Kremlj - centar moći
23. april 2022.
Njegove nazubljene crvene zidine uzdižu se iznad reke Moskve. Zlatne kupole katedrala blistaju. Crveni trg nudi bočni pristup Kremlju, koji kao građevinski kompleks ne zadivljuje samo svojim izgledom. Kremlj je oduvek bio centar ruske istorije i sedište ruskih vladara. „Kremlj je oličenje Rusije“, kaže britanska istoričarka Katrin Meridel i dodaje: „on predstavlja državnu moć“.
Kada je ruski predsednik Putin pre početka rata u Ukrajini primio svoje sagovornike za kriznu diplomatiju, svet je bio začuđen: francuski predsednik Emanel Makron i nemački kancelar Olaf Šolz iznenada su se našli na kraju veoma dugačkog, belog stola. Gospodar Kremlja držao je svoje goste podalje. Demonstracija moći ili mera zaštite od infekcije?
U svakom slučaju je taj gest odgovarao mestu: „Kremlj je takođe velika iluzija, grandiozno pozorište", izjavila je Meridel nedavno u intervjuu za „Zidojče cajtung".
„Istorija uživo"
Britanska istoričarka se smatra dobrim poznavaocem Rusije. Napisala je knjigu „Crvena tvrđava" o „500 godina vladavine i moći u Kremlju, od Ivana Groznog do Vladimira Putina". Meridel je predavala rusku istoriju na britanskim univerzitetima. Kao mlada naučnica osamdesetih je radila istraživanje u Kremlju. Glasnost i perestrojka katapultirale su bivšu sovjetsku imperiju u novu eru. Želela je da proučava prošlost, priseća se Meridel, ali je imala osećaj da proučava „istoriju uživo".
Kremlj je impresivne veličine, gotovo veličanstveno mesto. Od početka je svrha carskih palata u Kremlju bila prilično jednostavna: sve bi trebalo da bude veće i impozantnije nego u Evropi. Arhitektura zastrašivanja. Kao i njegovi prethodnici, sadašnji vladar Kremlja, Putin, zna kako za sebe da iskoristi ovaj efekat. Zaslužne građane, od kojih većina živi u malim stanovima, Putin prima prilikom dodela nagrada. „Kada doživite glamurozne dvorane u Kremlju, lustere, kontrast ne može biti veći", kaže Meridel i dodaje: „čovek mora da se začudi".
Neverovatno je i šta je nastalo od nekada drvenog utvrđenja na brdu pored reke u gotovo neprohodnoj šumi, koje je pre skoro 900 godina sagradio veliki knez Jurij Dolgoruki, koji se danas smatra osnivačem Moskve. Car Petar Veliki (1672-1725) premestio je sedište vlasti u Sankt Peterburg na Baltičkom moru. Ali Kremlj nikada nije izgubio privlačnost za vladare, zahvaljujući i brojnim krunisanjima i nacionalnim proslavama.
Kremlj – „rekvizit za tirane"
Francuski putopisac i diplomata Astolf de Kustin je, s druge strane, moskovski kompleks zgrada video kao „satanski spomenik", „rekvizit za tirane". Kustin je leta 1839. bio na dužem putovanju Rusijom. U svojim zabeleškama „Rusija 1839" stvorio je negativnu sliku o Rusiji. Na primer, okušao se u odgonetanju ruskog mentaliteta: „Despotizam suzbija slobodan razvoj ljudi", piše on i dodaje: „svi su sluge i postaju oprezni i tajanstveni, posebno prema strancima".
Kustin je svoja zapažanja objasnio istorijom Rusije: „Petar I i Katarina II dali su svetu veliku i korisnu lekciju, za koju je Rusija morala da plati. Pokazali su nam da se despotizma najviše treba plašiti kada želi da stvori nešto da dobro, jer tada misli da najnečuvenije postupke može opravdati svojim namerama, a zlo koje se maskira kao nešto lekovito, više nema granica."
Kustinov komentar bi sigurno bio umesan i da je govorio o Putinovom ratu u Ukrajini 2022. Ipak, ruski putnik se divio Kremlju zbog „izvorno ruskog načina gradnje", koji je imao na umu ruske potrebe i koji bi ruski graditelji stoga morali da slede kao primer.
Pravoslavna crkva uvek prisutna
Politička moć i ikona ruske kulture su za Meridel samo prividne suprotnosti jer je Ruska pravoslavna crkva u svakom trenutku obezbeđuje slogu: kao rezultat mongolske invazije, mitropolit Kijevske Rusije, preteče današnje Rusije, Ukrajine i Belorusije, preselio se u 14. veku u Kremlj. Nastala je sakralna građevina iz koje je kasnije nastala Uspenska katedrala. Od tada je pravoslavna crkva prisutna u Kremlju, čineći ga svetim, Bogom određenim mestom.
„Putin je koristio ovu vezu u svoje svrhe kao nijedan drugi šef države od vremena careva“, kaže stručnjakinja za Kremlj Meridel. „Moli se javno, pali sveće, održava kontakt sa patrijarhom."
Kremlj je dugo ostao rezidencija careva. Tek 1918. kada je zbačen car i slomljena vlast pravoslavne crkve, stara tvrđava ponovo postaje centar moći. Boljševici je osvajaju. Ubrzo su se komunistički lideri prisetili prednosti Kremlja, kao kulturne ikone, ali i tvrđave, koja je odbijala napade i atentate u građanskom ratu, kao i smrtonosne pandemije: Lenjin je ovde izbegao koleru i tifus, a takođe i špansku gripu. On je imao komoru za dezinfekciju odmah pored svojih odaja. „Putin je mnogo naučio od Lenjina u tom pogledu jer se plaši da će se zaraziti", kaže ona.
Lenjinov naslednik, Josif Staljin (1878-1953), takođe je bio oprezan: nakon ubistva jednog sledbenika on se izolovao. Iz straha od mogućeg atentata izbacuje stare partijske drugove iz Kremlja. Staljin više nikome ne veruje. Počinje vreme čistki i velikih suđenja, vreme terora.
Putinova usamljenost u Kremlju
Zabranom organizacije za ljudska prava „Memorijal“ Putin namerno potiskuje sećanje na Staljinove zločine, kaže istoričarka Meridel. Vladar Kremlja sebe vidi u kontinuitetu velikih ruskih vođa, pre svega Ivana IV, poznatog kao Ivan Grozni, i Petra Velikog, takođe despota.
Putin prezire Gorbačova. Smatra da je odgovoran za kraj Sovjetskog Saveza. U stvari, „Hruščovljeva otopljenje“ i „Gorbačovljeva glasnost“ približili su Kremlj ljudima. Prava prekretnica nastupila je 1991. nakon neuspelog pokušaja državnog udara protiv Gorbačova i Borisa Jeljcina koji se preselio u Kremlj. Dva predsednika su paralelno na dužnosti bili kratko vreme. Ali Sovjetski Savez je otišao u istoriju, a Kremlj je ponovo centar Rusije. U maju 2000. godine Putin je prvi put postao predsednik.
Dok zlatne kupole blistaju duž reke Moskve, beli zvonik Ivana Velikog nadvisio je ostale crkve i palate. Ruska zastava se vijori iznad svega. Kremlj spolja izgleda veoma moćno. Ali unutra postoji rizik da se potpuno izgubite, kaže Meridel za „Zidojče cajtung". „Kada uklonite sve kritičare, onda ste zarobljenik sopstvenog ja." Njegova svita ponavlja ono što Putin želi da čuje. „On je najbolje čuvana osoba u Rusiji. Nećemo ga se tako brzo rešiti."
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.