Kosovska Mitrovica - 5 godina kasnije

Na putu ka radnom mestu, Adrijana Hodžić svakog dana prolazi pored jednog tenka. On se nalazi ispred zgrade opštine u severnom delu Kosovske Mitrovice. Međunarodne snage KFOR štite ovo zdanje od mogućih napada političkih ekstremista. Veliki deo Srba koji žive na Severu Kosova i u severnom sektoru podeljene Kosovske Mitrovice ne priznaje ni kosovsku vladu u Prištini ni njene organe gradske vlasti. Osećaju da ih u tom stavu podržava i srpska vlada u Beogradu, koja i dalje odbija da prizna nezavisnost Kosova.

Podela grada je cementirana

"Ovde vlada bezakonje", kaže mlada šefica uprave ovog dela grada Adrijana Hodžić: "Život je ovde zamoran zbog stalnih napetosti". Most na Ibru između srpskog Severa i albanskog Juga Kosovske Mitrovice je već dve godine blokiran betonskim blokovima i šljunkom - i simbol je stalnog sukoba na Kosovu. Mlada majka Adrijana Hodžić ne zna kako da se postavi prema toj mržnji. Za nju etničke razlike nisu važne; ova Bošnjakinja sebe ne vidi ni kao deo albanske, ni srpske zajednice.
Zajednički život, posebno za mlade u Kosovskoj Mitrovici, nije jednostavna stvar. Jedan od malobrojnih pozitivnih primera je inicijativa "Škola roka" (Rock School) - Albanci i Srbi se sastaju da bi zajedno pravili muziku. 23-godišnji hobi-muzičar i student ekonomije Aleksandar Šolić učestvuje u tom projektu. "Neki put mi izgleda kao da živimo u različitim svetovima", kaže, "razvio se mentalitet izolacije; dve zajednice su ekstremno zatvorene jedna prema drugoj."

Aleksandar ima plan da sa albanskim prijateljima sa druge strane Ibra osnuje zajedničko udruženje, "ali to je u ovom trenutku nemoguće. Mnogo je straha i osećanja mržnje. Zbog propagande na obe strane, ljudi su distancirani jedni od drugih". Sa svojim prijateljima iz "Škole roka" bar može da održava kontakt elektronskom poštom ili preko Fejsbuka - kada ne vežbaju zajedno.

Diskriminacija - i na socijalnim mrežama

Ali, mimo ove inicijative ni na socijalnim mrežama nema komunikacije između albanske i srpske omladine. Naprotiv - veoma često se "postavljaju uvredljive slike i komentari, i na srpskoj i na albanskoj strani", žali se student matematike i stanovnik južnog dela grada Rinor Kolopeku.

Postoji i jedna stvar koja je zajednička i srpskoj i albanskoj omladini, a to je želja za boljom budućnošću.U najmlađoj državi Evrope, koja se proglasila nezavisnom 2008, prosečna starost stanovništva je 25 godina. Gotovo polovina žitelja Kosova nema posao i mora da izađe na kraj sa dva evra dnevno. "Zapravo smo se nadali boljim perspektivama u novoj državi", kaže student Rinor, i dodaje da, kao i ranije, glavnu reč imaju "ljudi starog sistema": "Jedino što danas imamo jeste nezavisnost".

Autor: Vilma Filjaj Balvora / Saša Bojić

Odg. urednica: Dijana Roščić