Kragujevac na Sretenje 2025.- prestonica mladosti Srbije

Ovo Sretenje, Dan državnosti Republike Srbije, biće upamćeno po dva događaja: jednom u Kragujevcu u centralnoj Srbiji, kolevci prvog srpskog ustava koju su peške osvojili studenti širom Srbije, i drugom u Sremskoj Mitrovici, na severu zemlje gde se na skup Srpske napredne stranke odlazilo autobusima.

Kragujevac: „Sretnimo se na Sretenje"

Skup „Sretnimo se na Sretenje" u Kragujevcu organizovali su studenti sa svih strana: na petnaestočasovnom protestu koji je počeo od 9 ujutro i trajao do ponoći, prema dostupnim procenama, prisustvalo je više od 169.000 ljudi.

Četiri dana napornog puta bili su iza studenata iz Niša, Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, Užica, Kraljeva i Čačka. Usput su im se pridruživali i građani iz svih mesta kroz koja su prolazili u dugom hodanju ka Kragujevcu. Pred sam praznik stigli su oni koji su došli biciklom ili trčali maraton, a oni najmanje fizički spremni ili stariji građani Srbije, u Kragujevac su došli kolima.

Centralna ulica u Kragujevcu je bila zatvorena na 15 sati, i ljudi se slobodno kreću kuda žele. Uz pištaljke i vuvuzele. Nose transparente sa najduhovitijim porukama. Troje mladih koje stoje na čelu jedne od kolona drže kartonske crvene autobuse i sendvič, kao podsetnik da se istog dana slavi Sretenje i u Sremskoj Mitrovici.

„Mi smo ovaj sendvič i autobuse spremili još pred onaj skup u Jagodini. Sendvič i autobusi su vezani, jedno bez drugog ne ide, i siguran sam da je poruka sasvim jasna", kaže nam Ilija Tasić.

Pešačenje 150 kilometara po kiši, snegu, vetru

„Malo smo umorni, vrlo malo. Snašli smo se, morali smo kroz to da prođemo", kaže Valetntina Stević sa Medicinskog fakulteta u Nišu koja je noć provela sa svojim kolegama na Fakultetu Medicinskih nauka u Kragujevcu.

„U bolovima smo zaista, jer put nije lak, 150 km nije lako preći pešice, ali nismo odustajali. Ima puno kolega sa svih fakulteta koji su ćopavim i krvavim nogama ipak nastavljali da hodaju, ali došli smo", smeje se ona i dodaje da je i u Kragujevcu doček bio veoma emotivan, kao što je to bilo usput, prethodnih dana i u ostalim mestima.

Međusobno bodrenje kroz razne predele, posebno pod velikim usponom je kaže Valentina bilo od presudnog značaja.

„Mi imamo dva slogana – da niko nije umoran i da za umor ne znamo. I kad nas pitaju šta je umor, mi kažemo 'ne znamo'. I ko je umoran? Mi kažemo 'niko', kaže nam ona i dodaje uz smeh, „što se mene tiče ja bih mogla peške i nazad za Niš".

Tražimo Mateju Grujičića koga DW ekipa prati još početka njihovog hodanja. Nalazimo ga na kragujevačkom medicinskom fakultetu kako previja rane svojim kolegama. Kaže nam da su četiri dana hoda bila ogromno iskušenje i za njega i za njegove kolege. Šta im je bilo najteže, pitamo ga?

„Pobogu, po prvi put u životu bih rekao da je nizbrdica bila teža od uzbrdice. Uzbrdica je bila duga trasa, ali prešli smo je, a pauzu koju smo tada napravili, tad je sve bilo nizbrdo, maltene sve do Kragujevca, to nas je najviše ubilo. Noge, kolena, bolovi, sve je to više stradalo više nizbrdo. Plus je zadnji dan bila najduža trasa, 51 km, ali i najteža trasa. Ipak, ovde smo bili divno dočekani, i apsolutno je vredelo, to kažu svi u grupi", kaže naš sagovornik i ističe da je ovo istorijski događaj.

Kao budući lekar koji je sada na delu video važnost svoje profesije kaže da mu je puno srce što je izabrao tako plemenitu profesiju za sebe. „Kad vidim koliko su orgnaizovani, požrtvovani kao da smo albansku golgotu prešli. I mene je upravo to hranilo i davalo mi snagu za dalji put", kaže Mateja Grujičić za DW.

Kada su pošli iz Niša, niko od njih nije imao predstavu kako će se vratiti, ali na vest da će niški takstiti doći u Kragujevac po njih, veoma ih je obradovala. I Mateja kaže da je ponosan na svoje sugrađane koji ih na taj način podržavaju.

Isidora je koordinatorka prve pomoći i ističe da su Nišlije zaista imali najteži zadatak i najtežu rutu.

