Kristof Hojsgen, novi šef Minhenske bezbednosne konferencije

Kristof Hojsgen, koji se već više od 40 godina bavi spoljnom politikom, kao diplomata je povremeno izazivao pažnju svojim oštrim rečima. Recimo u Ujedinjenim nacijama. A sada će taj 66-godišnjak doći na čelo Minhenske konferencije o bezbednosti, uglednog foruma za dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici. On već mesecima upozorava – i to ne samo zbog sukoba oko Ukrajine – na to da je neophodno da postoji jedna zajednica država „koja sprovodi međunarodno pravo“.

Hojsgen se smatra jednim od najiskusnijih nemačkih diplomata. Bio je angažovan u Evropi i SAD, ali ne i u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

-pročitajte još: Minhenski izveštaj o bezbednosti: Osećaj kolektivne bespomoćnosti

Preko Brisela do Ureda kancelara

Hojsgen je član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i vrlo rano je došao na odlučujuće spoljnopolitičke položaje. Od 1993. do 1997. bio je zamenik šefa kabineta tadašnjeg nemačkog ministra spoljnih poslova Klausa Kinkela. Od 1999. do 2005. je u Briselu vodio kabinet i politički štab Havijera Solane, tadašnjeg visokog predstavnika za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije.

Nakon pobede Angele Merkel na parlamentarnim izborima 2005. godine, nova kancelarka je tog katolika iz Porajnja dovela u svoj kabinet kao spoljnopolitičkog savetnika. On ju je pratio na putovanjima u inostranstvo i u skladu s tim dobro je umrežen.

Povremeno je putovao i bez kancelarke, ali po njenom nalogu. Kada je 2013. objavljeno da su američke tajne službe prisluškivale vodeće strane političare, pa i samu Angelu Merkel, i kada su transatlantski odnosi zahladneli, Hojsgen je bio član nemačke delegacije koja je u Vašingtonu tražila pojašnjenja.

Iz Berlina za Njujork

Pre parlamentarnih izbora u nemačkoj 2017. Hojsgen je iz ureda kancelarke otišao u Ujedinjene nacije. Taj diplomata, koji je osamdesetih godina prošlog veka studirao u SAD i od 1983. radio u generalnom konzulatu nemačke u Čikagu, postao je nemački ambasador pri UN. Na toj dužnosti je bio četiri godine.

Za vreme svog mandata dva puta je – u aprilu 2019. i julu 2020. – predsedavao sednicama Saveta bezbednosti UN. Tu se povremeno događalo da ruske i kineske blokade pomoći UN ratom razorenoj Siriji glasno i jasno nazove „ciničnim“. I Rusija i Kina na takan stav Nemačke reagovale su ljutito, ali Hojsgenova ocena bila je jasna: Savet bezbednosti UN izdao je ljude u Siriji.

Nekonvencionalan je bio i u jednoj raspravi u Savetu bezbednosti o situaciju u Pojasu Gaze. Tu je od predstavnika Izraela i Palestinaca zatražio da ostave po strani svoje pripremljene govore i iznesu konkretne i konstruktivne predloge za rešavanje krize.

Kada je Nemačka devet puta u godinu dana glasala za antiizraelske predloge, Centar Simon Vizental ju je 2019. optužio za antisemitizam. Hojsgen je, kako su naveli, između ostalog izjednačio raketne napade radikalnog palestinskog Hamasa s praksom izraelske vojske koja je rušila kuće palestinskih „terorista“. Ali, ne samo da je nemačka vlada odbacila te optužbe za antisemitizam kao neosnovane, već je to uradio i izraelski ambasador u Berlinu.

Kristof Hojsgen se manje ustručava da izrekne jasne reči od mnogih drugih ambasadora. Možda se i zato tako izjašnjava o aktuelnom sukobu oko Ukrajine, jer je i sam učestvovao u pregovorima o sporazumu iz Minska, koji jeste doduše Ukrajinu, Rusiju i separatiste doveo za isti sto, ali je još uvek ugrožen.

Vrlo brzo nakon početka ruske agresije, Hojsgen je izašao sa predlogom da se zabrani ulazak u EU novoizabranim liderima separatističkih područja Donjeck i Lugansk, i zalagao se za sastavljanje spiska osoba kojima se ne sme da se izdaje viza.

Borac za „međunarodno pravo“

I sada, dobrih sedam godina kasnije, Berlin bi trebalo da igra važnu ulogu, istakao je taj nemački diplomata u intervjuu koji je nedavno dao za Dojče vele. „To smo i prošli put uradili, kada je, nakon upada Rusije, kancelarka Merkel zajedno s predsednikom Olanom dovela za isti sto ukrajinskog predsednika Prošenka i Putina.“ To je nazvano „Normandijski format“.

Možda je taj aktuelni sukob razlog da što je budući šef Minhenske bezbednosne konferencije u čitavom nizu intervjua govorio o stvaranju jedne zajednice država „koja će se založiti za međunarodno pravo“, sankcije i dijalog. „Ono što mi ovoga puta želimo jeste da se pokaže veoma jaka, masivna reakcija“, rekao je Hojsgen za DW. Ujedno je naglasio da Rusija mora tačno da zna šta će se dogoditi ako Putin zaista napadne Ukrajinu.

Kristof Hojsgen će na mestu šefa Minhenske konferencije naslediti Volfganga Išingera (75), koji je u svoje vreme isto tako bio jedan od najiskusnijih nemačkih diplomata. Išinge ovih dana vodi Minhensku konferenciju po zadnji put. Idućom, 60. konferencijom u Minhenu, predsedavaće novi šef Kristof Hojsgen.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.