Kultura, a ne nametanje svetonazora

Najavama kako neće biti kašnjenja isplata u kulturi i konstatacijom da je kultura važna jer ljudi od nje žive i zapošljavaju se u njoj, nova hrvatska ministarka kulture Nina Obuljen najavila je novu kulturnu politiku. Naime, u državi u kojoj 46 odsto građana uopšte ne pokazuje interes za knjigu (GfK, 2013), Ministarstvo kulture postalo je važnije čak i od Ministarstva privrede. Najmanje zbog kulture same, a najviše zbog pokušaja da se premetne u svojevrsno Ministarstvo svetonazora.

„Poput brojnih drugih država u tranziciji iz komunističko-socijalističkog društvenog uređenja u nešto što kolokvijalno nazivamo kapitalizmom, a što je zapravo feudalizam, Hrvatska je polarizovana na dve rovovski određene polutke koje neki od milja nazivaju fašizmom i antifašizmom, dok drugi smatraju kako je reč o sukobu levih i desnih", objašnjava u razgovoru za DW ugledna književnica Ivana Šojat. Za nju je razumljiva bitka oko Ministarstva, jer je kultura, iako sistemski zanemarivana, jedna od temeljnih odrednica svakog društva. Oba tabora, nastavlja Šojat, koriste dvostruka merila i neprimerenu retoriku pa sve s obe strane previše često više liči na hajku nego na kulturni dijalog.

Treba li država da ima sisu?

S druge strane, književna zvezda u usponu Korana Serdarević misli da većina građana, iako se poziva na faktor nacionalnog identiteta, ne vidi ulogu kulture u društvu i nema potrebu da razume zašto kulturnjaci uopšte postoje na onome što zovu državnom sisom. „Ironično, ministru Hasanbegoviću možemo da zahvalimo što je ujedinio i pojačao glas hrvatskih kulturnjaka koji su uz pomoć medija, kao jaka intelektualna svest, konačno dobili prostor i važnost koju u ostalim zemljama imaju i bez kontroverznih političara. Njegova vladavina je jednom rečju bila opasna – toliko da je učinila kulturu glasnijom od privrede."

Bivši ministar Zlatko Hasanbegović je među svojim pristalicama doživljen kao čovek koji bi trebalo da očisti resor kulture od levog i liberalnog đubreta, a kritičke novinare da gurne na tržište koje ih je već ranije grubo odbacilo. „Ako inteligencija ćuti dok politika guši kritičku svest, ko će govoriti?", pita Serdarević. „U proteklih godinu dana smo najglasniji bunt izrekli zbog odluka Ministarstva kulture i Ministarstva obrazovanja. Na neki način, nezavisno od događaja koji su usledili, kultura i obrazovanje su srušili vladu. Zvučaće patetično, ali jedini nametnuti svetonazor mora biti onaj koji štiti slobodu i moć ljudskog uma i duha. Tu ne sme biti kompromisa."

Sitniš razdora

I dok je Šojatova bila članica Povereništva za dodelu stimulansa književnicima, Serdarevićeva je dobitnica jedne od tih potpora skromne pojedinačne vrednosti od 15.000 kuna. Na obe je pao teret „kontaminiranog" ministarstva posebno u očima onih koji nisu dobili potporu, a izdavači su ih prijavili na konkurs.

„Da li bi isti ti odbili stimulaciju da im je dodeljena?", pita Šojatova. Uvek bi, kaže, prihvatila poziv Ministarstva kulture. „Kultura je nešto što opstaje, grčevito i uporno, a ministri dolaze i odlaze. Ministarstvo, dakle, nije Hasanbegovićevo, nego je ministarstvo kulture, ministarstvo svih nas koji kulturi doprinosimo na ovaj ili onaj način." Ona tako podseća da su odbijeni i ranijih godina gnevno reagovali. „Sada su oni koji stimulaciju nisu dobili u ruke dobili moćan adut zvani Hasanbegović koji osporava važnost literarne vrednosti. Da nije tragično, bilo bi beskrajno smešno. Glamurozna ambalaža za nešto tako ljudski objašnjivo, čemu po potrebi, u cilju stvaranja utiska, uvek možemo da dodamo šta god želimo, samo da bi bilo istorijski upečatljivo."

