nije bila seksualizacija, već zdravlje i ideja da se čovek oslobodi stida i socijalne nejednakosti kao i nezdravog načina života u urbanim sredinama – tada je upravo počinjala industrijalizacija.
No, kao što reče Gregor Gizi, posle ujedinjenja je došlo do kontaminacije zdrave nudističke kulture seksualnim biznisom. Šteta, jer meni se dopada da živim u zemlji u kojoj se penzioneri kupaju goli, prijatelji se goli sunčaju i goli vežbaju jogu. Nikog ne zanima kako neko izgleda. Telo – to je nešto što ima svako.