„Ne samo Nišlije, ali njima je zaista bila najteža ruta. Svi su bili preumorni, ali taj viši cilj ih je vodio dalje. Bilo je par gubitaka svesti, ima zaista puno žuljeva i bolnih zglobova, ali svi zdravstveni radnici uključujući i nas, su im pomogli da oni sada budu dobro", kaže za DW koordinatorka prve pomoći.

Podrška svih branši i svih slojeva društva

Studentim su se sa svih strana pridruživali meštani koje su sretali na svom putu. Imaju podršku brojnih profesija među kojima su i advokati, i prosvetni radnici, ali i marginalizovanih grupa ljudi poput ratnih veterana iz nekadašnjih ratnih korpusa ili čuvene jedinice '63. padobranska. Ne drže se čvsto činjenice da su kao vojska lojalni državi, već rado objašnjavaju i pred mikrofonom o svojim razlozima za podršku studentima

„Svi smo pod jednom zastavom, svi smo pod jednim barjakom, za državu, za Srbiju i podržavam mladost jer ne želim da se njima desi ono što se nama desilo, da budu zaboravljeni i odbačeni kao što smo mi. Neki od nas gladuju i umiru, a ovo društvo je dozvolilo da se tako nešto dešava", kaže nam Vladimir Plavšić iz Kraljeva.

„Država su studenti, i narod, a ne korumpirana vlast koja je sve što vredi spremna da proda. Oni nas samo obmanjuju da misle dobro za Srbiju. Ne misle ništa dobro", kaže nam Plavšić, a njegov prijatelj Sinića Jeftić dodaje: „Mi smo zakletvu položili narodu i otadžbini, a ne vlasti. Vojska je uvek bila uz svoj narod, kao što je i narod uz vojsku", objašnjava on.

Solidarnost Kragujevčana

Punih 15 sati traje euforija po hladnom februarskom danu. Sve je organizovano do tančina – hrane u izobilju, slatkiša kolača, dovoljno tečnosti, a povremeno prođu i deca sa posudom punih palačinki koje su njihove majke ili bake srpemile za studente.

Najveća gužva je tamo odakle mirišu topla jela. Čak i brojni vlasnici kioska sa brzom hranom srdačno su otvorili vrata i za goste ovog grada potpuno besplatno prave pljeskavice, pice, sendviče i slično.

„Svi Kragujevčani su se rado odazvali da budu od pomoći. Odazvali su se profesionalni kuvari, puno žena koje su spremale hranu za studente, mobilizacija na takvom nivou, čini mi se da ni u nekom ratnom stanju mi ne bismo imali nešto ovako. I sve ovo budi nadu i veru da će istina, pravda, odgovornost pobediti i da ćemo u neko skorije vreme živeti u nekom boljem društvu. Solidarnost je toliko velika da su Kragujevčani napravili nekoliko portala preko kojih nude besplatan smeštaj i studentima i gostima koji dolaze", priča nam Kragujevčanin Miloš Đurđević.

On je i nastavnik muzičkog u osnovnoj i u srednjoj školi, pa je u roku od nedelju dana sa kolegama dogovorio horski nastup na ovaj veliki praznik u Srbiji, jer upravo u Kragujevcu na Sretenje donet prvi srpski ustav 1835. godine, najmoderniji za to vreme.

„To je studentska organizacija, mi smo se rado odazvali pozivu. Ova mladost je nešto najvrednije što imamo, oni šire ljubav, veru, nadu, podstiču toleranciju i ja bih to njihovo hodanje nazvao hodočašćem", govori nastavnik muzičkog dok se u pozadini čuju melodije poput numere 'Tamo daleko' i pesme 'Zemlja' od EKV.

Sremska Mitrovica

Dan državnosti se slavio se i u Sremskoj Mitrovici. Tamo je predsednik Aleksandar Vučić na mitingu SNS okupio pristalice takođe iz cele Srbije i Republike Srpske. Iako je Mitrovica danima pre toga poručila predsedniku da nije dobrodošao, skup je ipak održan, a prema rečima predsednika, došlo je oko 1.800 autobusa.

U Sremskoj Mitrovici je usvojena deklaracija o Vojvodini, uz objašnjenje predsednika da Vojvodina nije deo Srbije, već Srbija. Pričao je o obojenoj revoluciji i poručio studentima da proglase pobedu.

Tako se jedan praznik Dan državnosti podelio na dva suprostavljena skupa.

Sledeći Niš, pa Beograd

Sretenje je i u srpskom verovanju dan kada se susreću leto i zima i kada iz svog dubokog sna izlaskom iz pećine medved odlučuje da li će se vratiti u pećinu, ili će ostati napolju jer dolazi proleće.

Ova uloga pripala je medvedu Uroš iz beogradskog ZOO vrta, a on zaključio je da proleće dolazi uskoro. To znači da kada studenti budu dolazili 01.marta u Niš, i 09. marta u Beograd u posetu ovim gradovima, možda ih više na putu neće pratiti vremenske nepogodine poput vetra, kiše i snega.