Za Serdarevićevu je skepsa razumljiva, ali joj se, kaže, ne sme dozvoliti da pređe granice razuma. „Vrlo je jednostavno: sve što dolazi iz ministarstva kojim je upravljao Hasanbegović, sada smrdi. Prvo, svaki je žiri i loš i dobar i o svakom izboru se može raspravljati – eto raspravljali smo i o tome da li je Nobel za književnost zaslužen ili ne. Drugo, svake godine će biti razgovora o tome ko je trebalo da dobije podsticaj. Napisala sam knjigu najbolje što sam u tom trenu znala, a žiri je odlučio da to nagradi. Da, odluke ministra Hasanbegovića su sporne i opasne i može se reći da je ministarstvo kontaminirano. Međutim, nisam podstaknuta da ubuduće pišem o žrtvama komunizma. Nisam podstaknuta jer sam pisala o hrvatstvu i lepoti hrvatske sakralne tradicije. Pisala sam šta sam htela, i pisaću šta budem htela. Ako to ministarstvo moje države podstakne, biće mi lakše da živim dok pišem. Ako me ne podstakne, pisaću svejedno, jer trebam i želim, kao što većina pisaca i kod nas i u svetu piše. Iz te perspektive, suludo je braniti se od sumnji zbog kontaminiranog ministarstva."

Pohvale su retke, mržnja je česta

Članica Povereništva Šojat je ikona desnice s obzirom da otvoreno govori o učešću u Domovinskom ratu. Bez pitanja je tako svrstana na stranu bivšeg ministra. „Prvi put čujem da sam ičija ikona i ne sviđa mi se to. Ikona za sobom povlači demagogiju koje se gnušam. Nisam marioneta lišena mozga i logičnog razmišljanja. Na popisu autora koji su dobili podršku su i ljudi koji su se aktivno uključili u bitku protiv bivšeg ministra. Mislim da je krajnje vreme da hrvatska kulturna i politička javnost sa osuđivačkih tendencija pređe na konstruktivnost. Retko se u javnosti mogu čuti pohvale bilo čijeg rada." Sebe bi, kaže, svrstala u prostor koji je u poslednje vreme na hrvatskoj političkoj pozornici šapatom izbrisan iz gotovo svih diskursa. „Smatram se liberalom. Ne pristajem da budem strpana ni u jednu fioku. Rodoljub jesam, no to ne podrazumeva slepi šovinizam, ne držim se konzervativnih okvira, pa valjda zbunjujem i leve i desne."

Svojevrstan je paradoks to što Ministarstvom kulture žele da upravljaju upravo oni koji misle da je taj resor nepotreban te da su hrvatski umetnici devijantna pojava koja je sama sebi svrha. „Koji se uspeh očekuje da bi se opravdalo stvaranje?", pita Serdarević. „Ako spomenem da je Dubravka Ugrešić ovih dana dobila i nagradu Nojštat, tzv. američkog Nobela za književnost, treba li spomenuti uopšte da nju eto ne finansira ministarstvo kulture? Koji se novci pak očekuju od ministarstva, ako se odlučimo na stvaranje, makar ono bilo i taj posprdno nazvan larpurlartizam? Koliko književnika živi od pisanja? Umetnošću se niko ne bavi da bi zaradio, dobio nagrade i priznanja. Ako ste čak i sigurni da nema u svakoj generaciji tri Meštrovića ni pet Marulića, treba li zato prestati sa podsticanjem umetnosti?"

„Obuljen odgovara svima i nikome"

Od nove ministarke Nine Obuljen naše sagovornice očekuju, kako izgleda, puno. „Nadam se da neće samo da gube vreme na gašenje vatri, da će njena kulturna politika uključivati stručnjake iz svih područja, koji će joj pomoći da dobije što objektivniju sliku hrvatske kulture i da rasporedi sredstva na temelju znanja, iskustva i dijaloga. Sloboda se danas teže gasi, i očekujem od ministarke da iskoristi taj požar i usmeri energiju na podsticanje novog, svežeg, pa i drukčijeg", kaže Serdarevićeva.

„Nadam se da će kulturu konačno lišiti otežavajuće okolnosti zvane ideologizacija, da će se izboriti za povećanje budžeta. Nekako mi zapravo pozitivno deluje to što istovremeno odgovara svima i nikome, jer baš to me podseća na tako nasušno potrebnu uravnoteženost. Stavovi koje je iznela u nedavnim intervjuima mi ulivaju poverenje. Nije, čini mi se, zasela ni u jedan rov s namerom da svet očisti od jednih kako bi konačno zavladali drugi. U njenom diskursu nema naših i njihovih, već samo kultura", zaključuje Šojat.