Krajnje je vreme da se isprave stare greške
11. oktobar 2018.
Gospodine Brand, kako Vi ocenjujete rezultat izbora u Bosni i Hercegovini?
Mihael Brand: Mizerija se nastavlja a to znači zastoj. Nacionalističke partije i dalje imaju glavnu reč I beskrupulozno blokiraju rad države. Da birači ništa ne očekuju od te političke kaste, pokazuje izlaznost na izbore, koja je još manja nego prošli put. Ali, pravi pokazatelj stanja u BiH je činjenica da upravo mladi i kvalifikovani ljudi u velikom stilu napuštaju svoju zemlju.
Kako gledate na izbor Dodika u Predsedništvo BiH?
Dodik je politička palikuća i to već godinama. Kako može neko ozbiljno predstavljati državu, protiv koje se bori svim sredstvima? On će I dalje blokirati i potpaljivati. Krhki signal na bolje predstavlja činjenica da Dodik očito nije pobedio velikom razlikom glasova u odnosu na Ivanića. Tračak nade predstavlja i činjenica da na desetine hiljada ljudi izlaze na ulice Banjaluke zbog misteriozne smrti 21-godišnjeg Davida Dragičevića. Mnoga nerazrešena pitanja, ali i nedostojanstveno ponašanje Dodika prema porodici mladića razjarilo je ljude.
U Predsedništvo BiH je ispred SDA izabran Šefik Džaferović, a kao hrvatski član izabran predstavnik građanske opcije Željko Komšić. Milorad Dodik je rekao da će pomoći Čovićevim Hrvatima da dobiju svoju državu u BiH. Kako Vi gledate na neizbor Čovića?
Čovićeva izjava Bošnjacima nakon izbora: "Vi ne možete za Hrvate birati člana Predsedništva” odaje iz dva razloga loš stil: Prvo, napadati glasače uvek je neprimereno i drugo, ona podcrtava njegov potpuno pogrešni nacionalistički pogled, jer ovde se radi o Predsjedništvu države Bosne i Hercegovine a ne Hrvatske. Komšić se, za razliku od Čovića, jasno opredjeljuje za Bosnu i Hercegovinu. On kaže: ‚Najprije država, zatim partija, pa tek onda ja. Ovaj politički moto jako priželjkujem građanima BiH. Oni su to zaslužili. Što se tiče Džaferovića, on će tek morati pokazati da može izaći iz senke Izetbegovića, koji često nije imao dobru ulogu.
Šta bi sada trebalo da urade politički odgovorni ljudi u BiH?
Političari u BiH puno govore o reformskoj agendi, ali tu jedva da ima pomaka. Puno je zamazivanja očiju bez konkretnog napretka – u oblasti pravosuđa, pravne države, reforme uprave. Niko ne treba da se zavarava i misli da se tvrdoglavi nedostatak političke volje ne vidi i previđa. Postoji utisak da neki funkcioneri jako dobro žive u uslovima nefunkcionisanja države i to na uštrb već dugo eksploatisanog stanovništva. To je riskantna igra. Ono što mnoge ‚normalne‘ Bosance i Hercegovce, pa i mene, čini besnim je činjenica da politička kasta u BiH puno priča o približavanju EU, a pri tome misli samo na svoje interese.
Postoji li hitna potreba za promenom ponašanja EU I Nemačke kada je u pitanju BiH?
Sasvim sigurno postoji. Krajnje je vreme da se stare greške isprave, pre nego što ponovo padnemo na nos. Bosna je paralizovana Dejtonom. Nijedna zemlja na svetu nema tri predsednika. Nijedna zemlja nema takav etnički, diskriminirajući ustav kakav je Bosna i Hercegovina dobila Dejtonom. Dejtonski Ustav bi propao u svakoj evropskoj zemlji, jer on znači veliko nazadovanje za zapadnu civilizaciju. Dejton je pomerao teritorije kao u imperijalizmu i podelio zemlju po etničkim kriterijumima. Danas se Evropa punih usta žali na rad blokirane BiH. Ali umesto toga nam je potrebna hrabrost, pre svega politička hrabrost za održivu promenu "Dejtonske trgovine”. Bosna je odavno zaslužila tu hrabrost, pre svega što je stabilnost na Balkanu kako u nemačkom tako i u evropskom interesu a posebno ako imamo u vidu tamošnji moderni, evropski islam, čiju radikalizaciju niko ne želi.
Šta bi se konkretno moralo desiti da se BiH, 23 godine nakon rata, vrati na ispravan kolosek i krene putem stabilizacije?
Moraju se koristiti nove šanse. To funkcioniše samo radom i otvorenim imenovanjem problema. Sada puno toga zavisi od ‘normalnih' Bosanaca i Hercegovaca. Oni bi trebali da izvrše veći pritisak u BiH ali i na međunarodnu zajednicu. Situacija je tako dugo loša, jer do sada kako u politici BIH tako i od strane diplomata nisu tražena prava rešenja. Stvari se ne mogu promeniti nabolje tako što se problemi zacementiraju i prihvate. Dejtonski sporazum ostaje težak vodenični kamen, koji melje i koči razvoj BiH na svim nivoima. Za BiH I Evropu stoga važi stara, pametna izreka: ‘Po delima će vas prepoznati!”
Mihael Brand je poslanik CDU u Bundestagu. Od 1997. do 1998. je kao strani student boravio u Sarajevu, BiH.